МЕНИ
Насловна » Актуелно » Вести »Марко Ђурић: Брисел мора да каже последњу реч о опасној игри Приштине
Прва интернет продавница на Косову и Метохији
Корона вирус COVID-19
Бројеви телефона Сектор за бригу о културном наслеђу и сарадњу са СПЦ Преговарачки процес са Приштином Информатор о раду
Време од преузимања обавезе формирања ЗСО
Година Месец Недеља Дан
7 89 387 2715
Бесплатна правна помоћ Бољи живот за интерно расељена лица и повратнике
Сунчана долина

Ђурић: Брисел мора да каже последњу реч о опасној игри Приштине

24. август 2020. Извор: Новoсти

Српскe светиње на Косову и Метохији никада неће бити било шта друго осим српске.

Канцеларија за Косово и Метохију

Фото: Канцеларија за Косово и Метохију

То уопште није тема за дискусију. Питање је колико су неодговорни појединци у Приштини спремни да иду далеко узимајући за таоца наше цркве и манастире, не би ли на тај начин покушали да изнуде нешто од Београда.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, овако одговара на питање "Новости" - следи ли после удара на Високе Дечане, којег у Приштини подводе и под "наслеђе Косова", сличан сценарио и са Пећком патријаршијом, Грачаницом? Посебно када се узме у обзир да је Приштина 2008. усвојила Закон о посебно заштићеним зонама који гарантује заштиту српских манастира, а где је први на листи баш манастир Високи Дечани.

- Они су спремни да газе и сопствене законе у тој опасној игри и међународна заједница мора да, у име својих вредности, каже последњу реч. Као одговоран народ ми ћемо предузети мере како бисмо заштитили своју баштину и за председника Александра Вучића то је приоритет.

Радови на путу код манастира су паузирани, али је градоначелник Дечана Башким Рамосај поручио да ће он пошто-пото бити изграђен. Стоји ли аргумент да је овде реч само о инфраструктурном пројекту?

- Да не постоје кредибилне процене о угрожености наших светих места, Кфор не би трошио снаге на њихово обезбеђивање. Изградња пута у заштићеној зони је напад на манастир и Кфор се није из пуке знатижеље појавио на том месту. Непристојне изјаве локалних званичника не заслужују озбиљан коментар, јер постоји вишегодишњи континуитет притиска на Високе Дечане. Све што се тамо догађа - није случајно.

Очекујете ли да ће у наставку дијалога у Бриселу, ЕУ макар опоменути албанску страну што крши сопствене прописе?

- Међународна заједница је у прошлости показивала неограничен капацитет за гледање кроз прсте Приштини. Искусне дипломате у Бриселу, међутим, имају осећај до које се мере могу толерисати несташлуци Приштине као средство притиска на Београд. Положај наше цркве и безбедност нашег културног и духовног наслеђа на КиМ је верујем и за Брисел са оне стране допустивог, јер, ако ништа друго, реч је о европском хришћанском наслеђу и светској културној баштини. Уосталом, да неко из иностранства није окренуо неколико бројева телефона у Приштини и данас би багери у близини Високих Дечана радили пуном паром.

Има ли шансе за опипљив помак током сусрета српске и албанске делегације у Вашингтону 4. септембра, који би лично поздравио и први човек САД?

- Наша страна одлази спремна за конструктиван разговор. Намера домаћина да фокус стави на економију коинцидира са нашим ставом да је читавом региону у циљу заједничког развоја потребан слободан проток људи, капитала, робе и услуга, уклањање баријера и боље економско повезивање. Видећемо које ће идеје домаћини понудити. Једино о чему са сигурношћу у овоме тренутку могу да говорим је наша отвореност за разговор о економији.

Како гледате на изјаву Мељизе Харадинај Стубле, тзв. министарке спољних послова Косова, да Србија у дијалогу никада није показала конструктивност, а да је "Косово" правило компромисе?

- Такво тумачење је апсурдно. Госпођа Харадинај Стубла требало би да проучи документа из Брисела и увериће се да је стварност супротна. Једина тема у којој се Приштина обавезала на знатније компромисе била је Заједница српских општина, и до сада, 2.676 дана касније, није учињено ништа по том питању. Људи су понекад склони да поверују у сопствене измишљотине.

Председник привремених институција на КиМ Хашим Тачи назвао је винограде Ораховца "косовском Тосканом"...

- Метохија је била и остаће српска. Вино из Ораховачког виногорја служило се на дворовима Немањића. Цар Душан је, по предању, чак дао да се изгради виновод од Велике Хоче до Призрена. Срби у ораховачком крају и данас, љубављу према земљи својих предака, и славећи Светог Трифуна, производе најквалитетнија вина. Најбољим грожђем диче се у Ораховцу и Великој Хочи, где виницу има и манастир Високи Дечани, а уз подршку Канцеларије за КиМ функционише и неколико приватних винарија.

Последње вести

Прва интернет продавница на Косову и Метохији
Корона вирус COVID-19
Бројеви телефона Сектор за бригу о културном наслеђу и сарадњу са СПЦ Преговарачки процес са Приштином Информатор о раду
Време од преузимања обавезе формирања ЗСО
Година Месец Недеља Дан
7 89 387 2715
Бесплатна правна помоћ Бољи живот за интерно расељена лица и повратнике
Сунчана долина