МЕНИ
Насловна » Актуелно » Вести »Дрецун: Одговор на злочине у архивама међународне заједнице
Сектор за бригу о културном наслеђу и сарадњу са СПЦ Преговарачки процес са Приштином Информатрор о раду
Време од преузимања обавезе формирања ЗСО
Година Месец Недеља Дан
5 67 294 2061
Бесплатна правна помоћ Сунчана долина

Дрецун: Одговор на злочине у архивама међународне заједнице

25.октобар 2018. Извор: Танјуг

У архивама ОЕБС-а, Кфора, Еулекса, УНМИК-а и Хашког трибунала постоје документи који дају одговоре на многе почињене злочине на Косову и Метохији, као и оне у случају "жуте куће", изјавио је данас председник Радне групе за прикупљање чињеница и доказа у расветљавању злочина на КиМ Милован Дрецун.

Милован Дрецун

Фото: Танјуг

Дрецун је, након састанак радне групе, новинарима рекао да је прикупљено више хиљада докумената који су данас представљени и предати амбасадорима и представницима међународне заједнице, од којих се очекује да помогну у отварању тих архива.

"Представили смо им да је Радна група направила јединствену, прецизну базу података злочина од 1998. до 2000. године...Та документација не оставља простор за било какву сумњу да је довољна да се покрену процеси и да се утврди ко је одговоран за те злочине", рекао Дрецун, који је и председник парламентарног Одбора за КиМ.

Изразио је жаљење што на састанку нису били представници амбасада Француске, Италије и Велике Британије.

Поједини се, како је додао, нису одазвали позиву "због тога што су уплашени", иако је "обавеза и цивилизацијско достигнуће" да се злочини расветле.

"Италијани су навели да су презаузети. Да ли је разлог томе то што је у њиховој зони одговорности највећи број несталих, 223, и то што нису учинили ништа да се расветли судбина тих људи, да ли се тога плаше. Обрадовала нас је представница САД која је тражила списак како би нам помогли да дођемо до те документације", рекао је Дрецун.

Истакао је да су докази које је прикупила Радна група најснажнији напори државе Србије да формира базу података и успостави сарадњу са Специјалним тужилаштвом како би могло да се каже да је урађено све, да се процесуирају одговони за бруталне злочине над Србима, Албанцима, Ромима и осталим неалбанцима на КиМ.

Према његовим речима, набваљена је документација која повезује организациону структуру бивше ОВК са жлочинима, "што ће бити корисно за утврђивање командне одговорности".

"Документовали смо да међународно присуство на Косову и Метохији располаже документацијом на основу које може да се утврде неки нерасветљени злочини, али та документација није доступна онима који треба да их расветле", рекао је Дрецун.

Он је подсетио на локацију "Бункер" код Ðаковице у зони одговорности итаијанског Кфора, где су на дубини од седам метара нађени посмртни остаци најмање седам тела, а где је истраживање рађено три пута.

"Тај драстичан случај показује неприхватљиво понашање међународног присуства на КиМ. Располажемо фотографијама делова тела чланова породица... шведски форензичари су обавили увиђај након чега су тела однета на непознато место", рекао је Дрецун и додао да је питање где.

Србија разуме интересовање САД да се разреши убиство браће Битићи, али не и да нема разумевања и помоћи да се расветли убиство браће Ристић, несталих када су након Бондстила отишли у просторије Кфора у Гњилану.

Дрецун је додао да је Радна група дошла до разговора ОЕБС-а са Албанцем који је држао илегални затвор, а који је рекао да је чувао двојицу српских новинара.

"То је био довољан траг да истрага почне и утврди ко су били они и ко их је одвео и зашто верификатор ОЕБС-а ништа није урадио", рекао је Дрецун.

Члан Радне групе и председник Комисије за нестале Владе Србије Вељко Одаловић навео је да Радна група апелује на међународну заједницу у име Београда и Пришитне и породица несталих и убијених, те да сви подаци из архива не морају бити предато српским властима већ надлежном тужилаштву.

"Недопустиво је да ћутимо да су тела нађена и сахрањена на непознатим локацијама. Недопустиво је и да злочини остану нерасветљени. Ми смо тек после 19 година, пре пар месеца дошли на локацију ''Бункер'', код Ðаковице. Та тела су тада нађена, а тек се сада ради на њиховом ископавању. Документа Кфора су морала да буду стављена у функцију расветљавања зочина", оценио је Одаловић.

Одаловић је рекао да су обрађене две зоне командне одговорности, а да се ради на још пет, након чега ће Радна група изаћи у јавност.

Према његовим речима, ад хок тимови Хашког трибунала ексхумирали су више од 4.000 тела, и Србија жели да добије изворну документацију.

"Показали смо им шта су и УНМИК и међунадни истражитељи причали о ''Жутој кући'', ниједан представник Србије на то није ставио ни зарез, они су сами истраживали и описивали и путеве којим су Срби и други неалбанци пребацивани у Албанију, према томе не видим ниједан разлог да се не отвори дубока истрага, да се разговара са оним који су то писали", рекао је Одаловић.

Он је навео да је и хашком тужиоцу Сержу Брамерцу рекао да се архиве трибунала отворе и подсетио да је тамо око 10 милиона различитих докумената.

"Тражимо да се прође кроз њих и да се изађе у јавност", рекао је Дрецун, који је и новинарима на крају конференције поделио "обимна обедињења сазнања" у документу.

"Помозите нам да се нађе истина о жутој кући", и одвођењу заробљеника у Албанију када је у то време на Косову било 50.000 мировњака, рекао је Дрецун.

 

Последње вести

Сектор за бригу о културном наслеђу и сарадњу са СПЦ Преговарачки процес са Приштином Информатрор о раду
Време од преузимања обавезе формирања ЗСО
Година Месец Недеља Дан
5 67 294 2061
Бесплатна правна помоћ Сунчана долина