МЕНИ
Насловна » Актуелно » Вести »Научна заједница о моделу за решење косовског питања
Сектор за бригу о културном наслеђу и сарадњу са СПЦ Преговарачки процес са Приштином Информатрор о раду
Време од преузимања обавезе формирања ЗСО
Година Месец Недеља Дан
4 55 240 1680
Бесплатна правна помоћ Сунчана долина

Научна заједница о моделу за решење косовског питања

12. новембар 2017. Извор: Танјуг

У наставку унутрашњег дијалога о Косову и Метохији који је покренут на иницијативу председника Србије Александра Вучића о могућим решењима тог питања мишљења су данас изнели представници 22 института друштвених наука и више од 50 научноистраживачких радника.

Научна заједница

Фото: Канцеларија за КиМ

Директори и сарадници акредитованих института хуманистичких и друштвених наука у Србији, укључујући и институте САНУ, говорили су о решењу косовског питања у светлу ширих, европских интеграција, предлагали велику међународну конференцију за налажење целовитог, одрживог, праведног и трајног решења, али и формирање националне комисије за израду модела решења.

Већина је истакла потребу оснаживања српске заједнице у покрајини, инсистирање на имовинским и личним правима, али и снажење Србије пре свега на економског, а онда и на институционалном плану као начину за релаксирање проблема на КиМ.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао је новинарима у паузи данашње расправе да су се чула различита, понекад и дијаметрално супротна гледишта по питању КиМ, али да је то и квалитет дискусије, док је за генералног секретара председника Србије Николу Селаковића дискусија показала да питање КиМ није искључиво питање за политичаре, већ за свакога ко у Србији ради, ствара, живи и подиже своју децу.

Ђурић каже да је данашњи округли сто показао је да је дошло до мобилизације академских и интелектуалних потенцијала Србије са циљем да се боље сагледа, заједнички делује и ефикасније ради на налажењу што је могућег ширег спректра решења и ставова за један од најсложенијих проблема са којим се наша држава ии друштво суочавају.

“Синтетисаћемо и пописати све оно што је речено, доставити то председнику Србије који је већ и након претходног округлог стола истакао да је и сам имао прилике да много тога новог чује и сазна од наших угледних правника”, каже Ђурић.

Селаковић је рекао да су се данас чули различити ставови и мишљење, али и многи предлози који нису могли да се чују до сада на политичким формума и у парламенту.

Напоменуо је да изузетно озбиљна излагања учесника данашњег округлог стола сведоче да се научноистраживачка заједница одазива позиву Вучића на унутрашњи дијалог.

“Данашњи округли сто и оно што предстоји само показује колико је инцијатива председника Вучића национално одговорна”, рекао је Селаковић и навео да се на овај начин питање КиМ враћа у фокус нашег дневног, али и стратешког политичког живота и деовања, као и деловања цицтаве нације.

Међу представницима научноистразивачке заједнице могло се чути, каже Селаковић, много више и здраве и националне и потпуно реалне политичке приче него штт некада можете да чујете од људи који се баве политиком.

“Дијалог се наставља, очекујемо ускоро одржавање и следећег округлог стокла у Матици српској у Новом Саду која се пријавила као организатор”, рекао је Селаковић.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић изразио је задовољство што је позив председника Вучића на унутрашњи дијалог о КиМ наставио своје деловање И што је после правника, данашњи скуп окупио научнике из обалсти друштвено-хумаистичке науке, акредитованих иншитута и института САНУ.

Одзив је, каже, добар, и људи су вољни да дискутују и врло зрело говоре о овој теми И о свим проблемима које постоји, али И наводи да научници неће дати политичко решење, али ће дати многе научне истине које су јако битне за ресавање оваквих ситуација позивајући се на многе друге европске моделе а И сам историјат сукоба.

“Чињеница је да је више говорника истакло да је успешна држава јако добро решење сваког проблема”, рекао је Шарчевић И навео да очекује да ће наши научници, историчари, социолози, археолози и многи други дати јако корисне савете.

Директор Института за савремену историју Момчило Павловић рекао је да су данашње дискусије показале да не постоји једно решење и не постоји брзо решење.

“Историја не мирује и међународне околности често на овим просторима диктирају динамику односа и могу релативизовати али и погоршати стање какво јесте. Историја показује да на Балкану увек може бити горе него што јесте”, приметио је Павловић.

Он сматра да проблем КиМ треба ипак решавати у ширем, европском и балканском контексту, или везивањем албанског питања које реално постоји на читавом Балкану са српским питањем које такође постоји у неколико држава насталих на "развалинама" Југославије.

Павловић: Историја не може дати аргумент за независност КиМ

Историја не може дати аргумент за независност Косова и Метохије, изјавио је данас директор Института за савремену историју Момчило Павловић који као једно од решења за косовски проблем види у ширим, европским интеграцијама.

У наставку унутрашњег дијалога о Косову и Метохију који је покренут на иницијативу председника Србије Александра Вучића, Павловић је рекао да то што још није решен међународни статус КиМ даје наду да може да се задржи интегритет Србије на КиМ.

Истиче да албанска тежња ка независности није јача од српске идеје о очувању интегрирета Србије на КиМ.

Сматра да има смисла трагати за решењима, али да не треба журити са одлукама.

Решење види у ширим европским интеграцијама јер каже и Срби и Албанци желе у ЕУ.

Наводи да једно од решења може да буде и заједница слободних балканских држава, али и организовање велике међународне конференције уз учешће великих сила и заинтересованих страна.

Каже да на овим просторима постоји албанско питање, али и истовремемо постоји и српско питање на КиМ, у Хрватској, БиХ, Црној Гори, те да ако се одлучи да се Албанцима да независност, исто право треба дати Србима у Републици Српској.

Данас су на округлом столу о могућим решењима тог питања мишљења изнели представници 22 института друштвених наука и више од 50 научноистраживачких радника, а директор Интитута за политичке студије Живојин Ðурић каже да је међународно право поклекло пред силом која је, каже, надвладала и кад је реч о КиМ.

Наводи да постоји несклад између максималног интереса који би задовољио потребу Србије да остане територијално целовита и максималног интереса који се испољава са албанске стране, те сматра да у дужем периоду треба промишљати и тражити начине да се два неспојива интереса Срба и Албанаца нађу у једној тачки.

“Мислим да отворени процес не сме да има ближи крај ограничен на три и шест месеци или годину дана”, каже Ðурић и наводи да би требало размислити о формирању националне комисије за израду модела како решити до сада неразрешени чвор у односу између Срба и Албанаца.

Војислав Павловић са Балканолошког институте, САНУ, каже да је КиМ пример повреде међународног права, те истиче да ће економски јака и културно самосвесна Србија бити у могућности да се поставити на међународној сцени као саговорник у решавању косовског питања, за шта је, додаје, полазишна тачка целовитост територије Србије.

“Није наша улога да понудимо политичка решења”, каже Павловић и наводи да је примена аналогија у историји погубна и да историја не познаје коначна решења.

Директор Института за европске студије Миша Ðурковић каже да је потребан и дијалог са Албанцима, грађанима Србије, истичући да време, после дужег периода, ради за нас.

“Једина легитимна позиција је захтев за пуну реинтеграцију у уставни систем Србије свих грађана који живе на КиМ”, рекао је Ðурковић који очекује притиске међународне заједнице да се из преамбуле Устава избаци да је КиМ саставни део Србије и да се потпише обавезујући споразум са Приштином који би био услов за даље европске интеграције.

Свако одустајање од дела територије, каже Ðурковић, шаље сигнал да смо спремни да се одрекнемо и других делова за које постоје заинтересовани и поручује да Србија треба да јача на сваки могући начин.

Владимир Чоловић из Института за упоредно право каже да треба бити спреман за висе решења и сценарија, те да би међународна конференција требало да дефинише сва питања везана за КиМ.

Као могуће решење наводи заједницу две државе или унију, при чему би се, као у БиХ, за све важне одлуке тражио консензус Срба, као и статус федералне јединице за КиМ.

Најгори сценарио би, каже, био независност КиМ, а у том случају, додаје, требало би водити рачуна и о подели, при чему би коначан арбитар требало да буде Устав који ће дефинисати статус КиМ и евентуално референдум о статусу КиМ.

Историчар Предраг Марковић сматра да се читава подршка решавању косовског питања своди на институционални рад, а да научници треба да дају идеје о томе шта су научни закључци.

Последње вести

Сектор за бригу о културном наслеђу и сарадњу са СПЦ Преговарачки процес са Приштином Информатрор о раду
Време од преузимања обавезе формирања ЗСО
Година Месец Недеља Дан
4 55 240 1680
Бесплатна правна помоћ Сунчана долина