MENI
Naslovna » Aktuelno » Vesti »Đurić: Dogovor bi omogućio bolјe odnose Srba i Albanaca
Korona virus COVID-19
Бројеви телефона Sektor za brigu o kulturnom nasleđu i saradnju sa SPC Pregovarački proces sa Prištinom Informatror o radu
Vreme od preuzimanja obaveze formiranja ZSO
Godina Mesec Nedelja Dan
6 83 362 2534
Besplatna pravna pomoć Bolјi život za interno raselјena lica i povratnike
Sunčana dolina

Đurić: Dogovor bi omogućio bolјe odnose Srba i Albanaca

18.oktobar 2018.

Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić veruje da je vreme da se za kosovski problem nađe kompromisno rešenje koje bi zadovolјilo bar deo želјa obe strane.

Marko Đurić

Foto: Kancelarija za Kosovo i Metohiju

"Želimo rešenje koje će dovesti do nove paradigme između Srba i Albanaca. Ako postignemo dogovor oko dva važna otvorena pitanja - statusa i teritorije, ako uspemo da se rukujemo, uveren sam da će se odnosi Srba i Albanaca na Balkanu promeniti na bolјe", podvukao je Đurić na panelu posvećenom dijalogu Beograda i Prištine na Beogradskom ebzbednosnom forumu.

Kako je rekao, tražimo da se razume srpski stav.

"Treba da delujemo veoma obazrivo i dođemo do kopromisnog rešenja, rekao je Đurić.

Upozorio je da je potrebno uzdržavanje od jednostranih akcija, ali i primetio da skupština u Prištini, u isto vreme dok se razgovara na panelu, raspravlјa o transformaciji KBS u takozvanu vojsku.

"Posle toliko godina rata, konflikta, bez političkog rešenja na vidiku, neko ponovo preduzima jednostran korak pokušavajući da promeni stanje na terenu u cilјu militarizacije. To može samo da nas vodi ka dalјoj eskalaciji. Jednostrane akcije moraju prestati", naveo je Đurić.

Ističe i da svako rešenje, ako se do njega dođe, definitivno neće značiti da će Beograd i Priština ostati bez Srba ili Albanaca.

Dodaje da je previše onoga što nas udalјava od rešnjea u odnosu na ono što nas vezuje.

"Ima izvan našeg regiona mnogo onih koji vide naš region kao mogućnost da pokažu svoju snagu i politički interes. Srbi i Albanci ne treba da budu ničija šahovska table", rekao je Đurić.

Poručio je da niko neće doneti Prištini na kao poklon ono što treba da materijalizuje njihove snove, niti će magičnim štapom da ispuni naše vizije kako Rezulcuija 1244 SB UN treba da bude implementirana, ili Ustav na celoj teritoriji.

"Jasno je da je potreban kompromis", ponovio je Đurić.

Naveo je i da je na početku dijaloga postignut dogovor da se svi sporovi rešavaju za pregovaračkim stolom, ali da ono što se dešava sada nije u tom duhu.

Niko, napominje, ne želi podele duž etničke linije, ali podseća da je jednostrano proglašena nezavisnost 2008. godine bila etnička podela.

"Srbija je multietničko društvo. Ali ono što se desilo 2008. godine je bila podela etnička, i duž etničkih granica, jednostrano proglašena nezavisnost na osnovu većine Albanaca", kaže Đurić.

Šefica odelјenja za Jugoistočnu Evropu nemačkog Ministarstva spolјnih poslova Sabine Šter istakla je da Evropa oseća odgovornost za ovaj region i želela bi da vidi dogovor, jer izostanak sporazuma utiče na obe strane.

Podvukla je da svaki dogovor treba da bude sveobuhvatan, da doprinosi regionalnoj stabilnosti i sledi princip multietničnosti, te da dobar kompromis ne nanosi štetu drugoj strani.

Poslanik u kosovskoj skupštini Ilјir Deda rekao je da, ako želimo mir, moramo da zaboravimo na to da jedna strana gubi sve, a druga dobija sve, već obe strane treba da dobiju.

Nјegov stav je da moramo da imamo predvidive odnose u svim oblastima, kao i da svi građani treba da se osećaju jednaki, kako Srbi na Kosovu, tako i Albanci u Preševskoj dolini.

Deda je protiv promene granica i smatra da bi etničko crtanje granica vodilo, kao u novijoj prošlosti, ka ubijenima i raselјenih.

“Nikada to ne bih prihvatio, a na Kosovu 80 odsto lјudi misli kao i ja”, uveren je Deda.

Kako je rekao, Kosovo i Srbija mogu da budu bolјa mesta, ako imaju hrabre lidere, a to znači da oni moraju otvorenije da govore, umesto da recikliraju govor prošlosti.

Dodao je da i ako želimo da u EU imamo francusko-nemački model, ne idemo ka tome, jer smo zaglavlјeni u proslsosti.

“Pitanje danas treba da bude šta je Kosovo radilo sedam godina u Briselu. Nismo tamo gde treba da budemo posle sedam godina pregovora”, rekao je Deda.

Đurić, međutim, smatra da smo u poslednjih sedam godina u Briselu pokušali da sačuvamo mir, i da smo u tome bili uspešni i da to ne treba potceniti.

“Nije bilo lepo ići tamo i razgovarati o pitanjima o kojima imamo dirketno suprotstavlјene stavove. Ali znali smo zašto to radimo, za budućnost naših naroda”, rekao je Đurić.

Politički analitičar Agon Malići smatra da će izostanak sveobuhvatnog rešenja negativno uticati na demokratske procese u istčnoj Evropi.

“Strahujem kuda nas to vodi. Kratkoročno, postoji rizik u narednim godinama, ako se rešenje želi silom nametnuti u pregovorima”, rekao je Malići.

Naveo je da status kvo na Kosovu nikada nije bio održiv, te da je u prošlosti došlo do “nasilne erupcije mirnog otpora”.

“Stats kvo bi mogao voditi da dođemo do neke tačke eskalacije. U prethodnom periodu imali smo na severu opasne situacije. Strahujem da idućih godina može doći do više takvih situacija”, naveo je Malići.

Poslanica Gordana Čomić smatra da se mora ukloniti etiketiranje, jer , kako kaže, samo stavlјamo imena na neke procese, pa se tako u Srbiji Kosovo naziva takozvano Kosovo, a nikoga ne zanima šat će sa njim bti.

“Ne razmenjujemo planove za budućost. Dijalog koji se odvija od 2010. mi smo ga obeležili „neželјenim procesom“. Ne želimo, ali velike sile nas teraju. A kada jednom stavite pečat neželјenog ne možete očekivati da proces izgradnje mira napreduje. Moj je predlog da se uklone svi pečati i da se iskreno govori kako lјudi žive”, rekla je Čomić.

Ako Srbi i Albanci žele da žive zajedno, ne mogu da etiketiraju jedni druge.

Upitani za predviđanja za narednu godinu, učesnici panela takođe su imali oprečna mišlјenja, ali je preovladala zabrinutost zbog situacije u kojoj bi se EU mogla naći posle izbora za Evropski parlament.

Đurić smatra da ćemo 2019. godine imati novu Evropu i novi balans moći u Briselu u mnogim aspektima.

“Ne mogu predvideti u kom pravcu, ali to govori da treba da iskoristmo vreme do sredine iduće godine da pokušmao da implementiramo dogovore iz dijaloga i pokušamo da nađemo rešenje”, rekao je Đurić i izrazio uverenje da ćemo i dalјe imati mir.

 

Poslednje vesti

Korona virus COVID-19
Бројеви телефона Sektor za brigu o kulturnom nasleđu i saradnju sa SPC Pregovarački proces sa Prištinom Informatror o radu
Vreme od preuzimanja obaveze formiranja ZSO
Godina Mesec Nedelja Dan
6 83 362 2534
Besplatna pravna pomoć Bolјi život za interno raselјena lica i povratnike
Sunčana dolina