MENI
Naslovna » Aktuelno » Vesti »Drecun: Odgovor na zločine u arhivama međunarodne zajednice
Prva internet prodavnica na Kosovu i Metohiji
Korona virus COVID-19
Бројеви телефона Sektor za brigu o kulturnom nasleđu i saradnju sa SPC Pregovarački proces sa Prištinom Informatror o radu
Vreme od preuzimanja obaveze formiranja ZSO
Godina Mesec Nedelja Dan
7 90 392 2747
Besplatna pravna pomoć Bolјi život za interno raselјena lica i povratnike
Sunčana dolina

Drecun: Odgovor na zločine u arhivama međunarodne zajednice

25.oktobar 2018. Izvor: Tanjug

U arhivama OEBS-a, Kfora, Euleksa, UNMIK-a i Haškog tribunala postoje dokumenti koji daju odgovore na mnoge počinjene zločine na Kosovu i Metohiji, kao i one u slučaju "žute kuće", izjavio je danas predsednik Radne grupe za prikuplјanje činjenica i dokaza u rasvetlјavanju zločina na KiM Milovan Drecun.

Milovan Drecun

Foto: Tanjug

Drecun je, nakon sastanak radne grupe, novinarima rekao da je prikuplјeno više hilјada dokumenata koji su danas predstavlјeni i predati ambasadorima i predstavnicima međunarodne zajednice, od kojih se očekuje da pomognu u otvaranju tih arhiva.

"Predstavili smo im da je Radna grupa napravila jedinstvenu, preciznu bazu podataka zločina od 1998. do 2000. godine...Ta dokumentacija ne ostavlјa prostor za bilo kakvu sumnju da je dovolјna da se pokrenu procesi i da se utvrdi ko je odgovoran za te zločine", rekao Drecun, koji je i predsednik parlamentarnog Odbora za KiM.

Izrazio je žalјenje što na sastanku nisu bili predstavnici ambasada Francuske, Italije i Velike Britanije.

Pojedini se, kako je dodao, nisu odazvali pozivu "zbog toga što su uplašeni", iako je "obaveza i civilizacijsko dostignuće" da se zločini rasvetle.

"Italijani su naveli da su prezauzeti. Da li je razlog tome to što je u njihovoj zoni odgovornosti najveći broj nestalih, 223, i to što nisu učinili ništa da se rasvetli sudbina tih lјudi, da li se toga plaše. Obradovala nas je predstavnica SAD koja je tražila spisak kako bi nam pomogli da dođemo do te dokumentacije", rekao je Drecun.

Istakao je da su dokazi koje je prikupila Radna grupa najsnažniji napori države Srbije da formira bazu podataka i uspostavi saradnju sa Specijalnim tužilaštvom kako bi moglo da se kaže da je urađeno sve, da se procesuiraju odgovoni za brutalne zločine nad Srbima, Albancima, Romima i ostalim nealbancima na KiM.

Prema njegovim rečima, nabvalјena je dokumentacija koja povezuje organizacionu strukturu bivše OVK sa žločinima, "što će biti korisno za utvrđivanje komandne odgovornosti".

"Dokumentovali smo da međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji raspolaže dokumentacijom na osnovu koje može da se utvrde neki nerasvetlјeni zločini, ali ta dokumentacija nije dostupna onima koji treba da ih rasvetle", rekao je Drecun.

On je podsetio na lokaciju "Bunker" kod Ðakovice u zoni odgovornosti itaijanskog Kfora, gde su na dubini od sedam metara nađeni posmrtni ostaci najmanje sedam tela, a gde je istraživanje rađeno tri puta.

"Taj drastičan slučaj pokazuje neprihvatlјivo ponašanje međunarodnog prisustva na KiM. Raspolažemo fotografijama delova tela članova porodica... švedski forenzičari su obavili uviđaj nakon čega su tela odneta na nepoznato mesto", rekao je Drecun i dodao da je pitanje gde.

Srbija razume interesovanje SAD da se razreši ubistvo braće Bitići, ali ne i da nema razumevanja i pomoći da se rasvetli ubistvo braće Ristić, nestalih kada su nakon Bondstila otišli u prostorije Kfora u Gnjilanu.

Drecun je dodao da je Radna grupa došla do razgovora OEBS-a sa Albancem koji je držao ilegalni zatvor, a koji je rekao da je čuvao dvojicu srpskih novinara.

"To je bio dovolјan trag da istraga počne i utvrdi ko su bili oni i ko ih je odveo i zašto verifikator OEBS-a ništa nije uradio", rekao je Drecun.

Član Radne grupe i predsednik Komisije za nestale Vlade Srbije Velјko Odalović naveo je da Radna grupa apeluje na međunarodnu zajednicu u ime Beograda i Prišitne i porodica nestalih i ubijenih, te da svi podaci iz arhiva ne moraju biti predato srpskim vlastima već nadležnom tužilaštvu.

"Nedopustivo je da ćutimo da su tela nađena i sahranjena na nepoznatim lokacijama. Nedopustivo je i da zločini ostanu nerasvetlјeni. Mi smo tek posle 19 godina, pre par meseca došli na lokaciju ''Bunker'', kod Ðakovice. Ta tela su tada nađena, a tek se sada radi na njihovom iskopavanju. Dokumenta Kfora su morala da budu stavlјena u funkciju rasvetlјavanja zočina", ocenio je Odalović.

Odalović je rekao da su obrađene dve zone komandne odgovornosti, a da se radi na još pet, nakon čega će Radna grupa izaći u javnost.

Prema njegovim rečima, ad hok timovi Haškog tribunala ekshumirali su više od 4.000 tela, i Srbija želi da dobije izvornu dokumentaciju.

"Pokazali smo im šta su i UNMIK i međunadni istražitelјi pričali o ''Žutoj kući'', nijedan predstavnik Srbije na to nije stavio ni zarez, oni su sami istraživali i opisivali i puteve kojim su Srbi i drugi nealbanci prebacivani u Albaniju, prema tome ne vidim nijedan razlog da se ne otvori duboka istraga, da se razgovara sa onim koji su to pisali", rekao je Odalović.

On je naveo da je i haškom tužiocu Seržu Bramercu rekao da se arhive tribunala otvore i podsetio da je tamo oko 10 miliona različitih dokumenata.

"Tražimo da se prođe kroz njih i da se izađe u javnost", rekao je Drecun, koji je i novinarima na kraju konferencije podelio "obimna obedinjenja saznanja" u dokumentu.

"Pomozite nam da se nađe istina o žutoj kući", i odvođenju zaroblјenika u Albaniju kada je u to vreme na Kosovu bilo 50.000 mirovnjaka, rekao je Drecun.

 

Poslednje vesti

Prva internet prodavnica na Kosovu i Metohiji
Korona virus COVID-19
Бројеви телефона Sektor za brigu o kulturnom nasleđu i saradnju sa SPC Pregovarački proces sa Prištinom Informatror o radu
Vreme od preuzimanja obaveze formiranja ZSO
Godina Mesec Nedelja Dan
7 90 392 2747
Besplatna pravna pomoć Bolјi život za interno raselјena lica i povratnike
Sunčana dolina