МЕНИ
Насловна » Актуелно » Вести »Ђурић: Београд нема у Приштини партнера за спроводење постигнутих споразума
Сектор за бригу о културном наслеђу и сарадњу са СПЦ Преговарачки процес са Приштином Информатрор о раду
Време од преузимања обавезе формирања ЗСО
Година Месец Недеља Дан
4 55 242 1697
Бесплатна правна помоћ Сунчана долина

Ђурић: Београд нема у Приштини партнера за спровођење постигнутих споразума

13. октобар 2017. Извор: Танјуг

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић поновио је данас на панелу Београдског безбедносног форума да је Србија потпуно посвећена решавању великог, генерацијског проблема кроз дијалог и мирним средствима, али да Београд нема у Приштини партнера за спровођење постигнутих споразума.

Марко Ђурић

Фото: Канцеларија за КиМ

Он је навео да је у протеклом периоду начињен велики број договора, али да је Приштина укинула званичника у администрацији задуженог за имплементацију.

"Месецима немамо партнера за дијалог и имплементацију. Сада висимо у ваздуху и зависимо од њихове милости да именују некога ко ће се бавити тиме", рекао је Ђурић.

На опаску модератора да то не мора да буде проблем, јер и "Америка нема министра за културу али ипак има културу", Ђурић каже:

"Косово није Америка."

Он је истакао да је време да у трагању за решењем почне да се узима у обзир шта Албанци и Срби на КиМ желе.

"Нисам сигуран да смо у претходним годинама то подједнако и за Србе и за Албанце узимали у обзир, у време бивше Југославије Срби сигурно нису били консултовани а та, лоша, пракса постоји и данас", навео је он.

Такође, он указује и да за Србе КиМ представља аутономну покрајину, за Албанце и део света независна држава, али додаје да становништво на КиМ није задовољно стањем и статусом и да један велики број Албанца жели да буде део неке друге државне организације, на пример тзв. велике Албаније, док Срби желе да КиМ остане део Србије.

"Мало је оних који су срећни због ситуације каква је сада", сматра он, додајући и да је социјално-економска ситуација врло лоша.

Одговарајући на питање модератора шта је за њега нормалност на Косову, каже да је то боља економија, више радних места, мања незапосленост.

"Спремни смо да радимо са Приштином на тим циљевима јер од тога користи имају обе стране. Нормалност значи не бавити се статусом него условима за бољи живот обичних људи", каже Ђурић.

Такође примећује да није сигуран да се жеље Албанаца завршавају са проглашењем независности, а као пример наводи то што је Албанија именовала три званичника у својој администрацији а који су са Косова, као и то што је косовски председник Хашим Тачи рекао да сви Албанци добију и пасоше Албаније.

"То јасно говори да ни највиши званичници приштинске администарције нису задовољни својим статусом као грађани", додао је он.

Коменатаришуци реконструкцију моста у Митровици он се слаже да то треба да буде урађено на обострано прихватљив начин, али наглашава да је мост за Србе пре свега симбол страха јер је велики борј инцидената и напада на них дошао у претходним годинама баш преко тог моста.

Такође је указао и на неуспех Приштине да омогући повратак протераних Срба.

Да су промене потребне да би се на Косову десила нормалност слаже се и Арбин Гаши, посланик косовске скупштине из Демократског савеза Косова партије, те наводи да су нам промене потребне да бисмо имали будућност.

Међутим, како каже, треба нам конструктивност, а не деструктивност у приступу.

"Неоходна нам је релаксација односа и више саговорника попут Далибора Јевтића (такође учесника панела, са Српске листе).

Томе, међутим, како је приметио, неће допринети то што Ђурић кад говори о Косову увек каже "Косово и Метохија", јер, каже, Гаши, Косово има официјелни назив, упитавши шта би било кад би он рекао "Београд пашалук", "Смедерево - Санџак"...

Одговарајући на ту опаску, Ђурић је појаснио да је за Србе Косово и Метохија више географски појам и термин те да има посебно културно и историјско значење за српски народ.

Осим тога, додао је, Гаши може кад дође у Београд, у којем је, како је сам претходно рекао, први пут и свиђа му се, да назива и Београд и пашалуком и како год му драго, али је приметио:

"Ја тако нешто не могу да кажем у Приштини, јер последњих шест месеци нисам могао ни да уђем тамо".

У том је смислу поруђио да ако говоримо о томе који су наши услови за нормалност сматра да то треба да произађе из оног шта мисле наша друштва , и албанска и српска заједница.

Заложио се за интензивнији дијалог, посебно након што је већина грађана на Косову у јуну гласала за лидере коју су 1999. били ратни команданти, а то, приметио је, значи да је степен национализма и даље веома висок, иако је мећународна заједница уложила много у цивилни сектор.

"То значи да треба да наставимо још интензивније са дијалогом али да узмемо у обзир страхове и Срба и Албанаца. Ситуација уопште није добра. Ситауција на терену је веома осетљива и ми и морамо да будемо одговорни и да водимо друштва ка помирењу а не ка конфликту", рекао је Ђурић.

Према његовим речима, позив председника Србије на унутрашњи дијалог окупиће нацију како би се проблем решио на миран начин, односно да се дође до трајног решења за Србе и Албанце не само на КиМ већ у целом региону.

На питање модератора да ли то значи да Београд нема визију и шта треба да буде на крају тог дијалога, Ђурић каже:

"Београд има визију. Али то не треба да буде визија једне групе политичара или једне администрације већ целог друшта тако да ни Срби ни Алабанци не буду ултимативни губитници."

Данас није довољно рећи да је да Косово и Метохија, потребна је одрасла зрела дискусија о томе шта реално може да се постигне.

Заменик покрајинкског премијера Далибор Јевтић каже да треба указати на реалност, ако се говори о номализацији односа, те да она није иста у сваком делу Косова.

Срби који живе у јужном делу се, каже, на дневном нивоу суочавају са различитим проблемима и то се додаје, мора узети у обзир када се говори о нормализацији.

“Потребно нам је више решења, а мање политике. Јуче сам био у Великој Хочи и тамо нисмо разговарали о политици већ о туризму и економији. То је њихов интерес, да нађемо шансу да они продају своје производе”, рекао је Јевтић.

Говорећи о повратку Срба на Косово, Јевтић је указао да је њима хапшењем Богдана Митровића послата лоша порука, додајући да то мора да се промени.

“Богдан Митровић је ухапшен само зато сто је желео да оде у своју кућу у Сувој Реци. То је врло лоша порука за све људе који желе да се врате. Ако желимо да дођемо до тачке ‘нормалности’морамо елиминисате такве поруке. Многи Албанци са којима са разговарао деле моје мишљење”, рекао је он.

Главна порука коју је послао била је да живот треба ставити изнад политике.

Бивши заменик министра за европске интеграције на Косову Рамадан Илази је оценио је позитивним то што и даље постоји посвећеност региону, а напоменуо је да и да се најављује нова фаза у дијалогу између Београда и Приштине.

Он је навео да је дијалог изнедрио много важних споразума, додајући да је подршка ЕУ добра и да је потребна директнија комуникација међу лидерима.

Гордана Чомић (ДС) каже да у 2017. години имамо унутрашњи дијалог, истичући да је то само име, јер се, каже не креће испочетка, како неки мисле.

Требало би, додаје, да постоји стални дијалог у институцијама.

У настваку панела, Ђурић је указао и на дисбаланс када је реч о условима од стране ЕУ.

Србија како каже у процесу европских интеграција има поглавље 35 (о Косову ) од које зависи све остало, док Приштина у процесу визне либерализације нема ниједан услов који се тиче ЗСО.

"То је видљива неравнотежа", оценио је он.

Одговарајући једном од панелиста у вези царина и граница, он каже да Београд жели што слободнији проток робе и људи.

"Не желимо и не требају нам царине већ јединствена царинка регија. За то смо да се укину све врсте контрола које блокирају слободан проток робе и људи", каже Ђурић.

Он је такође оценио да је нова покрајинска влада почела сарадњу са Србима у оптимистичнијем тону него што је то раније био случај.

На питање да ли за Владу Србије постоји још неки партнер међу Србима на Косову осим Српске листе, Ђурић каже да је његово мишљење да Срби на КиМ могу да постигну више само ако делују заједнички.

"Мој лични став је да је то за њих питање опстанка. Да се уједине и да имају заједничког представника у инситуцијама где представљају мањину. А Српска листа треба да буде што инклузиванија", каже он.

Последње вести

Сектор за бригу о културном наслеђу и сарадњу са СПЦ Преговарачки процес са Приштином Информатрор о раду
Време од преузимања обавезе формирања ЗСО
Година Месец Недеља Дан
4 55 242 1697
Бесплатна правна помоћ Сунчана долина