Godina | Mesec | Nedelja | Dan |
---|---|---|---|
11 | 136 | 591 | 4140 |
U Leposaviću je danas proslavljena hramovna i opštinska slava Sveti Vasilije Ostroški, a svetu arhijerejsku liturgiju služio je vikarni episkop novobrdski Ilarion uz sasluženje sveštenstva Srpske pravoslavne crkve.
Ove godine, liturgiji je prisustvovalo više stotina vernika, a prisutni su bili i predstavnici Kancelarije za KiM, lokalne samouprave i predstavnici iz susednih opština.
Pomoćnica direktora Kancelarije za KiM Milena Parlić čestitala je slavu Svetog Vasilija.
"Da vera nije samo reč u Srbina najbolje nam potvrđuju sve ove Liturgije koje su služene u svetoj nedelji Hristovog vaskrsnuća i ona pre par dana koja je bila u Gnjilanu, prekjuče u manastiru Draganac i jučerašnja u Brnjaku i evo ova današnja koja nas je okupila da zajedno proslavimo Svetog Vasilija. Sve ove svetinje i svete Liturgije nam potvrđuju da smo vezani i da se kroz te službe povezujemo sa Gospodom. To je naša spona, zemljaljska i božanska i upravo u toj sponi kroz vekove srpski narod crpi snagu kako bi opstao", kazala je.
Dodaje da je ponosna na divan narod koji je bio prisutan.
"Imali smo prilike da vidimo mnogo ljudi, dečice. Ponosna sam na dečicu koja su nosila svoju srpsku trobojku u ovom okupiranom gradu. Ta dečica kojima se svakodnevno ruše osnovna ljudska prava, koja se proteruju svakodnevno, ona su danas ponosno u litiji i u molitvi prošetala sa svojom trobojkom u molitvi i čini mi se da je ovaj narod izabrao pravi put, a to je put svetlosti. Zaista ta svetlost, kako i reče naš episkop Ilarion, svetlost će samo u veri pobediti tamu, tako da upravo u toj veri u toj nadi svetlosti, u svoje lično ime, u ime direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju i svih svojih kolega želim da srpskom narodu čestitamo ovaj veliki praznik sa željom da se svake godine prvenstveno u miru, ali svakako i u radosti okupljamo ovde na našem Kosovu i Metohiji", kazala je Parlić.
Nakon liturgije, krenula je litija ulicama Leposavića koju je predvodio vikarni episkop novobrdski Ilarion, razvijena je srpska zastava široka 2,7 a duga 22 metra. Velikom broju vernika se pridružilo oko 350 članova kulturno-umetničkih društava iz Leposavića, Prilužja, Babinog Mosta i Metohije obučeni u izvorne narodne nošnje.
Na litijama se mogao videti i plakat sa likom Patrijarha Pavla i natpisom "Budimo ljudi". Nakon šetnje, usledilo je rezanje slavskog kolača i lomljenje česnice u porti hrama, a najsrećniji mališani izvukli su danas zlatnik, dok se oko hrama razvilo i kolo.
Zbog zabrane da se istaknu simboli nevećinskih zajednica Srba, nije omogućeno da se održi Internacionalna atletska trka, pa je samo održana atletska trka za najmlađe uzraste do srednjoškolca.
Vikarni episkop novobrdski Ilarion je u svojoj besedi podsetio verni narod na put i dela Svetog Vasilija.
"Sveti Vasilije od mladosti svoje morao je da se sklanja, to mu je bio krst po promisli božjoj, koji je nosio. Bežao je od pakosti ljudske, ali se uvek i vraćao. Hvala Bogu, sklanjao se uvek na mesta sa kojih je još jače sijao. Jednom se sklonio u manastir Zavalu gde su ga roditelji poslali da uči knjige, kasnije otišao u manastir Tvrdoš gde se i zamonašio. Htede da ode na neko vreme u Rusiju, pa se vratio sa bogatim darovima, knjigama, crkvenim spisima koje je darivao manastirima i crkvama i prosvećivao narod", besedio je vladika Ilarion.
Kako je dodao, sveti Vasilije jednom htede da ode i na svetu Goru pa svrati u Peć.
"Tamo je bio Patrijarh Pajsije i on mu reče da se vrati njemu iz Svete gore jer je video da je on jako mlad. Nije imao ni 30 godina, dostojan epsiskopskog i pastirski čina i da je zbog potrebe crkve takav čovek živoj crkvi potreban i on se vraća posle godinu dana iz Svete Gore oblagodaćen sa Blagoslovom svetih otaca i biva izveden na tron episkopa zahumskog. Kasnije, zbog različitih pritisaka, on opet želi da se skloni u neko skrovitije mesto pa nalazi tu stenu Ostrošku gde nastavlja da se podvizava", kazao je, između ostalog, Ilarion.
Zlatnike u Česnici ove godine izvukli su Marijana Ilić koja nije krila svoju sreću, kao i braća Strahinja i Lazar Rajović.
"Ovo je put ka sreći i ka blagoslovu današnjeg praznika Vasilija Ostroškog. Mnogo sam ponosna na to što sam dobila zlatnik", kazala je Ilić.
Braća Rajović nisu očekivala zlatnik, ali su srećni jer oba idu u jednu kuću.
"Nisam očekivao da ću izvući zlatnik, znači mi puno. Želim svima ljubav i da svi lepo provedu ovaj praznik. Kad sam počeo da jedem česnicu, ugledao sam zlatnik", kazao je mlađi Rajović, dok je njegov stariji brat poručio da mu je ovaj događaj u lepoj uspomeni.
"Ovo mi je uspomena na lep događaj, nisam očekivao da ću da dobijem zlatnik. Čestitam slavu i da je svi provedu u zdravlju i veselju", dodao je stariji Rajović.
Predsednik Privremenog organa opštine Leposavić Zoran Todić poručio je da će ovaj narod živeti uprkos svemu jer su, kako je kazao, svoj na svome.
"Danas se okupio veliki broj vernog naroda i zaista je bilo predivno videti veliki broj mladih, dece koji su učestvovali i prisustvovali na Liturgiji i koji su uzeli učešće i na litijama. Bez obzira koliko je teško i čime se svakodnevno suočavamo mi kao srpski narod na prostoru Kosova i Metohije, danas smo zaista pokazali da smo svoj na svome i da nas ništa ne može sprečiti da radimo i da čuvamo, pre svega i našu veru i našu kulturu i naše običaje. Želim, pre svega mir za sve, jer to nam je danas preko potrebno, više mudrosti, da nam dragi gospod Bog i Sveti Vasilije daju dodatnu snagu da istrajemo bez obzira sa čime se suočavamo svakodnevno na prostoru Kosova i Metohije i našem Leposaviću. Tako da jeste teško, suočeni smo sa pritiscima ali mi smo tu svoj na svome i mi se ne odričemo svega onog što je naše, običaja, vere, kulture i naravno naših simbola koje smo danas mogli da vidimo ovde u litijama gde je zaista bio veliki broj srpskih zastava", kazao je Todić.
Ove godine Srbima je zabranjena tradicionalna internacionalna atletska trka "Sveti Vasilije Ostroški - Leposavić“ za koju je u petak bio upućen zahtev gradonačelniku Leposavića Ljuljzimu Hetemiju koji je odbio da se postave srpske zastave, iako ustav takozvanog Kosova omogućava to pravo nevećinskim zajednicama.
Godina | Mesec | Nedelja | Dan |
---|---|---|---|
11 | 136 | 591 | 4140 |