MENI
Naslovna » Aktuelno » Vesti »Đurić: Kosovo nije, niti će biti nezavisna država
Prva internet prodavnica na Kosovu i Metohiji
Korona virus COVID-19
Бројеви телефона Sektor za brigu o kulturnom nasleđu i saradnju sa SPC Pregovarački proces sa Prištinom Informatror o radu
Vreme od preuzimanja obaveze formiranja ZSO
Godina Mesec Nedelja Dan
7 88 386 2708
Besplatna pravna pomoć Bolјi život za interno raselјena lica i povratnike
Sunčana dolina

Đurić: Kosovo nije, niti će biti nezavisna država

10. jun 2020. Izvor: Jedinstvo

Očekujem da će biti pritisaka da se dijalog ubrza, možda čak i da se iznude ili nametnu neka specifična rešenja, ali pritisci i visoka očekivanja su oduvek pratili proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine i mi smo u toj bujici naučili da plivamo. Srbija se brani u svakoj srpskoj kući i avliji na KiM. Zato je prioritet nad prioritetima da se iskoriste svi mehanizmi da se osiguraju bezbednost i egzistencija srpskog naroda u pokrajini. Srbi na KiM predsednika Vučića podržavaju gotovo jednodušno, jer u njemu opravdano prepoznaju najsnažnijeg garanta zaštite srpskog naroda i srpskih interesa – rekao je Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju

Foto: Kancelarija za Kosovo i Metohiju

Prvi put imamo situaciju da je pola albanske političke scene u Prištini posvađano sa SAD a druga polovina sa EU. Biće najpre interesantno videti kako će u Prištini pomiriti te protivrečnosti. Beograd nikada nije dovodio u pitanje potrebu nastavka dijaloga, ali u predstojećem periodu treba da vidimo sa kim sve, u kom svojstvu i sa kojim cilјem treba da razgovaramo- odgovorio je Marako Ćurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, na pitanje „Jedinstva” kakva su očekivanja Srbije od nove kosovske vlade u pogledu nastavka dijaloga i dodao: – Ne zaboravimo na činjenicu da među relevantnim međunarodnim akterima postoje suštinski različita viđenja problema KiM, pa čak i da nesaglasje postoji među državama koje podržavaju projekat kosovske nezavisnoti. Pred nama je mnogo nepoznanica koje će morati da budu otklonjene pre nego što dijalog bude nastavlјen. Što se situacije u Prištini tiče, jasno je da su se tamo prividno prizvali pameti pod snažnim inostranim pritiskom, ali ne verujem da je došlo do neke suštinske promene stanja političke svesti.

• Iako Priština nije realizovala dogovoreno iz Briselskog sporazuma, a pre svega ZSO, EU je uvek pozivala obe strane na implementaciju Briselskog sporazuma. Da li je EU tokom dijaloga imala ulogu nepristrasnog moderatora ili se moglo osetiti navijanje?

Sama činjenica da neke države članice ne dele naša stanovišta o istorijskim događajima koji su doveli do protivpravne agresije na SRJ, do uspostavlјanja međunarodne uprave na terenu, a zatim i do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, svedoči da većina članica EU u ovoj stvari nije na našoj strani. Iako formalno statusno neutralan, dijalog se uvek odvijao uz podrazumevani stav EU da su Beograd i Priština manje-više ravnopravni sagovornici. Većina članica EU na samoproglašeno Kosovo gleda kao na političku i istorijsku činjenicu i nikada nije sugerisala da bi u statusnom smislu situacija na KiM trebalo da bude vraćena u pređašnje stanje – ono koje smo imali pre protivpravne agresije na SRJ. I na terenu je EU radila na konsolidovanju jednostrano proglašene kosovske državnosti, i niko se nije ni trudio mnogo da to sakrije. U tehničkom smislu EU je do sada bila posrednik u dijalogu, ali je u suštinskom smislu često bila tutor Prištine. I ovom prilikom, međutim, moram da još jednom zahvalim Grčkoj, Španiji, Kipru, Slovačkoj i Rumuniji na doslednosti u odluci da ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost naše južne pokrajine.

• Pošto Srbija nije ustuknila ispred taksi i recipročnih mera Prištine, šta bi mogao biti sledeći korak u vidu pritiska na Srbiju?

U poslednje vreme se od pojedinih aktera u međunarodnoj zajednici moglo čuti licitiranje raznim rokovima za postizanje suštinskog napretka u dijalogu, međutim formalnih rokova nema, niti ih može biti, budući da jedan ovako kompleksan problem ne može biti rešen preko noći.

I to kažem kao neko ko je preko 200 puta odlazio u Brisel na razgovore o KiM. Očekujem da će biti pritisaka da se dijalog ubrza, možda čak i da se iznude ili nametnu neka specifična rešenja, ali pritisci i visoka očekivanja su oduvek pratili proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine i mi smo u toj bujici naučili da plivamo.

• Da li je odluka Prištine da ukine trgovinsku blokadu prema centralnoj Srbiji otvorila vrata za nastavak dijaloga?

Dvogodišnjom blokadom trgovine između centralne Srbije i Kosova i Metohije naneta je ogromna šteta ne samo našim ekonomijama, već je fatalno unazađen i proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, budući da je ekonomska saradnja neophodan sastojak normalizacije odnosa. Očekujem da vidim kako će ta odluka biti sprovedena, a nakon toga smo otvoreni za razgovor o tome kako se šteta prouzrokovana anticivilizacijskim i jednostranim delovanjem Prištine može ublažiti ili otkloniti. Pred nama je proces ponovnog uspostavlјanja poverenja, koje je potpuno urušeno postupanjem Prištine.

• Nemačka i najveći broj zapadnih zemlјalјa koje su priznale takozvano nezavisno Kosovo, snažno se protive razgraničenju, odnosno promeni granica Kosova i Metohije. Znači li to da je za njih rešenje za Kosovo i Metohiju samo „nezavisna država”?

Do pre samo nekoliko godina svi sponzori jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova nastupali su sa manje-više identičnog stanovišta: da je nezavisno Kosovo zadato stanje, a da Srbija može samo da se povinuje i prihvati tu činjenicu. Mi smo, međutim, godinama ukazivali na to da u međunarodno-pravnom smislu nezavisno Kosovo ne samo da nije gotova stvar, već da veći deo čovečanstva i dalјe ne priznaje takvo stanje, i da Kosovo ne može postati ni članica Ujedinjenih nacija ni najvažnijih međunarodnih organizacija i institucija.

U međuvremenu, predsednik Aleksandar Vučić napravio je preokret u međunarodnoj politici kada je reč o Kosovu i Metohiji. Zahvalјujući našem lobiranju i snaženju međunarodnih kapaciteta Srbije, podrška samoproglašenom Kosovu nastavila je da se osipa. Čak 18 država povuklo je priznanje, a Priština je doživela fijasko pri pokušaju da se ubaci u Unesko, Interpol, Svetsku carinsku organizaciju i mnoge druge međunarodne organizacije. Možda najvažnija promena je to što danas prvi put posle dugog niza godina neke veoma moćne države počinju da obraćaju pažnju i na to šta Srbija želi. Odgovor na vaše pitanje je zato: Kosovo nije, niti će biti nezavisna država, a Srbija nema nameru da na bilo koji način pomogne afirmaciju projekta samoproglašenog Kosova.

• U novoj kosovskoj vladi dva ministra su iz Srpske liste. Uvek se postavlјa pitanje da li je viši interes srpskog naroda na KiM, učestvovati u institucijama vlasti u Prištini ili biti van njih…?

Srbi na KiM su danas najsnažniji garant priisustva države Srbije u našoj južnoj pokrajini. Srbija se brani u svakoj srpskoj kući i avliji na KiM. Zato je prioritet nad prioritetima da se iskoriste svi mehanizmi da se osiguraju bezbednost i egzistencija srpskog naroda u pokrajini. Možda ste u pravu zato što pitanje učešća Srba u privremenim prištinskim institucijama tumačite kao izbor između dva zla, i, ako je tako, onda je ono što je odlučila Srpska lista svakako manje od dva zla. Naš zadatak je da u godinama pred nama ekonomski i politički snažimo srpski narod u pokrajini, ali pre svega da snažimo Srbiju u celini, jer samo na taj način možemo efikasno braniti svoje državne i nacionalne interese na KiM.

• Pitanje bezbednosti je i dalјe suštinsko pitanje sa kojim se suočavaju Srbi na Kosmetu. Gotovo da nema dana da nije oplјačkana neka srpska kuća ili da nisu napadnuti povratnici u Metohiji, a međunarodna zajednica i dalјe ćuti?

U proteklih nekoliko meseci imali smo blizu stotinu napada na Srbe i njihovu imovinu na KiM. Čak i kada ti incidenti nisu najneposrednije etnički motivisani, oni to posredno jesu, jer i politički ekstremisti i kriminalci napadaju Srbe i njihova imanja zato što je u društvu stvoreno mišlјenje da je to dozvolјeno i nekažnjivo. Mi konstantno upozoravamo međunarodnu zajednicu da je reč o pokušaju da se situacija na terenu nasilno izmeni, tako što bi Srbi zbog nebezbednosti bili primorani da se isele, pre svega iz najudalјenijih enklava. Pred sobom u suštini imamo pokušaj kampanje etničkog čišćenja, iako ona najčešće ima oblik običnih kriminalnih, imovinskih delikata. Ćutanje i pasivnost dela međunarodne zajednice po ovom pitanju me lјuti, ali me ne iznenađuje. Ukoliko sve te incidente ne posmatramo kao obične kriminalne delikte, oni su onda logično deo šireg plana, a svi znamo kakav je plan i želјa Prištine.

• Navršava se 21 godina od dolaska međunarodne misije na Kosovo i Metohiju u čijem prisustvu je većina Srba proterana iz svojih domova, a nad mnogima su učinjeni svirepi zločini. Da li međunarodni činioci imaju to u vidu prilikom pregovora o Kosovu i Metohiji?

Mi i dan-danas, dve decenije po završetku rata na KiM imamo oko 80.000 uzurpiranih srpskih kuća i stanova i više od 200.000 lјudi koji su bili primorani da napuste svoje domove i još se nisu vratili. Međunarodna zajednica je učinila znatne napore da interno raselјene Srbe integriše u novim mestima prebivališta i neznatne napore da Srbe u većem broju vrati u predratna prebivališta. To su činjenice i ne plašim se da ih izgovorim. Deo međunarodne zajednice je praktično ozakonio posledice brutalnog etničkog čišćenja na KiM, i to u lice kažem svakom inostranom sagovorniku. Naš zadatak je da, i pored pasivnosti i nezainteresovanosti dela međunarodne zajednice za ovaj problem, očuvamo srpsku populaciju koja je ostala da živi na KiM i da na svaki način pomognemo onima koji i dalјe žele da se vrate.

• Pored etničkog čišćenja srpskog naroda sa svog vekovnog prostora, Albanci ne prestaju da falsifikuju istoriju kojom prisvajaju srpske manastire i crkve…?

Ni sami Albanci ne doživlјavaju našu versku i kulturnu baštinu kao svoju, jer ne bi je oni najekstremniji među njima onako oduševlјeno uništavali i palili u svakoj prilici koja im se ukazala. Ti pokušaji falsifikovanja istorije i otimanja tuđe tradicije i kulture jesu deo velikoalbanske ideološke matrice, a ne plod nekog široko rasprostranjenog narodnog sentimenta. Mi naravno nećemo ni po koju cenu dozvoliti da nam neko otme ili uništi Gračanicu, Dečane, Pećku patrijaršiju, Bogorodicu Ljevišku i sve ostale svetinje na KiM. Ja bih, čak, voleo da Albanci počnu da masovnije uvažavaju i istorijsku i kulturnu vrednost naših svetinja na KiM, jer bi tako naši manastiri i nacionalna baština bili zaštićeniji, ali bojim se da je pred nama vreme intenzivnije islamizacije Kosova i Metohije i da vreme izazova za našu crkvu i svetinje nije završeno.

• Srpski narod na KiM na svim izborima pokazuje svoju odanost Republici Srbiji. Čiji su interesi i čemu pokušaji predstavlјanja da srpski narod na Kosovu i Metohiji ne podržava vlast u Beogradu, već da mu se nešto nameće?

Sponzori samoproglašenog Kosova predsedniku Aleksandru Vučiću i svima nama koji smo se proteklih godina bavili problemima na KiM nikada neće oprostiti to što smo uspeli da politički homogenizujemo srpski narod u pokrajini. Zato danas tamo u prištinskim institucijama nema nijednog srpskog predstavnika koji će dati glas za neki antisrpski zakon ili odluku. To i separatistima i njihovim tutorima komplikuje život i zato je razumlјiv i njihov pokušaj da se srpska sloga u odbrani državnih i nacionalnih interesa prikaže kao nametnuto jednoumlјe. Srbi na KiM predsednika Vučića podržavaju gotovo jednodušno, jer u njemu opravdano prepoznaju najsnažnijeg garanta zaštite srpskog naroda i srpskih interesa.

• U proteklom periodu tokom epidemije koronavirusa naše zdravstvene ustanove su snabdevene kao i sve ostale u centralnoj Srbiji. Šta je još u planu po pitanju pobolјšanja zdravstvenih usluga u srpskim sredinama?

Sa velikim zadovolјstvom i ponosom mogu da kažem da je epidemija u većinski srpskim sredinama na KiM gotovo pobeđena. Danima nismo imali nove slučajeve obolјevanja od koronavirusa, a u sredinama južno od Ibra nismo ni imali obolele. Pokazalo se koliko je krucijalno važno da naše zdravstvene ustanove na KiM funkcionišu u okviru jedinstvenog zdravstvenog sistema Srbije. Mere borbe protiv epidemije proglašene u Beogradu dosledno su sprovođene i u našim mestima na KiM, linije snabdevanja lekovima, medicinskim i životnim namirnicama su funkcionisale, svi teži bolesnici su hospitalizovani u najbolјim klinikama širom Srbije. Srbija će nastaviti da snaži svoj zdravstveni sistem na KiM, pogotovo sada kada se pokazalo koliko je to važno.

• Da li biste mogli da izbrojite sve završene i započete projekte na Kosovu i Metohiji od kada obavlјate posao direktora Kancelarije za KiM?

Prostor koji ste predvideli za ovaj intervju bio bi previše mali da se pobroji sve što smo uradili, ali za tim možda nema ni potrebe, jer „Jedinstvo” se distribuira pre svega našem narodu na KiM, a lјudi tamo veoma dobro znaju i šta smo uradili i koliko smo bili prisutni na terenu. Svim političkim protivnicima koji se drznu da nam nešto prigovore pomenem samo stotine novoizgrađenih ili potpuno renoviranih kuća i stanova na KiM. Da smo samo to uradili, bilo hvale vredno, a uradili smo još mnogo mnogo toga. Možda biste jedan specijalni broj „Jedinstva” mogli da posvetite tome šta je sve Srbija uradila proteklih godina za svoj narod na KiM.

• Ima li trajnog i sveobuhvatnog rešenja za KiM bez kompromisa i uvažavanja Srbije kao najznačajnijeg faktora kada je KiM u pitanju?

Razume se da nema. To danas švataju i u Prištini, ali švataju i u svetskim centrima moći. Godinama je stvarana fama da se projekat samoproglašenog Kosova razvija samostalno i mimo volјe Srbije, ali svima je jasno da je to bila samo propaganda. Srbija je danas sasvim drugačija nego pre 20 godina, svet je drugačiji, pa i prioriteti nekih svetskih sila. Rešenje, ako će ga uopšte biti, moraće da bude doneto uz uvažavanje interesa Srbije i srpskog naroda na KiM. To ne znači da na nas neće biti vršeni pritisci kako bismo pristali da izgubimo sve a da ne dobijemo ništa, ali Srbija, i pored sve konstruktivnosti u odnosu sa stranim partnerima, nije država koja će na tako nešto da pristane.

Poslednje vesti

Prva internet prodavnica na Kosovu i Metohiji
Korona virus COVID-19
Бројеви телефона Sektor za brigu o kulturnom nasleđu i saradnju sa SPC Pregovarački proces sa Prištinom Informatror o radu
Vreme od preuzimanja obaveze formiranja ZSO
Godina Mesec Nedelja Dan
7 88 386 2708
Besplatna pravna pomoć Bolјi život za interno raselјena lica i povratnike
Sunčana dolina