Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Samo ekonomski snažna Srbija može štititi naše legitimne interese na Kosovu i Metohiji

Naš stvarni cilј je ekonomski snažna Srbija sa osnaženim međunarodnim uticajem i kredibilitetom. Nakon Zajednice srpskih opština, moraju se na sto staviti pitanja položaja i imovine SPC, srpske privatne i društvene imovine, nestalih, priznavanja diploma univerziteta izmeštenog u Kosovsku Mitrovicu i mnoga druga pitanja čije će se rešavanje na najkonkretniji način odraziti na položaj srpske zajednice na KiM - kazao je Marko Đurić.

Evropska unija za Srbiju nije cilј sama po sebi. Ona treba da srpskom narodu omogući da živi u uređenom i prosperitetnom društvu u kojem će biti ovaploć ene civilizacijski najnaprednije evropske vrednosti i standardi, tako da i proces pristupnih pregovora treba doživlјavati kao niz koraka ka stvaranju takvog društva. Naš stvarni cilј je ekonomski snažna Srbija sa osnaženim međunarodnim uticajem i kredibilitetom. Samo takva Srbija može da efikasno štiti svoje državne i nacionalne interese, uklјučujući i naše legitimne interese na KiM,odgovorio je direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić na pitanje „Jedinstva“ što za Srbe na Kosovu i Metohiji znači otvaranje poglavlјa i napredak Srbije u evrointegracijama.

Da li je moguće z a m r z a v a nj e otvaranja novih poglavlјa ukoliko ne bude napretka u n o r m a l i z a c i j i odnosa Beograda i Prištine z b o g opstrukcije Prištine da realizuje dogovoreno?

Srbija u pristupnim pregovorima odgovora isklјučivo za svoje postupke. Tako će i u okviru poglavlјa 35, koje nije blokirajuće poglavlјe, biti ocenjivana njena spremnost da u dobroj veri sprovodi dogovore postignute u procesu normalizacije. Mi smo i u dosadašnjem toku tog procesa pokazivali maksimalnu konstruktivnost i ne nameravamo da od toga odstupimo ni u budućnosti.

Kako biste u ovom trenutku ocenili s p r o v o đ enje briselskog sporazuma budući da p r i š t i n s k e ins tit u - cije već nekoliko m e s e c i gotovo ne funkcionišu, zbog protesta opozicije. U kom su pravcu ovi protesti po Vašem mišlјenju usmereni i kada očekujete razrešenje političke krize u Prištini?

Politički život Albanaca na KiM ima svoju unutrašnju logiku i dinamiku u koju Vlada Srbije niti želi niti može da se meša. Mi želimo da oni imaju odgovorne i sposobne političke predstavnike koji će imati dovolјnu političku težinu da sprovode dogovore iz briselskog dijaloga i da rešavaju egzistencijalne probleme građana, a ne da svoju nesposobnost skrivaju iza nekakvih režiranih protesta. Srbi koji učestvuju u političkom životu na KiM sigurno nisu prepreka stabilizaciji političkih prilika u Prištini.

Poznato je da Albanci sa KiM, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, identično razmišlјaju kada su u pitanju interesi za koje oni smatraju da su im od nacionalne važnosti. Kako u tom kontekstu objašnjavate najavu opštenarodnog protesta zakazanog za 9. januar na KiM i šta mu je cilј?

Bez namere da se mešam u političke odnose i aspiracije Albanaca na KiM, usuđujem se da primetim da bi njihovo društvo imalo više koristi ukoliko bi se mladi okuplјali na ekonomskim forumima, sajmovima zapošlјavanja ili naučnim seminarima umesto na anahronim patriotskim paradama. Nadam se samo da eskalacija političke nestabilnosti u Prištini neće biti izgovor za jednostrano produblјivanje albansko-srpskih antagonizama. Srbija, kao garant regionalne stabilnosti, to svakako ne želi.

Najnoviji napad na meštane Goraždevca i Srbobrana uznemirio je Srbe u metohijskim sredinama, gde su povratnici takođe izloženi čestim napadima i plјačkama. Kako to sprečiti i ima li uopšte mehanizama da se Srbi na Kosovu i Metohiji zaštite od napada Albanaca?

Ne možete tvrditi da želite uređeno demokratsko društvo i biti ravnodušni ili blagonakloni prema napadima na lјude čija je jedina krivica to što su Srbi. Priština ima administrativni kapacitet da predupredi takve napade tako što će integrisati veći broj Srba u policiju i otvoriti policijske stanice u najugroženijim srpskim enklavama. Efikasnije postupanje pravosudnih organa i kažnjavanje odgovornih bi takođe delovalo destimulišuće na sve one koji iz kriminalnih, nacionalističkih ili nekih drugih pobuda žele da napadaju Srbe i njihovu imovinu. Instrumenata, dakle, ima, očigledno nedostaje dobre volјe.

Da li ste zadovolјni kontaktima sa predstavnicima međunarodnih misija na KiM i da li, po Vašem mišlјenju, realno sagledavaju stanje na terenu. Zapravo, koliko su Kfor, Euleks i UNMIK pouzdani partneri Srbije u očuvanju srpskog naroda u Pokrajini budući da je bezbednost na KiM poverena ovim misijama?

Prisustvo civilnih i vojnih predstavnika na KiM je posledica istorijskih okolnosti na koje ni ja ni ova vlada nismo uticali. Prirodno je da ponekad imamo zamerke, ali zamislite kakva bi nam stvarnost bila da oko Visokih Dečana nema vojnika Kfora ili da nema redovnih izveštaja generalnog sekretara UN o situaciji na KiM.

Srpski narod na Kosovu i Metohiji i dalјe smatra da ne bi opstao u Pokrajini da nije pomoći koju prima od države Srbije. Tu misle na razne vidove primanja za koja ste vi izjavili da će od naredne godine biti ravnomernije raspoređena. Koliko je to realno očekivati budući da socijalna karta stanovništva na KiM i dalјe ne postoji?

Predstavnici Kancelarije za KiM mnogo vremena provode na terenu u kontaktu sa građanima, tako da imamo veoma dobar uvid u probleme sa kojima se suočavaju, ne samo pojedine srpske opštine, sela ili ustanove, već i pojedinci i njihove porodice. Trudimo se da odgovorimo na svaki zahtev i predstavku koji nam stigne sa KiM. Baza podataka kojom raspolažemo dovolјna nam je za promišlјanje efikasne politike i kvalitetnih sistemskih rešenja kojima će biti osiguran opstanak i prosperitet srpske zajednice na KiM. U to nemojte da sumnjate.

Žitelјi izolovanih sredina u Pokrajini jedva opstaju. U tom smislu najav-ili ste motivisanje privrednika iz Srbije da otvaraju pogone na KiM u cilјu zapošlјavanja naših lјudi. Ima li konkretnih pomaka po tom pitanju?

Uskoro ćemo imati zaokružen paket ekonomskih mera koje će, između ostalog, podrazumevati podsticaje za privrednike koji su spremni da ulažu na KiM. Iskustvo je pokazalo da je plodotvornije podsticaje davati lјudima sa poslovnim iskustvom i proverenim sposobnostima nego ulagati u startapove na terenu koji imaju malu ili nikakvu šansu da se razviju u veći biznis.

Nažalost, i dalјe nema značajnijeg povratka raselјenih na KiM za koji je neophodno stvaranje bezbednosnih, ekonomskih preduslova ali i rešavanje pitanja uzurpirane imovine budući da kosovski sudovi i dalјe ne sprovode čak ni izvršna rešenja Agencije za imovinu. Kako to pitanje rešiti?

Kancelarija za KiM u kontinuitetu građanima koji imaju ovakav problem pruža pravnu pomoć, međutim sveobuhvatno rešenje ne može biti postignuto bez aktivnijeg uklјučivanja međunarodne zajednice. Delotvorni model za rešavanje ovog problema imamo u BiH, a delimično i u Hrvatskoj. Nema opravdanja za to što deceniju i po od završetka sukoba i egzodusa Srba sa KiM nije bilo volјe da problem uzurpirane imovine bude rešen na pravedan način. Zato je to jedna od tema koje neizostavno treba da budu u briselskom dijalogu.

Može li se po vašem mišlјenju, imajući u vidu sve pomenute okolnosti, posle više od petnaest godina očekivati povratak raselјenih i ima li među raselјenima želјe za stvarnim povratkom u sredine u kojima su živeli na KiM, pogotovu u gradove, koji su za sada uglavnom monoetnički?

Podsećam da i dalјe imamo oko 250.000 interno raselјenih sa KiM, što je više nego dve trećine od predratnog broja Srba u pokrajini, i da je ostvarena stopa povratka najniža u poređenju sa svim savremenim postkonfliktnim područjima u svetu. Nažalost, kako vreme odmiče sve je manje interno raselјenih koji bi se vratili na KiM, jer lјudi imaju prirodnu tendenciju da se integrišu u sredine u kojima su se silom prilika našli. Međutim, i dalјe imamo znatnu populaciju koja je zainteresovana da se na KiM vrati u bezbedne sredine sa održivom strategijom ekonomskog razvoja. Zato je koncept povratničkog naselјa „Sunčana dolina“ verovatno poslednja prilika da na KiM etapno vratimo značajniji broj Srba, obezbedivši im zaokružene osnovne stambene, ekonomske i socijalne uslove za pristojan život.

Srbi na KiM uglavnom ističu da se od patriotskih priča ne može živeti i da je rešavanje osnovnih životnih problema kroz institucije osnovni motiv učešća Srba u ovim insitucijama. Koliko su oni u stanju da utiču na dešavanja u političkom životu KiM i da se izbore za veća prava, bezbedniji i kvalitetniji život srpskog stanovništva?

Pokrenuli ste jedno od klјučnih pitanja za budućnost srpskog naroda na KiM. Bilo je nužno da Srbi ostvare što brojnije i što efikasnije prisustvo u privremenim institucijama u Prištini kako bi uopšte dobili šansu da pronalaze rešenja za mnoge svakodnevne probleme našeg naroda. Ti političari će za svoj narod izdejstvovati onoliko koliko su sposobni da izdejstvuju i ne smeju da se zadovolјavaju mrvicama koje je Priština spremna da im da. U bliskoj prošlosti bili smo svedoci da mnogi politički predstavnici Srba na KiM nisu bili na visini zadatka koji im je istorija poverila. Srbi na KiM u ovim teškim trenucima zaslužuju da ih predstavlјaju najbolјi među njima, a to znači da je odgovornost i na biračima koji treba da biraju, ne provincijalne politikante, već lјude koji imaju potencijal da budu nacionalne vođe na tom prostoru. Neki mladi lјudi koji će u ne tako dalekoj budućnosti činiti jezgro albanskog političkog establišmeta u Prištini danas vredno uče na nekim od najbolјih svetskih univerziteta. I mi imamo naš univerzitet u Kosovskoj Mitrovici koji može biti rasadnik kvalitetnih političkih kadrova. Ako Albanci zaslužuju da im naredna politička generacija bude bolјa od današnje, onda to svakako zaslužuju i Srbi.

Da li je jedan od mogućih razloga protesta opozicije odugovlačenje, odnosno odlaganje formiranja Specijalnog suda za ratne zločine, koji bi trebalo da procesuira lidere gotovo svih političkih opcija na KiM, bivše pripadnike takozvane OVK?

Jasno je da je u Prištini došlo vreme za političku smenu generacija. Neki od političkih lidera Albanaca su do te mere opterećeni svojom ratnom prošlošću da predstavlјaju prepreku uspostavlјanju normalnih političkih procesa na Kosovu i Metohiji. Razumlјivo je u neku ruku to što oni čine sve da produže svoj politički vek, pa, ako hoćete, i vreme na slobodi. Na međunarodnoj zajednici koja u velikoj meri upravlјa političkim procesima u pokrajini je da taj otpor slomi.

Da li se pomenuti sud može posmatrati kao neka vrsta iskuplјenja od strane međunarodne zajednice budući da od dolaska međunarodnih vojnih i civilnih misija juna 1999 do sada, gotovo ni jedan slučaj ubistva Srba i drugih zločina počinjenih nad njima nije rešen. Može li se očekivati da će ovaj sud zaista funkcionisati u skladu sa mandatom koji mu je dat u sedištu EU u Briselu?

Istina je da nijedno sudsko veće kojim je predsedavao albanski sudija nije u poslednjih deceniju i po donelo neku pravosnažnu osuđujuću presudu za zločine koje su počinili pripadnici nekadašnje OVK. Sa druge strane, i međunarodna sudska veća izrekla su taman toliko presuda protiv Albanaca da ih možemo izbrojati prstima jedne ruke. Svaki zločin ima ime i prezime. Personalizovanje krivice za zločine i suočavanje sa prošlošću je uslov normalizacije odnosa i pomirenja naroda, a naša načelna pozicija je da ćemo pružiti svu moguću pomoć i podršku da se to i dogodi.

Još sada se problem svedoka spominje kao klјučni zbog nerešavanja zločina koji su počinili pripadnici “OVK” na Kosovu. Kako je moguće sada očekivati da se pronađu i progovore određeni svedoci ukoliko to nisu učinili do sada?

Ako na umu imamo neka iskustva iz rada Haškog tribunala, a ona uklјučuju sistematsko zastrašivanje pa i likvidiranje svedoka zločina OVK, imamo mnogo razloga za skepsu. Ostaje da vidimo koliko će preduzimlјivosti i rešenosti pokazati novi sud da stvar istera do kraja.

Zabrinjava li činjenica da ni za vlast ni za opoziciju u Prištini nisu prioriteti pitanja značajna za građane kao što su ekonomija, zapošlјavanje, borba protiv korupcije, već se isklјučivo bave odnosom prema Beogradu i preostalom srpskom narodu?

Da smo nezainteresovani posmatrači tog fenomena mogli bismo da prosto konstatujemo da je reč o dečjim bolestima mlade demokratije na Kosovu i Metohiji i da će vreme biti lek. Ali, pošto su Srbi i njihova imovina gotovo svakodnevne žrtve n e o d g o v o r n o g poigravanja sa nacionalističkim emocijama Albanaca, mi sebi ne možemo da priuštimo strplјenje i epsku distancu koje neguju neki međunarodni donosioci odluka. Srbija, budući da je na najneposredniji način zainteresovana za pacifikovanje društva na KiM i regionalnu stabilnost, želi da problemi budu rešavani sad i odmah. To nas vraća na pitanja o neophodnosti smene političkih generacija u Prištini, jer je dosadašnja dokazala svoju sposobnost i odgovornost za rešavanje ekonomskih, socijalnih i svih drugih problema u pokrajini.

Uzimajući u obzir nasleđeno stanje i politiku prema Kosovu i Metohiji, da li je ova Vlada izdejstvovala maksimalno za naš narod na KiM?

Nalazimo se, ne na kraju, već na početku procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Do sada je Priština decidno odbijala da razgovara o stvarima za koje su Srbija i srpski narod najviše zainteresovani, iako je u samom temelјu Prvog briselskog sporazuma princip da se pitanja od interesa za obe strane neće rešavati unilateralnim potezima. To će naravno morati da se promeni ukoliko prištinska strana i EU, kao posrednik u dijalogu, iskreno žele stabilizaciju prilika u regionu. Nakon Zajednice srpskih opština, moraju se na sto staviti pitanja položaja i imovine SPC, srpske privatne i društvene imovine, nestalih, priznavanja diploma univerziteta izmeštenog u Kosovsku Mitrovicu i mnoga druga pitanja čije će se rešavanje na najkonkretniji način odraziti na položaj srpske zajednice na KiM.

DOGOVOR O FORMIRANјU ZSO MORA DA SE SPROVEDE

Više puta ste isticali da Zajednica srpskih opština nikako ne može da šteti interesima Albanaca, ali bi svakako doprinela bolјem funkcionisanju stanovništva unutar većinski srpskih sredina i bolјem životu Srba u Pokrajini?

Da li je u okvakvim okolnostima uopšte moguće očekivati skoro formiranje ZSO budući da se očekuje i zvanična odluka ustavnog suda, o proceni da li je ZSO u skladu sa kosovskim ustavom? Mi smo dogovor o formiranju ZSO, uz posredovanje EU, postigli sa legitimno izabranim političkim predstavnicima Albanaca sa KiM, a ne sa Ustavnim sudom u Prištini. Iako su rokovi odavno probijeni, očekujemo da se dogovoreno sprovede, a to, sudeći po javno izgovorenim porukama, očekuje i EU. Do sada smo manifestovali strplјenje, očekujući okončanje fingirane političke nestabilnosti u Prištini, ali naše strplјenje ima granice.