Насловна » Актуелно » Вести »Ђурић: Ако Приштина до Сретења не формира ЗСО, формираћемо је ми сами

Ђурић: Ако Приштина до Сретења не формира ЗСО, формираћемо је ми сами

04. јануар 2017. Извор: Јединство

Наглашавајући да ће упркос несугласицама присутним у последње време Срби на Космету остати јединствени и одлуке доносити у сагласности са Владом Србије, Марко Ђурић , први човек Канцеларије за Косово и Метохију у разговору за за наш лист истиче да ће уколико Приштина и међународна заједница до Сретења не формирају ЗСО то учинити политички представници Срба. И док опомиње да би администрација у Приштини да примени ствари које су њој погодне за политичку експлоатацију , а неке друге ствари одбија да прихвати, Ђурић напомиње да реализацијом споразума о правосуђу очекује бољу владавину права и једнакост за наше грађане, али истовремено појашњава да проблеми српског народа на КиМ не могу бити решени променом партијске композиције Владе у Приштини, већ променом односа Албанаца према питању права Срба и њихове политичке улоге у нашој јужној покрајини.

Премијер Вучић је представнике Срба са КиМ позвао да реше све несугласице проузроковане сменом Љубомира Марића са места министра администрације и локалне самоуправе, односно на преко потребно јединство? Је ли, после свега, оно могуће?

Поздрављам одлуку мањег дела посланичке групе Српске листе да, у складу са ранијим одлукама српских политичких представника на Косову и Метохији, поново замрзну учешће у раду привремених покрајинских институција. Срби на Косову и Метохији су били и остаће јединствени, упркос свему што се унутар Српске листе дешавало последњих дана. Надам се да је ово био довољан наук свима који би могли да помисле да је могуће бити политички представник српског народа на Косову и Метохији а радити без консултација са Владом Србије и противно вољи српског народа у покрајини. Ситуација, у политичком смислу, мора бити враћена на пређашње стање, а о даљим политичким консеквенцама размишљаћемо након што у првој фази анулирамо штету насталу неодговорношћу појединаца.

Народу је још увек нејасно зашто влада нејединство у редовима српских представника. У којој мери албанска страна или можда међународни фактор утиче на разбијање јединства Срба?

Нема сумње да многи нису срећни када Срби на Косову и Метохији успевају да превазиђу разлике о окупе се око заједничког интереса. Срби окупљени у снажном и јединственом политичком фронту промотере самопроглашеног Косова подсећају на чињеницу да је пројекат лажне косовске државности неостварив док год постоји држава Србија и Срби на Косову и Метохији. Јасно је да би политички подељен и разједињен српски народ на Космету више ишао наруку њиховим интересима, и зато то нејединство понекад настоје да произведу разним средствима. Али, и српски народ има свој интерес, а то је да Косово и Метохија остане у саставу Србије. Док год је тако, ниједан српски политичар на Косову и Метохији неће смети да рачуна на то да ће моћи да за новац или привилегије изневери српски национални интерес и да прође без последица.

На састанку са премијером, градоначелници већински српских општина затражили су подршку премијера за хитно формирање Заједнице српских општина, истичући да ће, уколико то Приштина убрзо не учини, они самостално почети са формирањем ЗСО одмах после Сретења.Како гледате на ту најаву?

Још једном поручујем јасно и гласно: ако Приштина до Сретења на формира Заједницу српских општина, формираћемо је ми. Имаће свакако надлежности у области економског развоја, просторног планирања, руралног развоја, здравства, образовања, личне и имовинске сигурности, дакле у свим оним областима које су српском народу потребне као гаранција опстанка и просперитета на Косову и Метохији. Срби на Косову и Метохији чекају читаве три године да Приштина почне да спроводи договор који је од кључног значаја за наш народ. Наравно да не може да чека довека. Три године минирања и неумесних изговора је за нама, и српски народ ће, уколико се самостално упусти у формирање ЗСО, између осталог, стати у одбрану смисла бриселског дијалога, јер какав је то дијалог у којем се реч и преузете обавезе не поштују. Жеља Приштине да у Бриселу добије нешто а да не да ништа сведочи о неодговорности, недозрелости и некредибилности тамошњих политичких актера. Наравно да се тако не можемо договарати. Притом је врхунски цинизам то што ових дана из Приштине Србима стижу претеће поруке и подсећања на такозване „балван револуције“. А ја им одговарам да се балвани и барикаде не постављају тамо где има капацитета за институционално решавање проблема. Срби управо желе да у ЗСО имају ваљан институционални оквир за уређење свог живота на Косову и Метохији, а Приштина је та која им то право оспорава.

Албански политичари последњих дана готово се утркују у најавама да ће срушити потпорни зид надомак моста на Ибру уколико то не учине представници Срба. Колико ове најаве могу допринети дестабилизацији на КиМ, јер градоначелник Северне Косовске Митровице истиче да је потпорни зид део договора око моста на Ибру и да је он у надлежности локалне самоуправе.Шта мислите о томе?

Као и када је реч о формирању ЗСО, овде имамо још један покушај да се примени бриселских договора приступа селективно. Администрација у Приштина би да примени ствари које су њој погодне за политичку експлоатацију, а неке друге ствари одбија да прихвати, иако су договорене уз посредовање ЕУ. Реконструкција и нивелација улице Краља Петра у Косовској Митровици је договорена у Бриселу. Када смо преговарали о формирању ЗСО инсистирали смо на томе да просторно планирање и локална инфраструктура недвосмислено буду у надлежности српских самоуправа управо да се не би дешавале овакве ствари. Договорено решење омогућује слободу кретања али и задовољава неке наше безбедносне бриге. Сада се чак и парламент у Приштини бави једним потпорним зидом, то јест комуналним питањима, као да је Косово и Метохија у Скандинавији, и да је једина брига његових житеља архитектонско решење за реконструкцију неке улице. Поставља се питање са каквом намером Приштина жели да спречи спровођење онога што је договорено. Ја у томе не видим никакву добру намеру.

Почетком јануара месеца требало би да заживи Споразум о правосуђу. Шта се може очекивати од овог споразума и да ли ће Србима на Косову и Метохији правда напокон бити доступнија?

Успели смо да испреговарамо такву мрежу превосудних институција и заступљеност Срба у њима који ће гарантовати бољу владавину права и једнакост пред законом за наше грађане. Изборили смо се и за то да буду признате пресуде наших судова донете од 1999. године. Срби ће на Косову и Метохији, ако овај споразум заживи, имати искусне и компетентне судије и тужице који неће пред законом дискриминисати своје сународнике. Нажалост, не нашом кривицом, нашли смо се у ситуацији да наши сународници неко време живе у правном вакууму и атмосфери правног насиља тамо где је постојао један од најстаријих и најсложенијих законодавних система у средњовековној Европи.

Докле се стигло са споразумом о регистарским таблицама, будући да покрајинске власти не дозвољавају продужетак таблица са регистарским ознакама “КС” које углавном користе Срби јужно од Ибра а које су статусно неутралне?

Приштина није предузела потребне административне кораке како би примена овог сегмента договора о слободи кретања била могућа. Штавише, Едита Тахири је у Бриселу отворено саопштила, без икаквог образложења и извињења, да Приштина касни са доношењем потребних прописа. Дакле, примена касни због неефикасности и лежерности Приштине.

Србија је уступила на коришћење Косову позивни број +383, док је истовремено Телеком Србије добио лиценцу за пословање на Косову и Метохији. Када се може очекивати потпуна реализација договореног, односно да све средине са српском већином у покрајини буду покривене сигналом Телекома?

Питање је дана када ће се сигнал Мобилне телефоније Србије (МТС) поново чути од Хоргоша, на северу земље, до Драгаша, на југу Косова и Метохије, и када ће српска деца и на Брезовици и у Поморављу имати телефонски сигнал и брзи Интернет као и њихови вршњаци широм Србије. Потребно је неко време да се створе техничке претпоставке да сигнал МТС-а профункционише и у срединама у којима га до сада није било, али говоримо о данима а не седмицама.

Напади на повратнике и њихову имовину у повратничким срединама у Метохији готово не престају. Истовремено, ни после шеснаест година нема значајнијег повратка расељених Срба и неалбанаца..?

И то је још једна потврда дволичне политике Приштине, која пред међународном заједницом фингира постојање мултиетничког друштва на Косову и Метохији, а заправо чини све да таквог друштва не буде. Мени и Влади Србије је стало до тога да у нашој јужној покрајини заживи истинско демократско уређење са свиме што из тога проистиче, а у овом конкретном случају се степен демократичности тог друштва огледа управо у односу Албанаца и њихове политичке елите према српском народу.

Како бисте оценили понашање међународне заједнице и њихов приступ према проблемима српског народа на Космету, будући да је устаљено правило међу Србима у Покрајини да се представници међународних мисија углавном сврставају на страну Албанаца. Верујете ли у могући реалнији приступ МЗ?

Немојмо мешати однос неwwких држава према лажној косовској државности са билансом рада међународне заједнице на терену. Не бисмо били поштени уколико бисмо међународне мисије оптужили за антисрпско деловање. УНМИК, Еулекс, Оебс, Кфор и други међународни чиниоци на КиМ су, осим Републике Србије, важан гарант безбедности и остваривања права нашег народа на Косову и Метохији. Без њиховог ангажовања живот Срба на Косову и Метохији би био или немогућ или много тежи него данас. Не затварамо очи пред чињеницом да, када је реч о нашој јужној покрајини, са многим међународним чиниоцима имамо потпуно супротстављене интересе, али верујем да делимо искрену жељу да на Косову и Метохији постоји безбедно окружење и буду поштована људска права.

Нажалост, Срби и даље немају слободу кретања, слободу говора, право на рад...Да ли ће, како време одмиче, ти проблеми постајати већи или видите могућност њиховог решавања?

Србија је 1999. године изгубила већину полуга власти на Косову и Метохији. Одговорност за све што се од тада дешава у нашој јужној покрајини сносе они који су у том периоду владали тим делом наше територије. Одговор на ваше питање мора да да међународна заједница и албански народ који је и у демографском и у политичком смислу већина на Косову и Метохији. Уколико постоји заједничка воља да наш регион буде просперитетан и безбедан, а надам се да постоји, питање остваривања права Срба на Косову и Метохији престаће да буде конфликтна тема и постаће питање демократских стандарда.

Покрајинске институције донеле су недавно два кључна и веома неповољна закона када су у питању колективна права српског народа Закон о Трепчи и стратешким инвестицијама који су и били повод да Срби замрзну учешће у тим институцијама. Колико је реално очекивати потенцијално ревидирање ових закона?

Ти закони су усвојени без консултације са српским политичким представницима, иако се непосредно дотичу суштинских интереса српског народа. Они не могу бити спроведени без сагласности српског народа. Иако непрестано Приштини упућујемо поруке да се политика на Косову и Метохији не може водити без учешћа нашег народа, Приштина упорно искључује Србе из процеса одлучивања о важним темама. Та политичка ароганција вероватно проистиче из погрешне процене сопствене снаге и прекомерног националног самољубља Албанаца. Међутим, одржива политика се не може градити на самообмани, и зато очекујем да, након низа неуспелих политичких блефова Приштине и покушаја да се разбије српско национално и политичко јединство на Косову и Метохију, уђемо у рационалније политичке воде.

Колико су ванредни парламентарни али и локални избори реалност на Косову и Метохији, јер се без учешћа Срба у покрајинским институцијама не могу донети закони, које они сматрају значајним?

Да ли ће избора за привремене институције самоуправе бити зависи од динамике односа и калкулација унутар албанског политичког корпуса. Срби на Косову и Метохији не могу имати користи од избора, јер нема албанске странке која неће у предизборној кампањи појачати антисрпску реторику. Проблеми српског народа на Косову и Метохији не могу бити решени променом партијске композиције владе у Приштини, већ променом односа Албанаца према питању права Срба и њихове политичке улоге у нашој јужној покрајини. Са Србима на Косову и Метохији и њиховим представницима се мора договарати као са кључним политичким чиниоцима. Не можете политички обесправити Србе, смењивати њихове министре, доносити законе на штету српског народа, а онда оптуживати исте те Србе за неконструктивност или блокирање политичког система. Дакле, решење је једноставно: признајте да су Срби важан политички чинилац на Косову и Метохији и признајте легитимитет њихових захтева. Од тога ће корист имати и Срби и Албанци.