Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Žbogar: ZSO do kraja godine

Zajednica srpskih opština na Kosovu i Metohiji trebalo bi da bude formirana krajem godine, izjavio je danas specijalni predstavnik EU za Kosovo i Metohiju Samuel Žbogar.

Žbogar je u izjavi Tanjugu, uoči panela "Kosovo i Srbija - koliko još do normalizacije" na petom Beogradskom bezbednosnom forumu, istakao da ne vidi prepreke za formiranje ZSO, uprkos protivlјenju opozicije i javnog mnjenja na Kosovu.

"Uredba se trenutno priprema na Vladi Kosova i imamo garancije da su spremni da idu dalјe i da je usvoje, kako je i bilo dogovoreno u Briselu. I tu ne vidimo poteškoće, niti smo zabrinuti da se to neće dogoditi", istakao je Žbogar.

Ipak, primetio je on, vlada u Prištini ima mnogo poteškoća sa opozicijom i javnim mnenjem oko ZSO i šta ona predstavlјa, ali da to ne može da spreči formiranje zajednice.

"Možda može da oteža, ali mislim da ne može da spreči usvajanje uredbe i formiranje ZSO, jer vlada ipak ima dve trećine u kosovskom parlamentu", rekao je Žbogar.

Kada je reč o normalizaciji odnosa između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji Žbogar smatra da je već mnogo urađeno po tom pitanju potpisivanjem Briselskog sporazuma, izborima za gradonačelnike koje priznaju i Beograd i Priština, integracijom policije, a uskoro u pravosuđa...

"Ali ima još mnogo toga da se uradi, jer, u isto vreme kada dogovorimo ovakve stvari u Briselu, Ðuriću se brani da dođe na Kosovo ili Srbija ide u ofanzivu zabrane učlanjenja Kosova u Uneskou ili u neke sportske organizacije", rekao je Žbogar.

Prema njegovim rečima, to šalјe čudne signale stanovništvu na KiM, sa obe strane.

"Možda bi pored dijaloga koji imamo u Briselu razgovore trebalo da spustimo na niži nivo, da ima više saradnje među mladima koji ne znaju mnogo jedni o drugima, već čuju samo loše stvari i nemaju nikakvo iskustvo suživota", smatra Žbogar.

On je kao dobar primer naveo saradnju kosovske i srpske privredne komore.

"Baš smo danas imali sastanak. Doveli su veliki broj srpskih firmi na polјoprivredni sajam u Prištini. Ako bi bilo više tih normalnih odnosa i saradnje između Prištine i Beograda onda bi lјudi videli da idemo ka normalizaciji", zaklјučio je Žbogar.

Peti Beogradski bezbednosni forum, posvećen temi "Može li Evropa redefinisati sebe?" počeo je danas akademskom debatom, koja se odvija u partnerstvu sa Fondacijom "Fridrih Ebert", na temu "Da li je EU potrebna spolјna politika?".

Cilј organizatora Foruma, Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Evropskog pokreta u Srbiji, jeste da se ponudi odgovor na pitanje kako Evropa, ali i čitav svet treba da se suoče sa izazovima koji, čini se, ruše sve ono što je savremeni svet do sada uzimao kao doktrinu.

Na 5. Beogradskom bezbednosnom forumu, koji traje do 2. oktobra, biće održano blizu 20 panela i okruglih stolova, a učestvuju brojni regionalni i evropski zvaničnici, te okuplјa oko 100 eksperata.