Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Ni 13 godina nakon potpisivanja Briselskog sporazuma srce tog sporazuma, Zajednica srpskih opština i dalje nije formirana

Delegacije Beograda i Prištine su, uz posredovanje Evropske unije, 19. aprila 2013. godine potpisale Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, ali ni danas, 13 godina kasnije srce tog sporazuma, Zajednica srpskih optšina i dalje nije formirana uprkos čvrstim garancijama Evropske unije.

Sprovođenje sporazuma je podrazumevalo postojanje iskrenosti i dobre volje potpisnica, koja u Prištini nikada nije postojala, a tamošnja politička nomenklatura do danas otvoreno prkosi porukama da su za nju dogovori iz Brisela irelevantni.

Beograd je sve svoje obaveze ispunio, ali ključni deo Prvog briselskog sporazuma jesu odredbe koje se odnose na formiranje Zajednice srpskih opština, koja treba da bude temelj za zaštitu položaja i prava srpskog naroda, što bi nesumnjivo doprinelo društvenoj i političkoj stabilnosti na Kosovu i Metohiji.

Političke strukture u Prištini predvođene Aljbinom Kurtijem godinama, umesto poštovanja sporazuma, dosledno rade na zastrašivanju i obespravljivanju Srba, sa namerom da naš narod protera sa svojih vekovih ognjišta.

Beograd, uprkos izostanku dobre volje Prištine, ostaje dosledno opredeljen za dijalog kao jedini razuman put za rešavanje teških problema na Kosovu i Metohiji i odlučan u zahtevima da se Zajednica srpskih opština formira. To ističemo i tokom svake runde pregovora u Briselu, očekujući i od Evropske unije kao garanta potpisanog sporazuma da privoli Prištinu na poštovanje preuzetih obaveza.

Sa naše strane postoji jasno opredeljenje da i nadalje budemo okrenuti traganju za kompromisnim rešenjima, tako što ćemo predano raditi na miru i stabilnosti, čak i onda kada u Prištini za tako nešto nemamo sagovornika.

Nastavićemo da insistiramo da se u dijalogu iznađu održiva i trajna rešenja koja bi dugoročno stabilizovala region i srpskom narodu na Kosovu i Metohiji osigurala bezbednost i poštovanje ljudskih, građanskih i političkih prava.

Međutim, bez Zajednice srpskih opština nema ni suživota, trajnog mira ni stabilnosti na prostoru Kosova i Metohije, jer Priština umesto poštovanja sporazuma poseže za jednostranim, eskalatornim i protivpravnim potezima i toga moraju da budu svesni i predstavnici međunarodne zajedice.

Zato Zajednica srpskih opština, sa svim svojim izvršnim nadležnostima, onako kako je dogovoreno 2013. i 2015. godine, mora biti prioritetna tema za briselskim stolom i to isključivo po pitanju njene pune implementacije.

Statut ZSO pod hitno mora da bude dogovoren, kao prvi konkretan korak, posebno imajući u vidu da je Upravljački tim Nacrt statuta sastavio pre osam godina, a zatim ga i predstavio Dijalogu na visokom nivou 2023. Dakle, i u formalnom smislu svi uslovi su odavno ispunjeni da Statut konačno bude usvojen. Već godinama ne postoji više nijedan razlog da se Prištini toleriše izbegavanje njenih ključnih obaveza.

Beograd na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji je politički veteran u pregovorima, jasno je stavio do znanja svim akterima na međunarodnoj sceni, da nastavak dijaloga isključivo zavisi od daljih koraka koje će preduzeti Brisel, tako da svaki od tih narednih koraka mora da bude posvećen primeni sporazuma o ZSO. To treba da bude prava tema, a ne pokušaji razvodnjavanja sporazuma i nametanja jednostranih agendi. Mnogo je godina iza nas u dijalogu, kontinuitet u iskustvu kao i jasna odlučnost da nikada ne odustanemo od onoga što je naše i što nam pripada.

Poslednje vesti