Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Само економски снажна Србија може штитити наше легитимне интересе на Косову и Метохији

Наш стварни циљ је економски снажна Србија са оснаженим међународним утицајем и кредибилитетом. Након Заједнице српских општина, морају се на сто ставити питања положаја и имовине СПЦ, српске приватне и друштвене имовине, несталих, признавања диплома универзитета измештеног у Косовску Митровицу и многа друга питања чије ће се решавање на најконкретнији начин одразити на положај српске заједнице на КиМ - казао је Марко Ђурић.

Европска унија за Србију није циљ сама по себи. Она треба да српском народу омогући да живи у уређеном и просперитетном друштву у којем ће бити оваплоћ ене цивилизацијски најнапредније европске вредности и стандарди, тако да и процес приступних преговора треба доживљавати као низ корака ка стварању таквог друштва. Наш стварни циљ је економски снажна Србија са оснаженим међународним утицајем и кредибилитетом. Само таква Србија може да ефикасно штити своје државне и националне интересе, укључујући и наше легитимне интересе на КиМ,одговорио је директор Канцеларије за КиМ, Марко Ђурић на питање „Јединства“ што за Србе на Косову и Метохији значи отварање поглавља и напредак Србије у евроинтеграцијама.

Да ли је могуће з а м р з а в а њ е отварања нових поглавља уколико не буде напретка у н о р м а л и з а ц и ј и односа Београда и Приштине з б о г опструкције Приштине да реализује договорено?

Србија у приступним преговорима одговора искључиво за своје поступке. Тако ће и у оквиру поглавља 35, које није блокирајуће поглавље, бити оцењивана њена спремност да у доброј вери спроводи договоре постигнуте у процесу нормализације. Ми смо и у досадашњем току тог процеса показивали максималну конструктивност и не намеравамо да од тога одступимо ни у будућности.

Како бисте у овом тренутку оценили с п р о в о ђ ење бриселског споразума будући да п р и ш т и н с к е инс тит у - ције већ неколико м е с е ц и готово не функционишу, због протеста опозиције. У ком су правцу ови протести по Вашем мишљењу усмерени и када очекујете разрешење политичке кризе у Приштини?

Политички живот Албанаца на КиМ има своју унутрашњу логику и динамику у коју Влада Србије нити жели нити може да се меша. Ми желимо да они имају одговорне и способне политичке представнике који ће имати довољну политичку тежину да спроводе договоре из бриселског дијалога и да решавају егзистенцијалне проблеме грађана, а не да своју неспособност скривају иза некаквих режираних протеста. Срби који учествују у политичком животу на КиМ сигурно нису препрека стабилизацији политичких прилика у Приштини.

Познато је да Албанци са КиМ, било да су на власти или у опозицији, идентично размишљају када су у питању интереси за које они сматрају да су им од националне важности. Како у том контексту објашњавате најаву општенародног протеста заказаног за 9. јануар на КиМ и шта му је циљ?

Без намере да се мешам у политичке односе и аспирације Албанаца на КиМ, усуђујем се да приметим да би њихово друштво имало више користи уколико би се млади окупљали на економским форумима, сајмовима запошљавања или научним семинарима уместо на анахроним патриотским парадама. Надам се само да ескалација политичке нестабилности у Приштини неће бити изговор за једнострано продубљивање албанско-српских антагонизама. Србија, као гарант регионалне стабилности, то свакако не жели.

Најновији напад на мештане Гораждевца и Србобрана узнемирио је Србе у метохијским срединама, где су повратници такође изложени честим нападима и пљачкама. Како то спречити и има ли уопште механизама да се Срби на Косову и Метохији заштите од напада Албанаца?

Не можете тврдити да желите уређено демократско друштво и бити равнодушни или благонаклони према нападима на људе чија је једина кривица то што су Срби. Приштина има административни капацитет да предупреди такве нападе тако што ће интегрисати већи број Срба у полицију и отворити полицијске станице у најугроженијим српским енклавама. Ефикасније поступање правосудних органа и кажњавање одговорних би такође деловало дестимулишуће на све оне који из криминалних, националистичких или неких других побуда желе да нападају Србе и њихову имовину. Инструмената, дакле, има, очигледно недостаје добре воље.

Да ли сте задовољни контактима са представницима међународних мисија на КиМ и да ли, по Вашем мишљењу, реално сагледавају стање на терену. Заправо, колико су Кфор, Еулекс и УНМИК поуздани партнери Србије у очувању српског народа у Покрајини будући да је безбедност на КиМ поверена овим мисијама?

Присуство цивилних и војних представника на КиМ је последица историјских околности на које ни ја ни ова влада нисмо утицали. Природно је да понекад имамо замерке, али замислите каква би нам стварност била да око Високих Дечана нема војника Кфора или да нема редовних извештаја генералног секретара УН о ситуацији на КиМ.

Српски народ на Косову и Метохији и даље сматра да не би опстао у Покрајини да није помоћи коју прима од државе Србије. Ту мисле на разне видове примања за која сте ви изјавили да ће од наредне године бити равномерније распоређена. Колико је то реално очекивати будући да социјална карта становништва на КиМ и даље не постоји?

Представници Канцеларије за КиМ много времена проводе на терену у контакту са грађанима, тако да имамо веома добар увид у проблеме са којима се суочавају, не само поједине српске општине, села или установе, већ и појединци и њихове породице. Трудимо се да одговоримо на сваки захтев и представку који нам стигне са КиМ. База података којом располажемо довољна нам је за промишљање ефикасне политике и квалитетних системских решења којима ће бити осигуран опстанак и просперитет српске заједнице на КиМ. У то немојте да сумњате.

Житељи изолованих средина у Покрајини једва опстају. У том смислу најав-или сте мотивисање привредника из Србије да отварају погоне на КиМ у циљу запошљавања наших људи. Има ли конкретних помака по том питању?

Ускоро ћемо имати заокружен пакет економских мера које ће, између осталог, подразумевати подстицаје за привреднике који су спремни да улажу на КиМ. Искуство је показало да је плодотворније подстицаје давати људима са пословним искуством и провереним способностима него улагати у стартапове на терену који имају малу или никакву шансу да се развију у већи бизнис.

Нажалост, и даље нема значајнијег повратка расељених на КиМ за који је неопходно стварање безбедносних, економских предуслова али и решавање питања узурпиране имовине будући да косовски судови и даље не спроводе чак ни извршна решења Агенције за имовину. Како то питање решити?

Канцеларија за КиМ у континуитету грађанима који имају овакав проблем пружа правну помоћ, међутим свеобухватно решење не може бити постигнуто без активнијег укључивања међународне заједнице. Делотворни модел за решавање овог проблема имамо у БиХ, а делимично и у Хрватској. Нема оправдања за то што деценију и по од завршетка сукоба и егзодуса Срба са КиМ није било воље да проблем узурпиране имовине буде решен на праведан начин. Зато је то једна од тема које неизоставно треба да буду у бриселском дијалогу.

Може ли се по вашем мишљењу, имајући у виду све поменуте околности, после више од петнаест година очекивати повратак расељених и има ли међу расељенима жеље за стварним повратком у средине у којима су живели на КиМ, поготову у градове, који су за сада углавном моноетнички?

Подсећам да и даље имамо око 250.000 интерно расељених са КиМ, што је више него две трећине од предратног броја Срба у покрајини, и да је остварена стопа повратка најнижа у поређењу са свим савременим постконфликтним подручјима у свету. Нажалост, како време одмиче све је мање интерно расељених који би се вратили на КиМ, јер људи имају природну тенденцију да се интегришу у средине у којима су се силом прилика нашли. Међутим, и даље имамо знатну популацију која је заинтересована да се на КиМ врати у безбедне средине са одрживом стратегијом економског развоја. Зато је концепт повратничког насеља „Сунчана долина“ вероватно последња прилика да на КиМ етапно вратимо значајнији број Срба, обезбедивши им заокружене основне стамбене, економске и социјалне услове за пристојан живот.

Срби на КиМ углавном истичу да се од патриотских прича не може живети и да је решавање основних животних проблема кроз институције основни мотив учешћа Срба у овим инситуцијама. Колико су они у стању да утичу на дешавања у политичком животу КиМ и да се изборе за већа права, безбеднији и квалитетнији живот српског становништва?

Покренули сте једно од кључних питања за будућност српског народа на КиМ. Било је нужно да Срби остваре што бројније и што ефикасније присуство у привременим институцијама у Приштини како би уопште добили шансу да проналазе решења за многе свакодневне проблеме нашег народа. Ти политичари ће за свој народ издејствовати онолико колико су способни да издејствују и не смеју да се задовољавају мрвицама које је Приштина спремна да им да. У блиској прошлости били смо сведоци да многи политички представници Срба на КиМ нису били на висини задатка који им је историја поверила. Срби на КиМ у овим тешким тренуцима заслужују да их представљају најбољи међу њима, а то значи да је одговорност и на бирачима који треба да бирају, не провинцијалне политиканте, већ људе који имају потенцијал да буду националне вође на том простору. Неки млади људи који ће у не тако далекој будућности чинити језгро албанског политичког естаблишмета у Приштини данас вредно уче на неким од најбољих светских универзитета. И ми имамо наш универзитет у Косовској Митровици који може бити расадник квалитетних политичких кадрова. Ако Албанци заслужују да им наредна политичка генерација буде боља од данашње, онда то свакако заслужују и Срби.

Да ли је један од могућих разлога протеста опозиције одуговлачење, односно одлагање формирања Специјалног суда за ратне злочине, који би требало да процесуира лидере готово свих политичких опција на КиМ, бивше припаднике такозване ОВК?

Јасно је да је у Приштини дошло време за политичку смену генерација. Неки од политичких лидера Албанаца су до те мере оптерећени својом ратном прошлошћу да представљају препреку успостављању нормалних политичких процеса на Косову и Метохији. Разумљиво је у неку руку то што они чине све да продуже свој политички век, па, ако хоћете, и време на слободи. На међународној заједници која у великој мери управља политичким процесима у покрајини је да тај отпор сломи.

Да ли се поменути суд може посматрати као нека врста искупљења од стране међународне заједнице будући да од доласка међународних војних и цивилних мисија јуна 1999 до сада, готово ни један случај убиства Срба и других злочина почињених над њима није решен. Може ли се очекивати да ће овај суд заиста функционисати у складу са мандатом који му је дат у седишту ЕУ у Бриселу?

Истина је да ниједно судско веће којим је председавао албански судија није у последњих деценију и по донело неку правоснажну осуђујућу пресуду за злочине које су починили припадници некадашње ОВК. Са друге стране, и међународна судска већа изрекла су таман толико пресуда против Албанаца да их можемо избројати прстима једне руке. Сваки злочин има име и презиме. Персонализовање кривице за злочине и суочавање са прошлошћу је услов нормализације односа и помирења народа, а наша начелна позиција је да ћемо пружити сву могућу помоћ и подршку да се то и догоди.

Још сада се проблем сведока спомиње као кључни због нерешавања злочина који су починили припадници “ОВК” на Косову. Како је могуће сада очекивати да се пронађу и проговоре одређени сведоци уколико то нису учинили до сада?

Ако на уму имамо нека искуства из рада Хашког трибунала, а она укључују систематско застрашивање па и ликвидирање сведока злочина ОВК, имамо много разлога за скепсу. Остаје да видимо колико ће предузимљивости и решености показати нови суд да ствар истера до краја.

Забрињава ли чињеница да ни за власт ни за опозицију у Приштини нису приоритети питања значајна за грађане као што су економија, запошљавање, борба против корупције, већ се искључиво баве односом према Београду и преосталом српском народу?

Да смо незаинтересовани посматрачи тог феномена могли бисмо да просто констатујемо да је реч о дечјим болестима младе демократије на Косову и Метохији и да ће време бити лек. Али, пошто су Срби и њихова имовина готово свакодневне жртве н е о д г о в о р н о г поигравања са националистичким емоцијама Албанаца, ми себи не можемо да приуштимо стрпљење и епску дистанцу које негују неки међународни доносиоци одлука. Србија, будући да је на најнепосреднији начин заинтересована за пацификовање друштва на КиМ и регионалну стабилност, жели да проблеми буду решавани сад и одмах. То нас враћа на питања о неопходности смене политичких генерација у Приштини, јер је досадашња доказала своју способност и одговорност за решавање економских, социјалних и свих других проблема у покрајини.

Узимајући у обзир наслеђено стање и политику према Косову и Метохији, да ли је ова Влада издејствовала максимално за наш народ на КиМ?

Налазимо се, не на крају, већ на почетку процеса нормализације односа Београда и Приштине. До сада је Приштина децидно одбијала да разговара о стварима за које су Србија и српски народ највише заинтересовани, иако је у самом темељу Првог бриселског споразума принцип да се питања од интереса за обе стране неће решавати унилатералним потезима. То ће наравно морати да се промени уколико приштинска страна и ЕУ, као посредник у дијалогу, искрено желе стабилизацију прилика у региону. Након Заједнице српских општина, морају се на сто ставити питања положаја и имовине СПЦ, српске приватне и друштвене имовине, несталих, признавања диплома универзитета измештеног у Косовску Митровицу и многа друга питања чије ће се решавање на најконкретнији начин одразити на положај српске заједнице на КиМ.

ДОГОВОР О ФОРМИРАЊУ ЗСО МОРА ДА СЕ СПРОВЕДЕ

Више пута сте истицали да Заједница српских општина никако не може да штети интересима Албанаца, али би свакако допринела бољем функционисању становништва унутар већински српских средина и бољем животу Срба у Покрајини?

Да ли је у окваквим околностима уопште могуће очекивати скоро формирање ЗСО будући да се очекује и званична одлука уставног суда, о процени да ли је ЗСО у складу са косовским уставом? Ми смо договор о формирању ЗСО, уз посредовање ЕУ, постигли са легитимно изабраним политичким представницима Албанаца са КиМ, а не са Уставним судом у Приштини. Иако су рокови одавно пробијени, очекујемо да се договорено спроведе, а то, судећи по јавно изговореним порукама, очекује и ЕУ. До сада смо манифестовали стрпљење, очекујући окончање фингиране политичке нестабилности у Приштини, али наше стрпљење има границе.