Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Priština pokušava da spreči formiranje ZSO

Slučaj Olivera Ivanovića pokazao da je neophodno razgovarati o vladavini prava, odnosno o stepenu zaštite srpskog naroda. Ako se ne formira ZSO o čemu uopšte treba razmišlјati, onda bi palo u vodu sve ovo oko normalizacije odnosa i Prvog briselskog sporazuma. Međunarodna zajednica da prestane da Prištinu nagrađuje za sve loše što uradi. Kosovo i Metohija bez međunarodnog prisustva nema nikakve šanse da izgradi jedan minimalan stepan multietničnosti - ističe Drecun.

Objašnjavajući da je Beograd spreman za predstojeće pregovore sa Prištinom u Briselu, Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Meothiju u razgovoru za „Jedinstvo“ ističe očekivanje da se u okviru ovih pregovora dogovori dinamika realizacije onoga što je već predviđeno Briselskim sporazumom posebno vezano za Zajednicu srpskih opština koja, kako ističe, mora da bude formirana, ali i sve ono ostalo što još uvek nije u potpunosti realizovano a predviđeno je Prvim briselskim sporazumom. Istovremeno, Drecun očekuje da se na dnevni red postave nova pitanja, jer je, kako ističe, slučaj Olivera Ivanovića pokazao da je neophodno razgovarati o vladavini prava, odnosno o stepenu zaštite srpskog naroda. - Neophodno je što pre formirati sud na severu Kosova u kojem će suditi srpske sudije i raditi srpski tužioci, kao i pokrenuti pitanje imovine Srpske pravoslavne crkve i povratka raselјenih. Dakle, treba pre svega do kraja realizovati Prvi sporazum u okviru kojeg je najvažnija Zajednica srpskih opština. Ako se ne formira ZSO o čemu uopšte treba razmišlјati. Onda bi palo u vodu sve ovo oko normalizacije odnosa i Prvog briselskog sporazuma. Takođe, mislim da će biti neophodno da Priština odustane od ponašanja koje je već postalo obrazac, a to je da ne poštuje ono što je dogovoreno i da vrši stalnu opstrukciju, posebno po pitanju formiranja ZSO - odgovara na pitanje „Jedinstva“ predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, Milovan Drecun, šta očekuje od nastavka pregovora u Briselu.

Postoji li možda prećutna saglasnost dela vlasti u Prištini da demonstracijama opozicije spreče primenu Briselskog sporazuma, odnosno formiranje ZSO?

- Ako bi to bio dogovor vlasti i opozicije, onda bi se moglo reći da aktuelnoj vlasti u Prištini svakako ide u prilog i odgovara joj to što može da se pravda protestima opozicije za nesprovođ enje Briselskog sporazuma, posebno u najvažnijem delu oko formiranja ZSO. Dakle, ovo postaje jedna lakrdija koja u svetu nije viđena kada je u pitanju parlamentarizam, da neko može da blokira rad parlamenta suzavcem i protestima i to da ga blokira samo u onom delu koji se ponajviše odnosi na srpski narod na KiM. Zajednica srpskih opština je od presudnog značaja za opstanak srpskog naroda i povratak proteranih i ovo je već potpuno neprihvatlјivo ponašanje koje stvara jednu ozbilјnu političku krizu i jednostavno predstavlјa jedan politički manevar koji i vlast i opozicija, rekao bih, zajedno sprovode, a to je da se izbegne ono što je neminovno a to je da se formira ZSO. Zato se sada očekuje da oni koji imaju uticaja na Prištinu, posebno Brisel i Vašington, preduzmu odgovarajuć e korake i jednostavno uozbilјe albanske političke aktere da prestanu sa ponašanjem koje smo godinama unazad gledali, a to je da uvek ucenjuju međunarodnu zajednicu nekakvim nemirima, nekakvom destabilizacijom ako ne ispuni njihove zahteve. To što se Beograda tiče više neće moći uopšte da prođe, ali su konačno i Brisel i Vašington tu igru pročitali. Nadajmo se da će, početi da se ponašaju onako kako bi trebalo, a ne da Prištinu nagrađuju za sve loše što uradi, za sve ono što je direktno suprotno procesu normalizacije odnosa. Vreme je da počnu da sankcionišu takvo jedno nezrelo političko pona- šanje, koje u stvari predstavlјa pravu političku opstrukciju svega onoga što se dešava u procesu normalizacije odnosa.

Koliko je Srbiji ostalo manevarskog prostora da utiče na Brisel i Prištinu da se krene u formiranje ZSO?

Srbija ima jedan, jedini mehanizam na raspolaganju a to je taj proces normalizacije odnosa. To će biti sada susretom premijera Vučića sa Isom Mustafom pod pokrovitelјstvom EU i da jačanjem međunarodnog kapaciteta vrši pritisak preko zapadnih centara na Prištinu da realizuje ono što je dogovoreno. Jedino, Brisel i Vašington, i svakako Berlin imaju moć da izvrše pritisak na Prištinu da realizuje ono šta je dogovoreno. Dakle, mi ćemo stalno zasedati, tražiti, pritiskati da se formira ZSO, jer je ona težište Briselskog sporazuma. Nažalost, Priština priprema još nekoliko koraka opstrukcije da spreči formiranje ZSO, ili bar da oduži vreme pre nego što ona bude formirana. Tada će, ako se bude usaglasio, Statut ZSO poslati na Ustavni sud, mada to nije uopšte predviđeno sporazumom od avgusta meseca prošle godine. Jednostavno kada se postigne saglasnost o Statutu, to bi samo trebala da ozvaniči Vlada u Prištini i nikakav Ustavni sud se ne spominje. Pre toga, Priština može da se odluči da ide ponovo na izbore pod izgovorom da je situacija nestabilna zbog stalnog procesa opozicije. Ništa ozbilјno vlast u Prištini ne čini da spreči te procese. Dakle, igra Prištine je providna ali je i sve vidlјivije ponašanje nekih Zapadnih zemalјa, koje ili same sebe obmanjuju ili se pravdaju nasilјem u Prištini koje bi moglo da preraste u veću eskalaciju, pa hajde da popuštamo Albancima. To nikuda ne vodi. Samo može da vodi u novi haos i nasilјe i stimuliše ekstremiste, motiviše ih da ne poštuju dogovoreno i jednog trenutka situacija može da izmakne kontroli. Ako se nastavi sa nagrađivanjem Prištine za sve što ne uradi, ili za sve ono loše što uradi, za političku destabilizaciju i za nasilјe koje je prisutno, kao i za nesprovođenje klјučnih stvari u procesu normalizacije odnosa, onda ćemo zaista imati veoma haotičnu situaciju na KiM koja bi veoma brzo mogla da preraste u međuetničko nasilјe. Srbija, naravno, to neće dozvoliti i sve ćemo učiniti da takav razvoj događaja sprečimo, da jednostavno Priština bude naterana da se formira Zajednica srpskih opština.

Zašto se Albancima godinama "gleda kroz prste"?

- Prvo, stalno čujemo te razloge kako se međunarodna zajednica pribojava nove destabilizacije, novih nemira, sukoba na KiM i da jednostavno treba povlađivati Albancima koji, svi znaju, prete nasilјem i očekuju da budu zbog toga nagrađeni i privilegovani. Po meni to opravdanje ne prolazi. Mislim da su razlozi, ipak, mnogo drugačiji i mnogo ozbilјniji. Postoji tu nespremnost i birokratije u EU i predstavnika međunarodne zajednice na KiM da se uhvate ukoštac i da rešavaju probleme. Jer, videli smo i slučaj tužitelјke Euleksa, Bamije, koja je govorila o užasnoj korupciji u Euleksu, o tome da Euleks ne sprovodi pravdu već da se radi o politič kim odlukama. Ako vidite taj užasno visok stepen korupcije u dobrom delu međunarodnog prisustva na KiM, ako vidite jedan karijerizam kod lјudi koji su i u civilnoj i u vojnoj misiji, odnosno i u Kforu i u Euleksu, koji gledaju samo da odrade svoj mandat, zarade novac, naprave stepenik više u svojoj karijeri, jasno je da niko od njih jednostavno ne želi da se uhvati u koštac sa tim problemima, a to albanska strana veoma mudro koristi. Međutim, došli smo u situaciju da je napravlјena jedna crna rupa u Evropi gde je leglo organizovanog kriminala, koji svakako predvodi Hašim Tači, koji organizuje ekstremiste i kriminalne grupe, gde ratni zločinci izbegavaju da stanu pred pravdu, da budu osuđeni. A da je korupcija u kosovskim institucijama u kosovskom društvu izuzetno visoka, da je nezaposlenost strahovita, niko ne govori niti želi da se prihvati ozbilјnog rešavanja problema. Jednostavno svi govore o nekakvom napretku u Briselu, Vašingtonu, Berlinu i u Londonu, i da su za taj napredak kao zaslužni albanski politički lideri, odnosno kosovske institucije i međunarodno prisustvo, što je daleko od realnosti. Nema nikakvog napretka. On je toliko slab, toliko nedovolјan jer sve realne analize pokazuju da ja na KiM katastrofalno stanje a posebno stanje lјudskih prava nealbanaca. Najviše su ugroženi Srbi, Romi i ostale zajednice. To su građani drugog reda i kako je moguće da govore međunarodni zvaničnici na KiM o bilo kakvom napretku.

Misija Euleksa treba da završi mandat u ovoj godini. Postoji li mogućnost da se povrati UNMIK na scenu, pošto je Rezolucija 1244 na snazi ?

Misija Euleks se završava sredinom godine. Nema još jasnih nagoveštaja iz Brisela kakvi su planovi, da li da se produži ta misija , da li da se eventualno u značajnoj meri redukuje prisustvo Euleksa ili da se Euleks potpuno povuče. Činjenica je, međutim, da Kosmet bez međunarodnog prisustva, kako vojnog tako i civilnog nema nikakve šanse da izgradi jedan minimalan stepan multietničnosti, multikonfesionalnosti, da izgradi stabilne institucije, da stvori bezbedne uslove za život svih nacionalnosti, za ekonomski prosperitet. Koliko god da misija Euleksa nije opravdala očekivanja, posebno srpskog naroda i nije opravdala očekivanja što se tiče uopšte potreba kosovskog društva bez obzira o kojoj se etničkoj zajednici radi, ipak je neophodno to prisustvo. Ako bi se desilo da na KiM ostane samo Kfor, mislim da bi to zaista predstavlјalo strahovitu destabilizaciju, ne samo Kosova i Metohije, nego celog tog područja. To bi otvorilo prostor za nove nestabilnosti, za nove sukobe, svakako bi stvorilo ogromne napetosti. Mislim da mora na vreme da se krene sa traženjem izlaza pre nego što Euleks završi svoj mandat a trebalo bi i EU da se izjasni o tome. Smatram da bi zvanični Beograd trebao već sada da počne da razmišlјa o tome, da se bez obzira koliko god to sada izgledalo teško, pokuša da se u Ujedinjenim nacijama, posebno preko zemalјa koje su stalne članice Saveta Bezbednosti i koje imaju razumevanja za stavove Srbije po pitanju KiM, da pokuša ponovo, figurativno rečeno, u igru ubaci UNMIK. Jer, setimo se da je Unmik marginalizovan i ispao iz igre jednim potpuno nepromišlјenim pogrešnim potezom režima Borisa Tadića koji je prihvatio rekonfiguraciju UNMIK-a i dolazak Euleksa. Ako je tada urađena rekonfiguracija UNMIK-a da bi došao Euleks, sada ako Euleks odlazi, onda bi trebalo ponovo uraditi rekonfiguraciju Unmika u smislu jačanja njegove brojnosti i uloge. Mislim da smo, bez obzira na to da li imamo ili nemamo šanse da uspemo u tome, mi kao država trebali da započnemo snažnu diplomatsku aktivnost da Unmik bude mnogo prisutniji nakon odlaska Euleksa sa Kosmeta i mislim da bi to u krajnjoj meri bio stabilizirajući činilac i mnogo veći garant od Euleksa da će lјudska prava srpskog naroda , položaj bezbednost i drugih nealbanaca biti značajno bolјi.

Izneli ste javno da je Radna grupa došla do saznanja da su pojedinci u Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije prikrivali i sklanjali dokaze o zločinima nad Srbima i nealbancima na KiM... ?

Odbor za KiM Narodne skupštine Republike Srbije je formirao Radnu grupu za prikuplјanje činjenica i dokaza o zločinima koji su počinjeni nad Srbima i ostalim zajednicama na KiM od strane pripadnika teroristič ke OVK. U sastavu te Radne grupe, pored poslanika, nalaze se i predstavnici Bezbednosno informativne agencije, Vojno obaveštajne agencije, Tužilaštva za ratne zločine, Službe za otkrivanje ratnih zločina, Kancelarije za nestala lica i Kancelarije za KiM Vlade Republike Srbije. Dakle, svi oni koji bi nešto o tome mogli da znaju i da raspolažu nekim informacijama. Ono što je za mene bilo frapantno, na poslednjem sastanku te Radne grupe utvrdili smo da je BIA svojevremeno predala jedan obiman materijal, skoro celu knjigu o zločinima terorističke OVK Tužila- štvu za ratne zločine. Predstavnik Tužilaštva za ratne zločine kaže da on nema taj materijal, da on ne zna da postoji. Načelnik službe za otkrivanje ratnih zločina takođe nema taj materijal. Šta možete drugo da zaklјučite nego da je neko u Tužilaštvu, a u Tužilaštvu je najodgovorniji tužilac, da je taj materijal neko jednostavno gurnuo u stranu, odnosno, sakrio ga. Dakle, neko očigledno pokušava da u značajnoj meri prikrije moguće dokaze i činjenice za zločine koji su počinjeni nad srpskim narodom. Bezbroj je i drugih primera koji ukazuju na to da se prikrivaju i dokazi koji postoje za zločine koji su počinjeni nad srpskim narodom i u Hrvatskoj i BiH. Imamo hilјade izjava lјudi, stradalnika koji govore o tome, navode čak i neka imena izvršilaca zločina nad Srbima . To je stajalo u jednom magacinu u Tužilaštvu za ratne zločine umesto da su od tih izjava formirani predmeti. Šta je to drugo nego prikrivanje dokaza o zločinima nad srpskim narodom. Dakle, moja ocena je krajnje utemelјena i ja sam apsolutno siguran da je najodgovorniji za sve to prvi čovek Tužilaštva, Vukčević i da se situacija neće promeniti na bolјe dok god on utiče na rad Tužilaštva. Dakle ako želimo kao narod, kao država Srbija, kao društvo, da pokušamo, a to dugujemo nevinim žrtvama srpskim, da otkrijemo izvršioce tih zločina nad Srbima i ne samo nad Srbima nego i nad Romima i nad drugima pa i nad samim Albancima koji su poubijani od strane OVK, onda moramo svu dokumentaciju sa kojom raspolažemo sve dokaze, sve činjenice, sve potencijalne svedoke da prikupimo i da pokušamo da doprinesemo radu Specijalnog suda za zločine OVK da bi se ti zločinci otkrili i procesuirali. U protivnom, skrivanjem zločina nad njima po drugi put ćemo da ih ubijemo. Mislim da će konačno neko morati da odgovori na pitanje šta se to dešava u Tužilaštvu za ratne zločine. Samo jedan čovek je iskreno posvećen otkrivanju zločina nad Srbima, zamenik tužioca, Dragolјub Stanković i on to radi ali nema odgovarajuć u asistenciju od čelnih lјudi Tužilaštva.

Kako komentarišete negodovanje pojedinaca iz Prištine, kada je reč o održavanju republičkih parlamentarnih izbora na teritoriji naše južne pokrajine?

Već viđeno. Uvek su bili i do sada uprkos njihovom negodovanju i protivlјenju Prištine. Izbori će se održati na svakom delu naše teritorije. KiM nije država, nikad nije bila, niti će ikad biti. Što pre to Albanci švate, umesto priče da je završena stvar da su iskoristili istorijsku šansu, to ćemo brže moći da napredujemo i da bude bolјi život svih na KiM. Dok god se Albanci hrane tim iluzijama, da će imati državu na delu naše teritorije, da će taj deo naše teritprije ujediniti sa Albanijom i da će stvoriti veliku Albaniju, neće biti stabilnosti na KiM, ali ni u regionu. Dakle, izbori će biti održani a moja poruka Albancima je da ne provociraju u toj meri državu Srbiju i srpski narod tim i takvim izjavama da se neće dozvoliti održavanje izbora na KiM koje organizuje Republika Srbija i da neće biti ZSO. Jer, ako se to ne uradi, ako se ne formira ZSO, onda je pitanje da li treba održati sve ono što je dosada urađeno, na primer da li treba možda ponovo organizovati lokalne izbore na severu KiM, ako Albanci neće da formiraju ZSO. Neka se albanska strana uozbilјi i posveti procesu normalizacije odnosa i istinskom napretku tom procesu. To jedino ima budućnost. Sve drugo vratilo bi nas mnogo unazad u veoma konfliktnu situaciju a to, siguran sam, ni ogroman broj Albanaca ne želi, posebno mlada generacija koja izlaz svih problema vidi u tome da pobegne sa Kosova i Metohije.