Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Đurić: Unutrašnji dijalog će doprineti ukupnoj bezbednosti Srbije

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju i predsednik Radne grupe za vođenje unutrašnjeg dijaloga Marko Đurić ocenio je da nema sumnje da će unutrašnji dijalog doprineti ukupnoj bezbednosti Srbije, a pitanje Kosova i Metohije je pitanje od koje zavisi bezbednost cele naše zemlјe od sela u opštini Gora do Horgoša.

„Rešavanje kosmetskog problema je jedno od klјučnih determinanti bezbednosti naše zemlјe, i zato je važno da o tome razgovaraju najumnije srpske glave, najbolјi strateški mislioci“, naglasio je Đurić u obraćanju medijima nakon okruglog stola "Političko-bezbednosni i odbrambeni aspekti kosovsko-metohijskog problema" koji se održava u okviru unutrašneg dijaloga o Kosovu i Metohiji,

Ocenio je da je za Srbe na KiM veoma važna poruka predsednika Aleksandra Vučića da Srbija neće dozvoliti da se srpskom narodu u južnoj pokrajini ponavlјaju pogromi, progoni, dani kao što je bio 17. mart i nasrtaj na srpski narod.

„Mi ćemo u 2018. udvostručiti naše napore da pomažemo Srbima na KiM da osptanu. Srbija je i danas kada već 18 godina nema punu kontrolu i ne vrši u punoj meri vlast, najveći davalac doprinosa školstvu, zdravstvu i mnogim drugim aspektima. Na to smo ponosni i sa tim ćemo nastaviti. Pokazujemo tako da je država Srbija matična država svih koji zele da budu njen deo“, naglasio je on.

Rekao je da srpsko nacionalno pitanje treba posmatrati celokupno i da sigurno položaj Srba na Kosovu i Metohiji jeste povezan sa sudbinom Srba na čitavom prostoru.

Najavio je da će za par dana biti predstavlјen izveštaj sa detalјima šta je Srbija učinila na pomoći srpskom narodu.

Zatražio je od međunarodne zajednice da izvrši adekvatan pritisak na Prištinu kako bi sprovodila njene preuzete obavete, podsećajući da čekamo već četiri godine na Zajednicu srpskih opština.

„Da su posvećeno vršili pritsask kao što je slučaj kada je nešto u njihovom interesu, čekanje ne bi bilo tako dugo. U našim očima to utiče na nihov pregvarački kredibilitet, ako ne i kapacitet“, uveren je Đurić.

Što se pravno obavezujućeg sporazuma tiče poručio je novinarima da o tome treba da pitaju biroktrate u Briselu.

„Voleo bih da među uslovima i zahtevima, na mnogo značajnijem mestu vidim formiranje ZSO“, rekao je Đurić.

Kada je reč o dijalogu sa Prištinom rekao je da je Srbija duže od godinu dana čekala na Prištinu zbog neopravdanih okolnosti, da nikada nije bežala, ali da sada ima ozbilјne razloge da se najpre utvrde činjenice u vezi zločinačkog ubistva počinjenog 16. februara.

Vulin: Bez rešenja nacionalnog pitanja Srba nema stabilnosti

Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin ocenio je danas da nije dovolјno rešiti samo kosovsko-metohijski problem, već da nema trajne stabilnosti i mira na Balkanu bez rešenja nacionalnog pitanja Srba.

Vulin je, u obraćanju na okruglom stolu "Političko-bezbednosni i odbrambeni aspekti kosovsko-metohijskog problema" koji se održava u okviru unutrašneg dijaloga o Kosovu i Metohiji, istakao da rešavanja pitanja KiM ne može biti bez rešavanja nacionalnog pitanja Srba na Balkanu.

„Nakon dva veka uporne, žilave borbe, nekada vsiše, nekada manje uspešne, srpski narod nije rešio svoje nacionalno pitanje. Građanski rat koji je razbio SFRJ ostavio je srpski narod podelјen, razvijen, u državama koje nije birao, u državama koje ga smatraju remetilačkim faktoorm", rekao je Vulin.

Tako, kazao je, proizilazi zaklјučak da je građanski rat na prostoru bivše SFRJ imao zajedničku crtu sukob i obračun sa Srbima. Čak i tamo gde organizovanih Srba nije bilo, i gde se nije moglo zamisliti da je sukob sa Srbima moguć“, podvukao je miistar.

Ukazao je da Srbi nisu pokazali tendenciju naselјavanja na bilo čijem prostoru, a da neki drugi to jesu radili.

Vulin je naglasio da odnos Srbije prema regionu, odnosno susedima mora biti ekivalentan njihovom odnosu prema predstavncima srpske zajednice koja žive na njihovoj teritoriji.

„Nije moguće predstavlјati srpsku zajednicu kao remetilački faktor, pretnjom za postojanje te države, i govoriti da je odnos sa Srbijom u usponu. Kakav odnos imate sa Srbima kraj kojih živite takav odnos imate sa Srbijom. Srbija ima legitimno pravo da zaštiti pripadnike svog naroda. Sve države koje imaju privilegiju da na njenim prostorima zive Srbi treba da se ophode prema njima sa poštovanjem“, podvukao je on.

Ukazao je da u evropskim integracijama, koje su strateški cilј Srbije, ne smemo biti uslovlјavani odustajanjem od rešavanja naiconalnog pitanja Srba.

Dva veka pokušavamo da rešimo to pitanje i to se, prema njegovim rečima, ne sme prepustiti briselskoj administraciji.

Istakavši da je to njegov lični stav, a da će VS kao i uvek u istoriji biti na starni svog naroda i oslonac koji se nikada ne izmiče, Vulin je rekao da će stabilnsot Balkana zavisiti od toga koliko će balkanski narodi biti sigurni i zadovolјni rešenjem svog nacionalnog pitanja.

„Bivša SFRJ se raspala jer nije uspelada reši nacinalno pitanje. Sukobi na Balkanu su uvek sukobi nacija. Onaj ko na Balkanu nije uspeo da reši nacionalno pitanje nije uspeo da reši mir i stabilnost na duži period“, uveren je on dodajući da u to treba uveriti i velike sile.

Vulin je ukazao da je nova realnost da će albanski narod, nakon što će Makedonija, kako se očekuje, ubrzano ući u NATO živeti u jednom bezbednosnom prostoru, te će imati politički značaj u svim državama u kojima žive, a tao i na odnos kada su u pitanju Srbi i Srbija.

„Nema suštinske razlike između Albanije, Makedonije, Crne Gore i teritorije koju znamo kao KiM. Uprvao zbog toga proces stvaranja Velike Albanije mora biti zaustavlјen“, podvukao je on.

Vulin je rekao da je suštinsko pitanje, na koje moramo naći odgovor kako da zaustavimo Veliku Albaniju, pa se ne smeju izjave o dolasku u Niš smatrati olakim, jer tu poruku nikada nije osudio nijedan politički predstavnik albanskog naroda us vim državama regiona.

„Zato proces zaustavlјanja ''velike Albanije'' mora da započne na postoru KiM“, naglasio je ministar.

On je rekao da trajno i sgurno razgraničenje između Srba i Albanaca mora da se uspostavi na KiM, ali i da proces razgraničenja ne može da se okonča bez da sve nije ispunjeno, dogovoreno i završeno., a to podrazumeva da Briselski sporazum mora biti do kraja sproveden, i formiranje ZSO i sve ostalo.

„Srbija ne može sebi da dozvoli ustupanje prostora, ni političkog i ekonomskog, da dozvoli da se Velika Albanija stvara na njenim granciama, a da njene granice određuju drugi. Mi ne tražimo rešnje sa Prištinom, već bar sada sa Tiranom. Albanski faktor na Balkanu nije nasumičan, rascepkan, on je jedinstevn, određen sa vrlo jasnim idejama i pravcima“, rekao je on dodavši da je tzv. velika Albanija suštinski izvor nestabilnosti na Balkanu.

Ponovio je da kosmetski zamrznuti konflikt nije jedini koji srpski narod ima.

„Sukob sa albanskom nacijom nije jedini sukob i jedina nacija sa kojima bismo imali da razgovaramo o položaju našeg naroda i budućnosti. Ukoliko kosovski konflikt nije dobar ni za budućnost Albanaca i Srba, nisu ni drugi kzamrznuti ni najmanje dobri za nas i susede na Balkanu. KiM vrlo često izgleda kao jedino bitno pitanje u nacionalnom smislu, ali nije tako“, rekao je Vulin.

Odbacio je kritike da VS nema pravo da se uklјuči u unutaršnji dijalog, poručivši da je Vojska jedan od najpoštovanijih delova našeg društva, i da ima pravo i obavezu da kaže šta misli, sigurno više nego neke nevladine organizacije, koje smatarju da je samo njihovo postojanje dovolјno da mogu da govore šta misle.

Inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se razgvara o Kosovu i Metohiji Vulin je ocenio aktom poltičke i lične hrabrosti.

„U protekla dva veka niko nije imao hrabrosti da tako duboko uđe u suštinu kosmetskog problema“, poručio je Vulin.

Adresa za rešenje sukoba Srba i Albanaca-Tirana, ne Priština

Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin istakao je danas da je nesporno da je prava adresa za rešavanje istorijskog sukoba dve nacije, albanske i srpske, Tirana, a ne Priština, jer se u Albaniji formuliše politika Albanaca.

„Mi govorimo o istorijskom sukobu dve nacije, ne dva dela teritorije, ili dva dela te nacije. Gde god Tirana ima pretežan uticaj, a ima ga svuda gde je albanska zajednica zastuplјena u vlasti i tamo je zastuplјen negativan odnos prema Srbima i Srbiji“, kazao je on, na konferenciji za štampu povodom okruglog stola "Političko-bezbednosni i odbrambeni aspekti kosovsko-metohijskog problema", koji se održava u okviru unutrašneg dijaloga o Kosovu i Metohiji.

Vulin je rekao da je reč o Velikoj Albaniji, ne samo rešavanju kosmetskog problema.

„Radi se o sukobi sa Velikom Albanijom koja vrlo jasno u političkom i geografskom smislu pokušava da nacrta svoje granice“; naveo je on dodajući da se suočavamo sa ideologijom ekspanzionizma.

Prema njegovim rečima dogovor koji bi se postigao bio bio taj da se posle čitavog veka Velika Albanija zaustavi, jer je do sada samo napredovala.

„Za mir i budućnost Balkana je bitno da Velika Albanija ne nastavi sa agresivnim kretanjem“, uveren je on.

Kritkovao je, istovremeno, što vladaju muk i tajac kada Albanci izjavlјuju da će stići do Niša.

„Samo jedinstvena i ekonomski jaka Srbija je jedina brana Velikoj Albaniji“, poručio je on.

Ponovio je da je tačno da se zamrznuti konflikt Kosova i Metohije ne sme ostaviti deci, ali i da se ne smeju ostaviti i drugi nerešeni problemi srpskog naroda na drugim prostorima.

Takođe je poručio zemlјama u kojima živi srpska zajednica da kako se budu odnosile prema Srbima takav će biti odnos sa Srbijom.

„Kako se odnosite sa Srbima sa kojima živote, tako se odnosite sa Srbijom kraj koje živite“, naglasio je Vulin.

Ocenio je da je obaveza svih u Srbiji da učestvuju u unutaršnjem dijalogu, pohvalivši predsednika Aleksndra Vučića za državničku i ličnu hrabrost koju je pokazao njegovim iniciranjem.

Upitan za izjavu pokrajinskog predsednika Hašima Tačiha da bi „istorijski sporazum“ mogao biti postignut ove godine, Vulin je odgovorio da postoje Ustav, zakoni i načini na koje se to dešava i da ne misli da se može rešavati samo jedan deo srpskog nacionalnog pitanja.

„Neophodno je da se srpsko nacionalno pitanje rešava u celini kako bi mogli obezbediti trajan i održiv prostor za život i mir naše dece“, dodao je on.

Poručio je da, kada je reč o novoj strategiji Evropske komisije, postoji kolizija u samom tekstu jer ako treba da Srbija postigne pravno obavezujući sporazum sa Kosovom, koje se ne pominje u tekstu i koje ne vide kao pravnu državu.

„Ništa što ćemo uraditi na Kosovu i Metohiji neće biti uzrokovano našim putem ka EU, već samo time što mislimo da je dobro za srpski narod, a ne što će se svideti evropskoj birokratiji“; naglasio je Vulin.

Poslednje vesti