Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Stojanović: Srbi na Kosmetu ne mogu opstati bez ZSO

Bezbednosna situacija na KiM nikada nije bila potpuno stabilna i nikada nismo mogli da kažemo da smo potpuno zadovolјni onim što se dešava. Situacija je uvek bila krhka i sada se ne razlikuje puno od toga - kaže za „Jedinstvo” Branimir Stojanović , zamenik pokrajinskog premijera, ističući da je važno da svi koji su odgovorni u sistemu budu svesni toga i da im se skreće pažnja. On upozorava na odgovornost političara koji slanjem političkih poruka mogu vrlo često da potpale atmosferu i zato kaže da je važno da svi politički akteri budu odgovorni ali i da lјudi u sistemu bezbednosti moraju o tome da vode računa.

Imali ste nedavno sastanak sa predstavnicom EU na KiM Natalijom Apostolovskom. Da li ste joj ukazali na izuzetno težak položaj Srba u našoj južnoj pokrajini i da li je obećala da će se Kancelarija EU na KiM baviti pravima srpskog naroda?

Razgovarali smo o tome da će u fokusu svih predstavnika zemalјa EU biti vladavina prava na Kosmetu , jer je to jedna od najvažnijih stvari u agendi EU i zato će sigurno mnogo pažnje biti posvećeno tom pitanju. Dogovoreno je da mi kao srpski predstavnici, ali i mnogi drugi koji se bave ovom temom imamo aktivniju ulogu u procesu oslikavanja situacije koja postoji kako bi zajednički pronalazili rešenje i davali predloge da se situacija menja na bolјe. Mi svakako nismo zadovolјni onim kako danas funkcioniše, odnosno, vladavina prava ne funkcioniše na KiM. Prava Srba su ugrožena a na mnogim mestima sistem ne odgovara na te potrebe onako kako bi morao. Zato su potrebne promene i potrebno je da se izvrši politički uticaj na donosioca odluka u sistemu da se stvari menjaju. Taj kapacitet da izvrši pritisak na donosioca odluke ima pre svega EU a imaju i druge moćne zapadnoevropske zemlјe koje su živo zainteresovane za Kosmet. Nažalost, naša uloga nije prevelika kada se tiče donošenja odluka. Međutim, naša obaveza ostaje da stalno insistiramo na činjenicama, da insistiramo na istini i da insistiramo na tome da se situacija u tom smislu mora promeniti na bolјe.

Čini se da ipak ne stišavaju tenzije ni na političkoj sceni KiM , odnosno da opozicija i dalјe podgreva napetost oko demarkacije granice sa Crnom Gorom. Kako vidite razvoj događaja po tom pitanju?

Za opoziciju je sasvim svejedno koje će teme biti, samo da to ide u prilog političkoj destabilizaciji, rušenje vlade i dolazak na vlast . Tu je posebno aktivan jedan deo opozicije koji, nažalost, nekada ima i profašističke stavove. Nije ni za očekivati ništa drugo od pojedinaca koji žele samo da se dokopaju vlasti i ništa ih drugo ne interesuje. Koja će tema biti konkretno na kojoj će oni graditi i postizati nezadovolјstvo i stvarati haos to je apsolutno, po mom mišlјenju , za njih nebitno, da li je to demarkacija ili će biti Zajednica ili će biti neka treća tema koju bi oni mogli da iskoriste u pobuđivanju nacionalističkih tenzija i stvaranju haosa koji bi mogao da doprinese bržem njihovom dolasku na vlast. Naravno, govorim o jednom delu opozicije. Verujem da i u samoj opoziciji postoje odgovorni pojedinci koji ne žele samo da stvoraju haos. Međutim, ono što smo videli kroz aktivnosti naročito pokreta Samoopredelјenje jasno je da oni isklјučivo imaju interes da dođu na vlast. Ne interesuje ih metod i kako sve to može da se odrazi na one koji ovde žive zbog njihovih nepromišlјenih poteza.

Ovih dana u kosovskoj javnosti je aktuelna priča o pokretanju referenduma o ujedinjenju Kosova i Albanije. Da li to može biti dodatni razlog za zabrinutost pre svega među srpskim živlјem u Pokrajini?

To nije nova ideja i nije izrečeno prvi put . To nije nikakva novina. Ta kao i mnoge druge ideje stoje i tinjaju negde iako nisu previše izražene u svakom trenutku mi znamo da one postoje. To su krupne političke odluke , krupni politički procesi za koje, i oni koji o njima maštaju znaju da ipak samo koketiraju sa onim delom biračkog tela koji bi voleo da se to desi iako to nema nikakvog realnog utemelјenja da se sprovede . Očigledno da će mnogi pojedinci želeti, da u nedostatku rešenja za životna pitanja, zaigrati na kartu nekih neostvarenih snova koji suštinski neće ništa lјudima doprineti niti su realni. Ali, mogu da zazvuče lepo, mogu da zagolicaju maštu i da u trenutku, kada se mnogi bore za svoju egzistenciju, pomisle da to može da bude interesantno za njih i da ih motiviše da izađu da glasaju za nekoga.

Hram Hrista Spasa u Prištini poslednjih meseci i dana na neviđenom je udaru albanske javnosti i studenata. Nije li ti pokazatelј da su Srbi i SPC nepoželјni u Prištini?

Situacija oko hrama dovolјno oslikava sveukupan odnos prema Srbima na KiM i otprilike jasno pokazuje da je zalaganje za prava Srba i naše prisustvo samo formalno. Dakle, formalno svi se zalažu da budemo tu . Čak i kada pogledate zakone Srbi su zaštićeni ali suštinski treba da dođemo do onoga što jeste važno a to je da Srbi treba da budu vidlјivi i prepoznatlјivi. Onda se svim snagama iz petnih žila mnogi u institucijama zalažu da se to ne desi. Da Srbi ne budu vidlјivi i prisutni onako kao što bi morali da budu. Pitanje hrama Hrista Spasa je nešto što će sigurno biti značajna tema i u narednim mesecima a možda i godinama. Ja tu vidim samo jedno rešenje a to je da se hram privede nameni da se završi i koristi za ono zbog čega je i napravlјen. Protivlјenje koje čujemo na raznim mestima, konstruisanje razno-raznih priča o tome da je to politička crkva, do povezivanja crkve sa određenim političarima iz naše prošlosti je potpuno besmisleno. To samo govori o tome da oni koji su protiv da se crkva završi i koristi vernicima, neće štediti na svojoj dovitlјivosti i mašti kako bi našli izgovore da se crkva ne završi. Hram Hrista Spasa je započet u najbolјoj veri da služi za ono zbog čega i svaka druga crkva služi i verujem da će u istoj takvoj veri biti i završena. Nažalost, oni koji će se na tom putu do završetka toh hrama protiviti i sabotirati zapravo će pokazivati svoj odnos , ne samo prema pitanju završetka hrama, nego prema Srbima na KiM.

Očekujete li reakcije međunarodne zajednice za ugrožavanje prava Srba i može li se pričati o evropskom putu Kosova dok je stanje lјudskih prava na ovom nivou i dok albanska strana praktično ignoriše sve što je u interesu srpske zajednice?

Sasvim je jasno da je dosta poruka došlo još od Briselskog sporazuma i da je jasno stavlјeno do znanja da će morati da se formira Zajednica srpskih opština, ako se planira dalјa saradnja sa EU i izgradnja normalnih odnosa. Takođe, po istom tom ili sličnom modelu svi oni koji žele da od Albanaca i albanskih političkih lidera grade normalne odnose sa EU, moraju da razumeju da neke stvari moraju da se promene i da nisu održive na način kao što su sada. Verujem da će, ne eksplicitno sada, ali u nekoj budućnosti sigurno i tema hrama Hrista Spasa biti direktno postavlјena kada do kraja razjasnimo tu priču oko toga koliko je zapravo protivlјenje završetku hrama samo jedno zaista nezdravo, neracionalno protivlјenje prisustvu Srba u Prištini i ništa više od toga. Naš zadatak ostaje da na tome insistiramo. Ja verujem da ćemo, kao šta smo po mnogim drugim teškim temama uspeli da stvari pomerimo sa mrtve tačke i da ih privedemo kraju, tako i sa ovom temom da imamo dobre vesti.

Kako ocenjujete poslednju rundu pregovora u Briselu i nepostizanje dogovora o telekomunikacijama, odnosno namerama Prištine da zadrži svu prisvojenu imovinu Telekoma Srbije ali i rešenju pitanja oko pozivnog broja Kosova?

Dijalog nikada nije bio lak ni jednostavan. Očigledno je da se sa različitih pozicija i motiva polazi u razgovore. Protivlјenje i insistiranje da kompanija ne raspolaže imovinom, za koju je apsolutno nedvosmisleno jasno čije je vlasništvo, do njenog funkcionisanja govori o tome da nekome nije stalo da se napravi nešto šta će biti zdravo i održivo, niti da se napravi dogovor koji će biti na korist svih. Jer, ako je nama, Srbima oduzeto pravo da punih 17 godina ne radimo u velikim javnim preduzećima, nemamo pristup zapošlјavanju, ova kompanija mora da u procesu pregovora dobije najveće moguće u realnim okolnostima i ovlašćenja i imovinu, kako bi imala kapacitet da napravi kompaniju koja će moći da uposli lјude i koja će moći da pruži sve one usluge koje su lјudima potrebne . Danas MTS mreža funkcioniše što se tiče južnog dela KiM „u tragovima”, ni blizu nije onome što je lјudima potrebno. Tako da pregovori nisu laki. Međutim, bolјe i teški pregovori da na kraju imamo zadovolјavajući rezultat, da izgradimo kompaniju koja će moći da upošlјava lјude i da pruži usluge našim lјudima koje danas nisu dostupne.

Nedavno je u Briselu predstavlјen novi Upravlјački tim za izradu Statuta Zajednice srpskih opštnina. Verujete li da će uskoro početi sa aktivnostima vezanim za Zajednicu srpskih opština posle prolongiranja brojnih rokova?

Zajednica nije jednostavna tema za Albance u Prištini. To je više nego jasno . Očigledno da je uloženo mnogo napora da se ta tema izbegne. No, vrlo su jasne poruke poslate iz najuticajnijih političkih centara iz Zapadne Evrope i sveta da će ta tema morati da bude na stolu i da će po njoj morati da se vrlo konkretno radi. Formiranje upravlјačkog tima i njegovo predstavlјanje je vrlo važan korak da u što skorijem roku imamo određene nacrte dokumenata, odnosno nacrt Statuta koji će u procesu pregovaranja kasnije biti prihvaćen od obe strane. To bi ujedno bio i korak koji može da doprinese implementaciji onoga što je dogovoreno u Briselu. Jer, Srbi na KiM neće preživeti bez formiranja nove institucije koja će pomoći našem narodu da se bolјe organizuje , da bolјe funkcioniše, da bolјe koordiniše svoje politike, ne samo kada se govori o zajedničkom političkom delovanju već i o politici ekonomskog razvoja, zdravstvenoj politici, prosvetnoj politici, politici prostornog planiranja i da u tom smislu bude i bolјa koordinacija. Sada sa svim mehanizmima i instrumentima u rukama jako je teško napraviti ozbilјnije pomake.

Može li se očekivati da ZSO dobije ovlašćenja koja ste spomenuli, odnosno da u većinskim opštinama Srbi odlučuju o prioritetnim pitanjima vezanim za svoj život i da li bi Srbi na manje od toga pristali?

Sada više nije pitanje na šta bi mi pristali ili ne. Za nas je polazna osnova Briselski sporazum i u njemu je jasno definisano da su te oblasti one kojima se Zajednica bavi, one u kojima će u potpunosti imati pravo da definiše odnos između lokalnih samouprava i Srba koji žive u van većinskih srpskih lokalnih samouprava. Dakle, apsolutno je jasno da oko toga kojim oblastima će se baviti ne postoji mogućnost kalkulacije niti naknadnih pregovaranja. Ono što će biti sigurno veliki izazov to je precizno definisanje onoga kako će određena prava biti formulisana i kako će biti obezbeđena . To uobličavanje , takođe, neće ići lako ali sada je vrlo jasno da smo i nakon usvajanja principa mnogo bliže kvalitetnom definisanju tih naših prava i mogućnosti.

Da li bi formiranjem ZSO krenuo i proces povratka?

Sigurno da bi to bio jedan jak impuls, koji bi simbolično i praktično poslao signal svim raselјenim, da Srbi na KiM imaju sada vrlo važan instrument u svojim rukama kojim će moći da rešavaju praktične probleme koje nažalost, danas nisu u dovolјnom kapacitetu da rešavaju. Da će naše samouprave koje imaju slab administrativni i finansijski potencijal biti značajno osnažene i imaće mnogo jaču podršku i koordinaciju . To će značiti, zapravo da će moći mnogo više da učine za svoje građane i da će mnogo više stvari i problema moći da reše koje danas apsalutno deluju demotivišuće, ne samo za one koji bi želeli da se vrate, nego i za one koji ovde planiraju svoju budućnost. Ono što jeste najvažnije, a ja sam od početka zagovornik te ideje, da povratak može da se intenzivnije desi kada informacija ode od običnog čoveka koji ovde živi ka lјudima koji žive u rasejanju na teritoriji uže Srbije, da se ovde život popravlјa, da život postaje bolјi , da je moguće da se neko zaposli, da je zdravstvena zaštita kvalitetna, da su škole i infrastruktura dobre, da postoje elementarni uslovi što se tiče bezbednosti. Kada ode takva informacija od običnih lјudi koji ovde žive , onda je takva informacija i takav signal najvažniji za one koji razmišlјaju o povratku. Sve ostale poruke i informacije koje se na drugi način plasiraju iz drugih izvora nisu toliko delotvorne. Da li su izjavili političari ili se šalјu putem spotova i TV kampanja. Kada uspešnije i kvalitetnije budemo rešavali probleme lјudi koji ovde žive, onda će sigurno lјudi koji razmišlјaju o povratku biti mnogo više ohrabreni da taj korak i učine.

Da li je kao što se spekuliše, Srpska lista pregovarala sa albanskim političkim liderima oko transformacije „Bezbednosnih snaga Kosova“ u tzv. Vojsku Kosova, odnosno da li je to pitanje zanemareno ili očekujete njegovu aktuelizaciju ?

Apsolutno nije bilo nikakvog pregovaranja i svaka informacija u tom smislu je neistinita. Nije tajna da već duže vreme mnogi albanski političari žele sa nama o tome da razgovaraju, ali kada želite sa nekim ozbilјno da razgovarate onda se pošalјe poziv na najvišem nivou unutar same Srpske liste da naprave plan i da eventualno nekog saslušaju oko toga .

Ozbilјnih razgovora u tom i takvom formatu zaista nije bilo. Niko pojedinačno unutar Srpske liste nema mandat da na taj način razgovara , da pojedinačno iznosi svoja mišlјenja. Prema takvim temama moramo se odnositi jedinstveno da postoji značajan konsenzus, pre svega unutar Srpske liste, a onda nakon toga i širi društveni konsenzus u srpskoj zajednici. Tako nešto nije urađeno a naš stav po tom pitanju je ostao isti a to je da ne podržavamo taj proces i da sigurno nismo zagovornici toga.

Koliko se vaš glas kao zamenika premijera ali i srpskih ministara čuju u pokrajinskoj Vladi?

Sigurno ne onoliko koliko bi mi želeli i koliko smatramo da je potrebno. Ali za svaki razgovor je potrebno dvoje. Naročito u uslovima kada nemate presudnu političku ulogu niti je vaša politička važnost u političkim procesima odlučivanja neodlučujuća onda nažalost vaš glas nije dovolјno jak. Ipak, nešto važno se desilo i promenilo od poslednje garniture Srba koja je bila u Prištini. Mnoge stvari su bile po automatizmu bez saglasnosti Srba usvajane , glasane, podržavane bez obzira na to da li postoji srpski interes ili pristank Srba. Naime, u prošlosti su oni koji su sedeli u institucijama to automatski bez ikakve zadrške i prava da se bune podržavali i zbog toga ispustili mnogo šansi i prepustili da se važne stvari promene na bolјe. Sada, iako je pritisak na nama jako veliki , mogo puta smo smogli snage i rekli vrlo jasno „ne” i sigurno će tako biti i ubuduće. Albanski političari treba da razumeju da mi želimo saradnju, ali ne na način u kojoj će sve biti urađeno onako kako Albanci žele, bez ikakvog obzira prema elementarnim srpskim interesima i potrebama ovog naroda koji ovde živi. Zato je ta promena važna i sigurno da će izazovi i dalјe biti veliki , da neće biti lako ali određeni napredak je napravlјen i obaveza naša je da u tom smislu nastavimo da radimo. Da još bolјe profilišemo svoju politiku, svoje zahteve , svoje programe , da na njima insistiramo i da u toj političkoj utakmici koja će se nadalјe igrati što bolјe, što koordinisanije nastupamo i borimo se za srpske interese. Ubeđen sam da neće biti lako ali naša je obaveza da radimo na sebi da srpsko političko predstavlјanje bude još bolјe nekih narednih izbora i da jednoga dana možemo da kažemo da smo apsolutno zadovolјni i strukturom naših lјudi koji su u sistemu. Mislim da sada još uvek ne možemo da budemo zadovolјni jer imamo još puno lјudi koji ne zavređuju da na tim važnim mestima budu . Značajni koraci su napravlјeni i ostaje opredelјenje i obaveza da to radimo i ubuduće.

SPECIJALNI SUD ZA ZLOČINE OVK

Početak rada Specijalnog suda za zločine koji su počinili pripadniici tzv. „Oslobodilačke vojske Kosova“ i dalјe se očekuje. Da li verujete da će ovaj sud procesuirati ako ne sve, onda barem većinu zločina koji su pripadnici pomenute formacije počinili? Pitanje Specijalnog suda je sigurno jedno od težih pitanja za albanski narod na ovom prostoru i sama ta činjenica znači da neće ići lako . Ipak, određeni progres je napravlјen i ja očekujem da u što skorijem razumnom roku bude i konkretnih rezultata. Vrlo je važno da taj Sud bude napravlјen na način da će moći u ovim teškim okolnostima da ispuni svoj zadatak, da ispuni svoju misiju i zato nije ni čudo što njegovo formiranje ide polako. Kompleksna je tema kojom će da se bavi i vrlo su teška pitanja. Mnogi su uticajni lјudi u određenim slojevima društva na Kosmetu protiv i sigurno je da će tiha sabotaža koja će ići po mnogim nivoima , otežavati ceo taj proces. Očigledno je da je velika rešenost mnogih iz međunarodne zajednice da se to istera do kraja, doprinelo da se naprave neki značajni koraci. Možemo očekivati da vidimo do kraja doveden taj proces i da sud profunkcioniše.