MENI
Naslovna » Aktuelno » Vesti »Đurić:Srbi pokazali jedinstvo i poverenje u državu
Sektor za brigu o kulturnom nasleđu i saradnju sa SPC Pregovarački proces sa Prištinom Informatror o radu
Vreme od preuzimanja obaveze formiranja ZSO
Godina Mesec Nedelja Dan
6 74 322 2257
Besplatna pravna pomoć Bolјi život za interno raselјena lica i povratnike
Sunčana dolina

Đurić:Srbi pokazali jedinstvo i poverenje u državu

03.mart 2019. Izvor: Tanjug

Priština je doterala cara do duvara, što je nateralo predstavnike srpske zajednice na Kosovu i Metohiji da razmišlјaju o izlasku iz privremenih institucija, izjavio je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.

Marko Đurić

Foto: Kancelarija za Kosovo i Metohiju

Činjenica da su o toj nameri obavestili predsednika Srbije Aleksandra Vučića i državno rukovodstvo, te da će se odluka doneti nakon mesec i po, i susreta i razgovora koje će predsednik Srbije imati sa svetskim liderima, pokazuje jedinstvo koje postoji i poverenje koje imaju u svoju državu i lјude koji je vode, rekao je Đurić u intervjuu za Radio Beograd.

On je ukazao da su pritisci iz nedelјe u nedelјu, iz meseca u mesec eskalirali, da bi došlo do toga da srpska roba ne može stići do enklava na KiM, da specijalne policijske jedinice upadaju kad im padne na pamet, hapse i vrše pristisak čak i na severu KiM... da legitimni srpski predstavnici budu zamenjeni, kao u slučaju imenovanja tzv. nove ministarke polјoprivrede lјudima koji ne predstavlјaju srpsku zajednicu.

"Dakle, na sceni je izvrgavanje ruglu srpskih interesa i ugrožavanje bezbednosti i ekonomske perspektive", naveo je Đurić.

Đurić je dodao da su politički predstavnici Srba zbog takvog nedemokratskog, anticivilizacijskog ponašanja Prištine, tražili podršku da napuste privremene institucije, ali d aje naša molba bila da, s obzirom na moguće dalekosežne posledice, sa odlukom sačekaju neko vreme.

"Da pokušamo da vidimo šta još ko može iz međunarodne zajednice da u relativno kratkom vremenskom periodu preduzme da bi Prištinu privoleli da prekine sa anticivilizacijskim taksama i sa neverovatno neodgovornim pokušajima bezbednosne destabilizacije", objasnio je Đurić.

Našim lјudima strahovito mnogo značilo da čuju od predsednika Vučića da Srbija u bezbednosnom smislu stoji uz njih i to ne samo na severu KiM već i u svakoj našoj sredini, preneo je Đurić utiske sa nedavnog sastanka u Beogradu.

Odgovarajući na pitanja u vezi sa pojačanim pritiskom na Prištinu da ukine nelegalne takse na robu iz centralne Srbije, a pre svih iz SAD, pa čak i pominjanje zatvaranja baze "Bondstil", Đurić kaže da je pojačani pritisak i EU i SAD dobar, ali da ćemo pravu meru i učinak moći da procenimo tek onoga momenta kada takse budu ukinute.

"Reči su dobre, dela su još bolјa", ocenio je Đurić i istakao da postoji niz mera i predviđenih sankcija za one koji ne poštuju CEFTA sporazum, i sankcija koje može da primeni EU, ali da se ništa od toga ne primenjuje.

On kaže i da ne veruje da Albanci odluku da takse zadrže donose bez svesti o tome kakav je stav vodećih međunarodnih i političkih i bezbednosnih struktura.

Đurić situaciju objašnjava i time da je među političkim strukturama u Prištini jagma vezana za to ko će prema Srbiji i Srbima na KiM da zauzme tvrđi stav.

"I oni se bukvalno takmiče za glasove na taj način što iznose svakoga dana sve oštrije stavove, uvrede i zalažu se za sve veće pritiske prema Srbiji", ocenio je.

Do toga je moglo da dođe, nastavlјa Đurih, zbog toga što se u onom zapadnom delu koji je imao dominantan uticaj na KiM, nije u dovolјnoj meri želelo ili nije dovolјno obraćala pažnja na to da se politička stabilnost i budućnost ne mogu graditi na konstantnom forsiranju konflikta sa Beogradom i sa Srbima.

"Mi smo radili nešto sasvim suprotno" istakao je Đurić.

Kako kaže, i predsednik Vučić i srpsko rukovodstsvo sve vreme su javno i nedvosmisleno govorili o potrebi da se na ovim prostorima uspostavi normalan odnos između Srba i Albanaca i ide ka postizanju kompromisa i stvaranju trajnog mira, što bi bilo u interesu, ne samo sadašnje, nego i budućih generacija.

Govoreći o onome šta se radi u vezi rešavanja pitanja KiM, Đurić podvlači da predsednik Vučić posvećuje ogromnu količinu vremena i energije i ozbilјnim radom sticanog političkog kredibiliteta u međunarodnoj zajednici da zaštiti ostvarivanje srpskih interesa na KiM.

"I rekao bih da to čini sa značajnim uspesima u veoma složenim i sve složenijim okolnostima", rekao je Đurić i dodao da to potkreplјuju i činjenice koje pokazuju koliko je u prethodnih nekoliko godina država priznalo, a koliko povuklo priznanje takozvane nezavisnosti, kao i da je sprecen juriš Prištine na međunarodne organizacije.

"Aktivnosti predsednika Srbije Vučića i vlade dovele su do toga da se danas o svemu ponovo razgovara i sa tim treba nastaviti, tim pre što danas imamo više argumenata nego ikada ranije," ukazao je Đurić.

Kako kaže direktor Kancelarije za KiM, imenovanje takozvanog ministra polјoprivrede od strane Ramuša Haradinaja sunovrat je same ideje o saradnji sa Srbima na KiM i da osoba koja je imenovana ne predstavlјa apsolutno većinsko opredelјenje Srba na KiM, koji su sa više od 90 odsto glasova za jedinstvenu državnu politiku okuplјenu oko Srpske liste.

Đurić je poručio i da onaj ko ne zastupa državne i nacionalne interese na KiM, "već privatne interese komandanata terorističke OVK, imaće uvek zatvorena i zamandalјena vrata i u Beogradu i na svakom drugom mestu".

O navodnom prijavlјivanju Srba u tzv. kosovsku vojsku, Đurić tvrdi da su čiste neistine da je reč o 40 lјudi, već da je taj broj ispod dvocifrenog, a ukazuje i da je više desetina Srba napustilo kosovske bezbednosne službe čim je počela da se pominje transformacija u nekakvu vojsku.

Đurić je istakao da je naša pozicija da želimo normalne i dobre odnose sa Albancima, bolјu budućnost i za jedne i za druge i da verujemo da se u bolјu budućnost može doći kroz razgovore i postizanje komprimisa, ali ukazuje da smo svetlosnih godina udalјeni od rešenja pitanja KiM.

"Trenutno niti razgovaramo niti pregovaramo zato što oni imaju te anticivlizacijske takse. Dok tih razgovora nema i rešenja nema na vidiku", ističe Đurić.

Odgovarajući na pitanja u vezi sa namerom Prištine da pod svoju kontrolu stavi Kombinat "Trepča" u severnom delu, Đurić je rekao da to što Priština trenutno radi nema bilo kakve veze ni sa pravom, ni domaćim ni međunarodnim, niti ima veze sa ekonomskom logikom.

Kombinat Trepča sever je ekonomski uspešan, profitabilan, hrani 2.400 porodica, koji proizvodi iz godine u godinu rekordne količcine olova i cinka i to što proizvede proda na svetskom tržištu, a funkcioniše i posluje bez značajnijih subvencija, samoodrživ je i kičma je ekonomskog opstanka našeg naroda na KiM, ukazao je on.

Priština nije u stanju da uspešno posluje kombinatom Trepča koji je pod njihovom kontrolom i on je neprofitabilan, kaže Đurić.

"Oni bi sada hteli da zgrabe Trepču sever. Da je anektiraju i nasilno i protivpravno pripoje 'svojoj' Trepči - odnosno Trepči A" kazao je i objasnio da postoje dve Trepče, Trepča sever i Trepča jug, po Unmikovoj registarciji koji je, kada je došao na teritoriju KiM, to registrovao kao dva različita subjekta.

Dodaje i da je Trepča sever registrovana i u našem sistemu te da smatramo, kao država Srbija da je Trepča AD na celokupnoj teritoriji KiM naša, dok su Albanci u Prištini 2016. godine u oktobru usvojili zakon kojim su proglasili da je Trepča njihova.

Podseća da je Vlada Srbije taj zakon stavila van snage i smatra ga ništavim, ali upozorava da smo u neposrednoj opasnosti da separatističke vlasti u Prištini pokušaju da primene taj svoj nelegalni zakon.

Đurić navodi da na tako nešto radnici Trepče sever neće pristati i da će braniti svoja radna mesta, preduzeće i ostanak na tim područjima, a kako je dodao, podrška države Srbije neće izostati.

O pretnjama ujedinjenja Mitrovice Đurić prvo naglašava da nije reč ni okakvom ujedinjenju već da se radi o nastojanjima Albanaca da izvrše aneksiju.

"Naravno da taj scenario ne može da prođe. Kosovska Mitrovica je tvrđava srpske želјe za opstankom, ravnopravnošću, demokratijom i slobodom i niko tamo neće dozvoliti da Srbi sa tog dela KiM budu proterani", podvukao je Đurić.

Cilј je, kaže on, nasilno pripajanje severne Kosovske Mitrovice i stavlјanja tog dela, jedinog preostalog multietničkog dela grada Kosovska Mitrovica pod kontrolu i suštinski isterivanja Srba na isti način na koji je to učinjeno iz južnog dela grada, ali i na isti način na koji je to učinjeno u Prištini gde je do 1999. živelo gotovo 50.000 Srba, a danas živi nekoliko desetina, ili Prizrenu gde je živelo 12.000, a sada 70 ili Peći gde je živelo 20.000, a danas šestoro do osmoro Srba.

On podvlači da se na terenu stalno radi, da Kancelarija sprovodi 149 projekta podrške i pomoći srpskom narodu na KiM, da stižu i novi brojni projekti i da se čini sve da Srbi u južnoj pokrajini budu u što bolјoj ekonomskoj situaciji kako bi ostali i opstali uz podršku svoje države Srbije.

 

Poslednje vesti

Sektor za brigu o kulturnom nasleđu i saradnju sa SPC Pregovarački proces sa Prištinom Informatror o radu
Vreme od preuzimanja obaveze formiranja ZSO
Godina Mesec Nedelja Dan
6 74 322 2257
Besplatna pravna pomoć Bolјi život za interno raselјena lica i povratnike
Sunčana dolina