Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Dačić: Suspenzija ZSO i zahtev za Unesko nisu dobar korak

Ministar spolјnih poslova Srbije Ivica Dačić istakao je večeras da je Srbija snažno posvećena Briselskom dijalogu, ali je naglasio da iskoraci u pravcu unilateralizma, poput zahteva za prijem Kosova u Unesko i primeri izigravanja postignutih dogovora, poput suspenzije sporazuma o uspostavlјanju ZSO, nisu put u dobrom pravcu.

"Odluka kosovskog Ustavnog suda da suspenduje sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština je nezabeležen slučaj izigravanja dogovora postignutih uz posredovanje EU", ocenio je Dačić, rekavši da je implementacija postignutih dogovora od strane svih involviranih aktera od suštinskog značaja za dalјi uspešan tok procesa dijaloga.

Obraćajući se učesnicima na redovnoj sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Kosovu, Dačić je podsetio da su za Beograd klјučni razlozi za zaklјučivanje Briselskog sporazuma bili odsustvo suštinskog napretka u ostvarenju osnovnih lјudskih prava pripadnika srpske i drugih nealbanskih zajednica na Kosovu.

U okolnostima u kojima živi, srpski narod na Kosovu i Metohiji garanciju svog opstanka i razvoja vidi u onome što mu je od strane EU garantovano Briselskim sporazumom, napomenuo je on.

"Reč je o uspostavlјanju Zajednice srpskih opština, koja bi artikulisala interese srpskog stanovništva i ponudila institucionalni mehanizam za kolektivno ostvarivanje i zaštitu njegovih osnovnih prava, te doprinela dalјoj i bržoj normalizaciji odnosa", istakao je šef srpske diplomaije.

Prema njegovim rečima, težina odluke Prištine o suspenziji ZSO još je veća kad se uzme u obzir da je njeno objavlјivanje usledilo neposredno nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (ŠP) sa Evropskom komisijom.

Ironija je, kako je dodao, što je u ovom Izveštaju Evropska komisija ocenila da su „ispunjena dva važna obećanja", a upravo suprotno "Priština je poslala jasnu i nedvosmislenu poruku svima - srpskoj zajednici, Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama, da ne poštuje dogovore i preuzete obaveze i da nema nameru da omogući iole bolјi život i uživanje osnovnih lјudskih prava Srbima u Pokrajini".

Klјučno je pitanje, kako je naveo, šta će uraditi i kako će na to reagovati, prvo Evropska komisija, a zatim i države članice EU, ali i kako će se postaviti Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija kako bi se Priština navela na poštovanje međunarodno-pravno ustalјenih i priznatih tokova.

Dačić je naveo i da uprkos dugogodišnjem prisustvu međunarodne zajednice, na Kosovu ne postoje osnovni uslovi za nesmetani i održivi povratak interno raselјenih lica, izrazivši žalјenje što ni u ovom poslednjem izveštaju problem interno raselјenih nije dobio prostor i pažnju koju zaslužuje.

"Podsećanja radi, ukazujem da se Republika Srbija i dalјe nalazi na nezavidnom, prvom mestu u Evropi po broju interno raselјenih lica. U toku sukoba 1999. godine i nakon ulaska KfOR, više od 210.000 građana je bilo prisilјeno da napusti svoja prebivališta na prostoru Kosova, dok je dodatnih 20.000 lica raselјeno u martovskom nasilјu 2004. godine", naveo je Dačić.

Trenutno je, unutar same teritorije KiM, raselјeno više od 18.000 lica, a na području uže Srbije trenutno boravi nešto više od 204.000 njih, od kojih je, prema istraživanju UNHCR, identifikovano 97.000 lica u potrebi tj. otežanog socijalno-ekonomskog položaja, kojima je neophodna pomoć, rekao je Dačić.

"Kako bi se na pravi način shvatilo kolike su prepreke da se raselјena lica vrate u svoje domove na Kosovu i Metohiji, treba znati da se, u svetu, posle okončanja sukoba u proseku 25 odsto izbeglica i raselјenih lica vrati u svoje domove, s tim da je minimum 12 odsto, a najviši procenat ide i preko 50. Na Kosovu i Metohiji je svega oko 1,5 odsto", naveo je on.

Apelujući na UN i druge predstavnike međunarodne administracije na Kosovu da pomognu da se prevaziđu problemi koji otežavaju povratak interno raselјenih, on je rekao da je to dodatno podstaknuto atmosferom nekažnjivosti za zločine izvršene nad Srbima.

"Ovakvu atmosferu odražava i činjenice da nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca ubistva za više od 1000 Srba koji su ubijeni od 1999. godine", podsetio je Dačić.

Prema njegovim rečima, budući da se posebno poglavlјe izveštaja poklanja severu Kosova, pogrešno se može steći utisak o zadovolјavajućem stanju lјudskih prava pripadnika srpske i drugih nealbanskih zajednica južno od Ibra.

"U cilјu sticanja šire slike o situaciji u kojoj žive, predlažem da se u naredni izveštaj uklјuči iscrpan pregled situacije u kojoj žive Srbi, Goranci i pripadnici drugih nealbanskih zajednica južno od Ibra", poručio je šef srpske diplomatije.

On je posebno naveo da su imovinska prava Srba i danas ugrožena na celom Kosovu, posebno prodajom preduzeća u srpskim sredinama.

"Pored taksativnog nabrajanja napada na spomenike kulture u izveštajnom periodu, Srbija poziva na dalјe intenzivno angažovanje međunarodne zajednice u njihovoj fizičkoj i pravnoj zaštiti, imajući u vidu aktuelna političkih dešavanja u Pokrajini", dodao je Dačić i naglasio da napadi na spomenike verske i kulturne baštine nikad nisu prestajali.

To je, kako je dodao, neoborivi dokaz da većinska zajednica nikad nije prihvatila srpsku kulturnu baštinu kao deo zajedničkog nasleđa i kulturnih vrednosti koje baštinimo na Kosovu i Metohiji.

"Samim tim, albanska zajednica na Kosovu nema ni sa pravnog, ni sa istorijskog, moralnog ili bilo kog drugog stanovišta pravo da svojata spomenike srpske kulture i duhovne baštine, koji su od 1999. godine bili mete sistematskog uništavanja", istakao je on.

Dačić je zahvalio SB na kontinuiranoj pažnji pitanju Kosova i Metohije, izrazivši posebnu zahvalnost predstavnicima Unmika.

"Prisustvo i delovanje Unmika od klјučnog je značaja za Republiku Srbiju, budući da je okvir UN, zasnovan na rezoluciji SB UN 1244, garant statusne neutralnosti međunarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji", dodao je.

Šef srpske diplomatije je na početku sednice najoštrije osudio nedavne terorističke napade u Parizu i Bejrutu, kao i obaranje ruskog putničkog aviona iznad Sinaja, izrazivši sasučešće porodicama žrtava.

Uz ocenu da su političke, društvene i ekonomske prilike u kojima živi srpska zajednica na Kosovu i dalјe vrlo složene, Srbija, kako je istakao, očekuje od međunarodne zajednice, pre svega UN, kontinuiranu pomoć na putu izgradnje poverenja, za koje duboko veruje da je jedini čvrst temelј za uspostavlјanje normalnog života za sve na Kosovu i Metohiji.