Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Đurić: Nemamo pravo da problem KiM ostavlјamo pokolenjima

Koliko je blizu rešenje za kosovsko-metohijski problem?

Problemi na Kosovu i Metohiji postoje decenijama i vekovima, i na to ne podsećam da bih poziciju u kojoj se Srbija danas nalazi prikazao težom, već da bih ukazao na svu složenost problema srpsko-albanskih odnosa. Jasno je da dok god Srbi i Albanci žive na istom prostoru, a suprotstavlјenih interesa, trajnog mira i stabilnosti ne može biti bez istorijskog kompromisa. Naša država spremna je da za takvim rešenjem traga.

Da li će ga biti?

Nisam baš optimista. Jedino je izvesno da zbog odgovornosti prema budućnosti našeg naroda nemamo pravo da se pravimo da problem ne postoji i da ga za rešavanje ostavlјamo nekom sledećem pokolenju. Predsednik Aleksandar Vučić svakako nije čovek koji će zbog nedostatka hrabrosti ili nekakvih političkih kalkulacija okretati glavu od problema.

Nedavno smo čuli predlog o razgraničenju Srba i Albanaca...

Uprkos tome što se sva takozvana opozicija digla na noge protiv takvog predloga, nisam video nijedan argument kojim se može pobiti zdravorazumska teza da je bolјe imati nešto nego nemati ništa. Jedino što su uspeli da učine tim štetočinskim nastupima jeste to da su dali vetar u leđa onima u inostranstvu čiji je stav da Srbija jedina treba da izgubi sve i koji smatraju da je srpsko nacionalno pitanje irelevantno. Eto im ga sad, neka se raduju šteti koju svakodnevno čine i svojoj državi i svome narodu, a mi ćemo, predvođeni predsednikom Vučićem, nastaviti da se borimo da spasi što se spasti može.

Protiv ideje o razgraničenju su istovremeno pojedini predstavnici Crkve, nevladinih organizacija, opozicije...

Svako od njih sa nekom svojom računicom učestvuje u napadima na napore Srbije da problem Kosova i Metohije reši na po sebe koliko-toliko povolјan način. Najmanje je onih koji u tome učestvuju braneći nekakvu ideološku poziciju. Gotovo svi su članovi tog hora postali iz interesa, bilo političkog, bilo finansijskog. Pritom, svi ti Jerimići, Jankovići, Đilasi i njima slični, dok su buli u mogućnosti da učine nešto za svoju državu i narod po pitanju Kosova i Metohije, ili nisu činili ništa ili su najdirektnije radili u korist štete sopstvene države i naroda. U tom smislu imamo na sceni kontinuitet štetočinskog delovanja, koji, verujem, nikoga ne iznenađuje. Spisku iz vašeg pitanja treba dodati i Samoopredelјenje i čitav katalog albanskih ekstremističkih političkih organizacija koje se protive tome da Srbija išta dobije, što stvar čini još apsurdnijom, ali i jasnijom. Ne može biti u interesu srpskog naroda, a posebno ne u interesu Srba na Kosovu i Metohiji, ono što je u interesu Alјbina Kurtija.

Koliko je moguće rešenje kada Albanci na Kosovu hapse Srbe povratnike sa lažnim optužnicama ili im prete ili pucaju na njihove kuće?

Napadi na Srbe i kršenja njihovih lјudskih prava jesu odraz nervoze dela političkih struktura u Prištini zbog promene vetrova na međunarodnoj političkoj sceni i odnosa nekih od njihovih najvećih sponzora prema pitanju uspešnosti samoproglašene kosovske države. Sve češće smo svedoci otvorenih kritika diplomatskih predstavnika zapadnih zemalјa u Prištini zbog korupcije, pranja novca, porasta ekstremizma i drugih problema koji opterećuju tamošnje društvo. Pojedine tamošnje političke strukture opravdano strahuju od gubitka privilegija i svega onoga što su dobile takoreći na poklon od Zapadnih saveznika. Uvek kada nastupe takvi trenuci to se najdirektnije odražava na stabilnost, a prve žrtve destabilizacije su po pravilu Srbi.

Šta će naša država uraditi da zaštiti Srbe na KiM?

Naša država je rešena da ne dopusti nove talase nasilјa nad našim sunarodnicima i nove egzoduse našeg naroda, ali periodičnim pojedinačnim „incidentima“ pojedini krugovi tamo očigledno pokušavaju da vrše pritisak i na nas i na međunarodnu zajednicu i da opipaju teren i vide dokle im je dozvolјeno da idu. Ja ih i ovom prilikom upozoravam da ne planiraju i ne pokušavaju neke nove pogrome nad Srbima.

U kakvom statusu bi bili Srbi južno od Ibra ukoliko sever na osnovu rešenja pripadne Srbiji?

Ako ikakvog dogovora bude imali bi njime više nego danas. A i ako ga ne bude, u narednom periodu izdvajaćemo još više pomoći za enklave. Gotovo da nema srpske kuće na KiM koja nešto ne dobija od svoje države Srbije i tako će ostati.Naši lјudi mogu da računaju na punu izvesnost po tom pitanju.

Na šta konkretno mislite?

Ne bi bilo odgovorno odgovarati u previše detalјa na hipotetička pitanja u trenutku kada kompromisno rešenje, ne samo da nije izgledno, nego je i malo verovatno. Sa svom ovom ordijom koja se digla protiv naših nastojanja da makar nešto izborimo za Srbiju i Srbe na KiM rešenje je još manje verovatno, ali nema nam druge nego da se borimo. Kao što sam rekao, ne pristajemo ni na kakvo rešenje nakon kojeg svaki Srbin na KiM ne bi imao osećaj da ima više nego što ima danas.

Kada bi ZSO mogao da bude formiran uprkos opstrukcijama Prištine?

Na to pitanje nemam odgovor. Sa time se kasni godinama, a probijeni su i svi novopostavlјeni rokovi. Priština je, čak i bez da je za to morala da se pravda bilo kome, prosto rešila da ne ispunjava svoje obaveze, a, podsetiću vas, reč je o najvećem i najvažnijem delu Prvog briselskog sporazuma. U trenutku dok razgovaramo, od donošenja tog sporazuma proteklo je gotovo dve hilјade dana.

Kako tumačite žurbu iz Prištine da se reši energetski sporazum bez formiranja ZSO?

U Prištini bi najviše voleli da sa nama ne moraju da razgovaraju ni o čemu, da ih neko uhvati za ruku i posedne ih u Generalnu skupštinu UN. Ali to tako ne ide. Lista njihovih želјa je nepregledna i vi ste sa nje odabrali samo jednu temu. Smatramo da kompromisno rešenje, koje Srbija želi, treba da bude sveobuhvatno i da ništa ne ostavi nedorečeno. Sve što Priština pokušava da ušićari na marginama tog procesa nekakvim šibicarskim manevrima jeste samo nerealna želјa i uzaludan pokušaj. Mi smo, za razliku o njih, sve svoje obaveze koje proističu iz Prvog briselskog sporazuma (a energetika nije među njima) ispunili.

Dodatni rok za pisanje nacrta statuta ZSO, koji je postavila EU, istekao je u tišini?

Kako saznajem, Upravlјački tim za usposavlјanje Zajednice srpskih opština je u svom radu na nacrtu Statuta ispoštovao rokove, i adresa na koju vaše pitanje sada treba uputiti je u Prištini i u Briselu, gde tekst treba da bude predstavlјen odborima za implementaciju i dijalogu na najvišem nivou. Mi svakako želјno očekujemo da proces bude odblokiran.

Niko iz Brisela zvanično se nije oglasio već samo poručuju da je izrada nacrta “dugotrajan proces”...

Ne bih ulazio u tumačenje eufemizama briselske administracije. Mi smo spremni i očekujemo da čujemo kada ćemo najzad biti u prilici da o ovoj temi razgovaramo.

Iz privremenih pokrajinskih institucija stižu optužbe da Srbi napuštaju BSK pod pritiskom Srbije. Šta Srbima smeta u okviru tih snaga – da li možda to što Albanci pokušavaju da stvore buduću vojsku?

Jasno je da Priština ne može da takozvane kosovske bezbednosne snage transformiše u vojsku u skladu sa tamo važećim ustavom, jer nema podršku političkih predstavnika Srba sa Kosova i Metohije i srpskog naroda. Oni to sad pokušavaju da učine na neke alternativne načine, ali u svakom slučaju imperativ im je da te oružane snage, kako god da se u ovom trenutku zovu, prikažu kao multietničku formaciju, kako bi prikrili njen nedvosmisleno antisrpski karakter. Nadam se da su naši pozivi za istupanje naveli naše sunarodnike da istupe iz takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga, jer jasno je da su onda kada su namamlјeni tamo bili oružje u tuđim rukama i sredstvo u jednoj podmukloj i prlјavoj igri čijih pravila i cilјa verovatno nisu bili ni svesni.

Nije li posredi namera da nahuška Srbe na Srbe imajući u vidu da specijalne policijske snage u poslednje vreme učestvuju u brojnim hapšenjima i zastrašivanjima?

Naravno. Srbi u takozvanim kosovskim bezbednosnim snagama bili bi alibi u slučaju bilo koje masovne akcije te formacije protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Odmah bi svi pojurili da kažu da nema nikakvog etničkog motiva u takvoj operaciji, jer, eto, u njoj ima i Srba.

Nedavno je najavlјen projekat Veselјija „Nova Mitrovica”, koji zadire u severni deo grada. Znači li to ekonomsko opkolјavanje Mitrovice?

Ako poznajete biografiju Kadrija Veselјija jasno vam je da se njegovi planovi, pa čak ni probni baloni, ne smeju ignorisati. Nije ovde reč o želјi jednog renesansnog političara da pravi lepe trgove, zgrade i ulice. Ovde je reč o nameri da se izvrši etnički prodor Albanaca u sredinu većinski naselјenu Srbima. Mi smo, razume se, protiv svakog veštačkog menjanja etničke strukture na Kosovu i Metohiji, ali i protiv derogiranja prava lokalnih samouprava. Upravo da bi se ovakve stvari sprečile borili smo se za to da prostorno planiranje bude jedna od nadležnosti Zajednice srpskih opština, i verujte to nije bila laka borba. Mislim da su mu sami Srbi iz Kosovske Mitrovice jasno i najbolјe odgovorili šta misle o tim navodnim graditelјskim poduhvatima.

Poslednje vesti