MENI
Naslovna » Aktuelno » Vesti »Đurić: Albanci žive u iluziji, svet nije isti kao 1999. godine
Sektor za brigu o kulturnom nasleđu i saradnju sa SPC Pregovarački proces sa Prištinom Informatror o radu
Vreme od preuzimanja obaveze formiranja ZSO
Godina Mesec Nedelja Dan
6 74 325 2278
Besplatna pravna pomoć Bolјi život za interno raselјena lica i povratnike
Sunčana dolina

Đurić: Albanci žive u iluziji, svet nije isti kao 1999. godine

30. jul 2018. Izvor: "Novosti"

Stiče se utisak da u Vašingtonu danas ima nešto više sluha za ideju kompromisa sa Prištinom nego što je to bilo ranije. Srpska diplomatija, i kroz posete kakva je bila premijerke Brnabić i ministra Dačića prošle nedelјe, ulaže veliki trud da veliki brod američke spolјne politike malo pomeri u za nas pozitivnijem pravcu, kao i u pokušaje da naše interese učinimo komplementarnijim. Ali, tu nema rezultata preko noći.

Marko Đurić

Foto: Kancelarija za KiM

Ovako Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM odgovara na pitanje „Novosti“ ima li pomeranja u poziciji SAD prema pitanju KiM, kao što se prema nekim signalima dalo pretpostaviti.

Ako niko ne nudi podelu KiM, a priča se o razgraničenju, šta ono predstavlјa? Predsednik Vučić je rekao: ako ga nećete, za 40 godina branićemo Vranje...

- Predsednik je u pravu kada analizira situaciju na KiM gde je mladi čovek koji je danas punoletan rođen posle povlačenja naših državnih institucija, policije i vojske sa KiM. Prethodnih dana videli smo da se teritorijalne aspiracije najviših predstavnika separatista u Prištini ne završavaju na području pokrajine, već da otvoreno govore kako tobože imaju legitimno pravo da se bave područujima opština na jugu centralne Srbije. To govori da je za njih ovo pitanje teritorije.

Šta je za nas razgraničenje? Može li da se desi da predmet razgovora u dijalogu bude i jug Srbije?

- Kada budemo imali konkretne obrise bilo čega što liči na prihvatlјivu opciju za Srbiju, o tome ćemo obavestiti javnost. Do tada nastavlјamo da se borimo za najbolјu moguću ponudu, da bi imali o čemu da se izjašnjavamo. Trenutno se Srbiji ne nudi ništa na KiM jer je za najveće zapadne zemlјe, koje de fakto kontrolišu svih kosmetskih 10.908 kvadratnih kilometara, to nezavisna država od Srbije. I da bi dokazali da je to tako, šalјu patrole svojih vojnika sve do 200 metara od Pančićevog vrha.

Kada bi podela Kosova bila obostrano prihvaćena, da li bi dovela do lančane reakcije u regionu?

- Oni koji su 2008. podržavali nezavisnost Kosova uvek su tvrdili da je to "sui generis", odnosno, jedinstven slučaj. Zato me malo čudi kada sada potežu argument da bi novo "sui generis" rešenje moglo da se prenese na druge delove Balkanskog poluostrva. Ne može 2008. godine cepanje Srbije da bude jedinstevno rešenje, a da 2018. razgovori o različitim opcijama za KiM ne budu jedinstveno rešenje.

Imaju li Kina, Rusija ili Francuska način da utiču da se dođe do kompromisa?

- Predsednik Vučić i Vlada na svim meridijanima ukazuju da ni 1999, ni 2008. godine na KiM ništa nije rešeno, da su problemi nagomilani, da ono što je 2013. i 2015. dogovarano nije zaživelo zbog odustava volјe Albanaca i da ako želimo da stvaramo bolјu budućnost i za Srbe i za Albance moramo da tražimo trajnije rešenje. U tome smo imali izvesni uspeh što je dovelo do rastuće nervoze u rukovodstvu Albanaca jer oni ne kriju da se protive kompromisu. Oni žive u iluziji da je međunarodna slika po pitanju KiM ista kao i 1999. kada su na nebu iznad Srbije bili avioni NATO. Niti je Srbija danas u tako slaboj poziciji, niti su oni u tako snažnoj.

Kreću li se stvari u takvom smeru da se Zajednica srpskih opština ostavi za kraj, kao stavka sveobuhvatnog sporazuma sa Prištinom?

-Priština bi najviše volela da nam kao konačno rešenje "proda" osnivanje ZSO, što smo već dobili u briselskom sporazumu 2013. godine, ali to neće tako funkcionisati. Valјda su se 2013. šalili, a sada se kao ne bi šalili. Na dogovor o formiranju ZSO potpise su stavile prvo gospođa Ešton 2013, a onda i gospođa Mogerini 2015. i od tada su ti sporazumi postali deo zajedničke spolјne i bezbednosne politike Evropske unije. Stoga je njihovo neispunjavanje kršenje spolјne i bezbednosne politike EU.

Hoće li Rezolucija 1244 ostati na snazi ako se postigne dogovor sa Prištinom?

- Ta Rezolucija i UNMIK za Srbiju su izuzetno značajni jer pružaju formalni okvir za vođenje ovih razgovora. Kada postoji dobra volјa da se pronađe sveobuhvatno rešenje, moguće je postići dogovor o bilo čemu. Albanci bi najviše voleli da se ova Rezolucija ugasi. Bez dogovora sa Srbijom oni ne mogu da afirmišu svoju poziciju u međunarodnoj zajednici, a sa pristupom kakav imaju danas, UN će za njih ostati samo misaona imenica.

Pod kojim uslovima zvaničnici iz Prištine mogu da posete centralnu Srbiju?

- Svi zvaničnici koji postoje po međunarodonim propisima mogu slobodno da se pozovu na sporazum o posetama i da se kreću na teritoriji svoje zemlјe. Ali, to nisu tzv. ministar spolјnih poslova ili tzv. ministar Kosovskih snaga bezbednosti, jer južna pokrajina nema te vrste funkcija. Ostali neće imati nikakvih problema ukoliko u skladu sa sporazumom najave da će doći kao predstavnici privremenih pokrajinskih institucija.

Poslednje vesti

Sektor za brigu o kulturnom nasleđu i saradnju sa SPC Pregovarački proces sa Prištinom Informatror o radu
Vreme od preuzimanja obaveze formiranja ZSO
Godina Mesec Nedelja Dan
6 74 325 2278
Besplatna pravna pomoć Bolјi život za interno raselјena lica i povratnike
Sunčana dolina