Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Dimkić: Menadžment i radnici protive se samouništenju Trepče

Zakon o Trepči štetan je po kompaniju, tvrdi direktor Trepče-sever Jovan Dimkić, dodajući da je on i neprimenjiv, jer, kako navodi, predviđenom reorganizacijom biće uništen kompletan model funkcinisanja kombinata, a menadžment i radnici, poručuje, nisu spremni za samouništenje.

On napominje i da se daleko veća količina rude eksploatiše s teritorije Centralne Srbije, nego s teritorije Kosova i Metohije.

Trepča je, inače, registrovana u Agenciji za privredne registre Srbije kao Holding Rudarsko-Metalušrko Hemiijski kombinat AD Trepča sa vlasničkom strukturom u kojoj je većinski akcionar Vlada Srbije preko Fonda za razvoj sa oko 55 odsto akcija, dok su ostali akcionari Progres, Beobanka, 14. oktobar, Jugobanka , Dunav...

Dimkić je na konferenciji za novinare u Zvečanu rekao i da je na Kosovu i Metohiji Trepča registrovana u Kosovskoj agenciji za privredne registre, kao pravno lice pod sadašnjim nazivom Trepča i nalazi se pod administracijom Kosovske agencije za privatizaciju.

"Registrovana je u celini oficijelno kao jedno lice, ali u praksi funkcioniše kao potpuno dve različite celine - Trepča sever i Trepča jug", naveo je Dimkić.

U Trepči sever zaposleno je oko 3.000 radnike, među kojima je najveći broj Srba, a Dimkić naglašava da su mnogi Srbi 2000. godine morali da napuste svoja radna mesta iz Trepčinih proizvodnih kapaciteta južno od reke Ibar.

U rudarskom basenu u Leposaviću su četiri rudnika: Crnac i Belo Brdo, Metalurgija olova u Zvečanu, a Trepča poseduje i mnoge druge objekte poput bazena, zgrada itd.

"Rudno telo se prostire sa obe strane administrativne linije i biznis planom za ovu godinu je predviđeno da u rudniku Belo Brdo eksplotacija rude bude 80:2o, a u Crncu 55:45 sa teritorije centralne Srbije", objasnio je Dimkić, dodajući da se daleko veća količina rude eksplatiše sa teritorije Centralne Srbije nego sa KiM.

Trepča je, navodi još, postala likvindna firma, plaća sve obaveze dobavlјačima i drugima za usluge, a redovno isplaćuje plate koje su u proseku 400 evra, pri čemu jamski radnici primaju oko 700, a najbolјi rudari zarade i do 1.200 evra mesečno.

Izuzimajuci Mađarsku, Dimkić kaže da su najbolјe zarade u regionu.

Kako kaže, Trepča se suočavala i minulih godina sa opstrukcijama kosovskih institucija, navodi kao primer iz 2010. kada je kosovska poreska uprava konfiskovala oko dva miliona evra sa njihovog žiro računa zbog obaveza koje je imala Trepča- jug, da bi vratili ta sredstva tek nakon tri godine.

"Najdrastičniji primer opstrukcije je zabrana realizacije ugovora za prodaju granulisane šlјake, gde je praktično postojao nacrt ugovora sa jednim kupcem u SAD vredan 50 miliona dolara i sve je to otišlo u nepovrat", naveo je Dimkić, zaklјučivši da je zakon usvojen u kosovskoj skupštini svakako stetan po kompaniju, te da menadžment i radnici nisu spremni na samouništenje.