Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Приштина покушава да спречи формирање ЗСO

Случај Оливера Ивановића показао да је неопходно разговарати о владавини права, односно о степену заштите српског народа. Ако се не формира ЗСО о чему уопште треба размишљати, онда би пало у воду све ово око нормализације односа и Првог бриселског споразума. Међународна заједница да престане да Приштину награђује за све лоше што уради. Косово и Метохија без међународног присуства нема никакве шансе да изгради један минималан степан мултиетничности - истиче Дрецун.

Објашњавајући да је Београд спреман за предстојеће преговоре са Приштином у Бриселу, Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Меотхију у разговору за „Јединство“ истиче очекивање да се у оквиру ових преговора договори динамика реализације онога што је већ предвиђено Бриселским споразумом посебно везано за Заједницу српских општина која, како истиче, мора да буде формирана, али и све оно остало што још увек није у потпуности реализовано а предвиђено је Првим бриселским споразумом. Истовремено, Дрецун очекује да се на дневни ред поставе нова питања, јер је, како истиче, случај Оливера Ивановића показао да је неопходно разговарати о владавини права, односно о степену заштите српског народа. - Неопходно је што пре формирати суд на северу Косова у којем ће судити српске судије и радити српски тужиоци, као и покренути питање имовине Српске православне цркве и повратка расељених. Дакле, треба пре свега до краја реализовати Први споразум у оквиру којег је најважнија Заједница српских општина. Ако се не формира ЗСО о чему уопште треба размишљати. Онда би пало у воду све ово око нормализације односа и Првог бриселског споразума. Такође, мислим да ће бити неопходно да Приштина одустане од понашања које је већ постало образац, а то је да не поштује оно што је договорено и да врши сталну опструкцију, посебно по питању формирања ЗСО - одговара на питање „Јединства“ председник Одбора за Косово и Метохију, Милован Дрецун, шта очекује од наставка преговора у Бриселу.

Постоји ли можда прећутна сагласност дела власти у Приштини да демонстрацијама опозиције спрече примену Бриселског споразума, односно формирање ЗСО?

- Ако би то био договор власти и опозиције, онда би се могло рећи да актуелној власти у Приштини свакако иде у прилог и одговара јој то што може да се правда протестима опозиције за неспровођ ење Бриселског споразума, посебно у најважнијем делу око формирања ЗСО. Дакле, ово постаје једна лакрдија која у свету није виђена када је у питању парламентаризам, да неко може да блокира рад парламента сузавцем и протестима и то да га блокира само у оном делу који се понајвише односи на српски народ на КиМ. Заједница српских општина је од пресудног значаја за опстанак српског народа и повратак протераних и ово је већ потпуно неприхватљиво понашање које ствара једну озбиљну политичку кризу и једноставно представља један политички маневар који и власт и опозиција, рекао бих, заједно спроводе, а то је да се избегне оно што је неминовно а то је да се формира ЗСО. Зато се сада очекује да они који имају утицаја на Приштину, посебно Брисел и Вашингтон, предузму одговарајућ е кораке и једноставно уозбиље албанске политичке актере да престану са понашањем које смо годинама уназад гледали, а то је да увек уцењују међународну заједницу некаквим немирима, некаквом дестабилизацијом ако не испуни њихове захтеве. То што се Београда тиче више неће моћи уопште да прође, али су коначно и Брисел и Вашингтон ту игру прочитали. Надајмо се да ће, почети да се понашају онако како би требало, а не да Приштину награђују за све лоше што уради, за све оно што је директно супротно процесу нормализације односа. Време је да почну да санкционишу такво једно незрело политичко пона- шање, које у ствари представља праву политичку опструкцију свега онога што се дешава у процесу нормализације односа.

Колико је Србији остало маневарског простора да утиче на Брисел и Приштину да се крене у формирање ЗСО?

Србија има један, једини механизам на располагању а то је тај процес нормализације односа. То ће бити сада сусретом премијера Вучића са Исом Мустафом под покровитељством ЕУ и да јачањем међународног капацитета врши притисак преко западних центара на Приштину да реализује оно што је договорено. Једино, Брисел и Вашингтон, и свакако Берлин имају моћ да изврше притисак на Приштину да реализује оно шта је договорено. Дакле, ми ћемо стално заседати, тражити, притискати да се формира ЗСО, јер је она тежиште Бриселског споразума. Нажалост, Приштина припрема још неколико корака опструкције да спречи формирање ЗСО, или бар да одужи време пре него што она буде формирана. Тада ће, ако се буде усагласио, Статут ЗСО послати на Уставни суд, мада то није уопште предвиђено споразумом од августа месеца прошле године. Једноставно када се постигне сагласност о Статуту, то би само требала да озваничи Влада у Приштини и никакав Уставни суд се не спомиње. Пре тога, Приштина може да се одлучи да иде поново на изборе под изговором да је ситуација нестабилна због сталног процеса опозиције. Ништа озбиљно власт у Приштини не чини да спречи те процесе. Дакле, игра Приштине је провидна али је и све видљивије понашање неких Западних земаља, које или саме себе обмањују или се правдају насиљем у Приштини које би могло да прерасте у већу ескалацију, па хајде да попуштамо Албанцима. То никуда не води. Само може да води у нови хаос и насиље и стимулише екстремисте, мотивише их да не поштују договорено и једног тренутка ситуација може да измакне контроли. Ако се настави са награђивањем Приштине за све што не уради, или за све оно лоше што уради, за политичку дестабилизацију и за насиље које је присутно, као и за неспровођење кључних ствари у процесу нормализације односа, онда ћемо заиста имати веома хаотичну ситуацију на КиМ која би веома брзо могла да прерасте у међуетничко насиље. Србија, наравно, то неће дозволити и све ћемо учинити да такав развој догађаја спречимо, да једноставно Приштина буде натерана да се формира Заједница српских општина.

Зашто се Албанцима годинама "гледа кроз прсте"?

- Прво, стално чујемо те разлоге како се међународна заједница прибојава нове дестабилизације, нових немира, сукоба на КиМ и да једноставно треба повлађивати Албанцима који, сви знају, прете насиљем и очекују да буду због тога награђени и привилеговани. По мени то оправдање не пролази. Мислим да су разлози, ипак, много другачији и много озбиљнији. Постоји ту неспремност и бирократије у ЕУ и представника међународне заједнице на КиМ да се ухвате укоштац и да решавају проблеме. Јер, видели смо и случај тужитељке Еулекса, Бамије, која је говорила о ужасној корупцији у Еулексу, о томе да Еулекс не спроводи правду већ да се ради о политич ким одлукама. Ако видите тај ужасно висок степен корупције у добром делу међународног присуства на КиМ, ако видите један каријеризам код људи који су и у цивилној и у војној мисији, односно и у Кфору и у Еулексу, који гледају само да одраде свој мандат, зараде новац, направе степеник више у својој каријери, јасно је да нико од њих једноставно не жели да се ухвати у коштац са тим проблемима, а то албанска страна веома мудро користи. Међутим, дошли смо у ситуацију да је направљена једна црна рупа у Европи где је легло организованог криминала, који свакако предводи Хашим Тачи, који организује екстремисте и криминалне групе, где ратни злочинци избегавају да стану пред правду, да буду осуђени. А да је корупција у косовским институцијама у косовском друштву изузетно висока, да је незапосленост страховита, нико не говори нити жели да се прихвати озбиљног решавања проблема. Једноставно сви говоре о некаквом напретку у Бриселу, Вашингтону, Берлину и у Лондону, и да су за тај напредак као заслужни албански политички лидери, односно косовске институције и међународно присуство, што је далеко од реалности. Нема никаквог напретка. Он је толико слаб, толико недовољан јер све реалне анализе показују да ја на КиМ катастрофално стање а посебно стање људских права неалбанаца. Највише су угрожени Срби, Роми и остале заједнице. То су грађани другог реда и како је могуће да говоре међународни званичници на КиМ о било каквом напретку.

Мисија Еулекса треба да заврши мандат у овој години. Постоји ли могућност да се поврати УНМИК на сцену, пошто је Резолуција 1244 на снази ?

Мисија Еулекс се завршава средином године. Нема још јасних наговештаја из Брисела какви су планови, да ли да се продужи та мисија , да ли да се евентуално у значајној мери редукује присуство Еулекса или да се Еулекс потпуно повуче. Чињеница је, међутим, да Космет без међународног присуства, како војног тако и цивилног нема никакве шансе да изгради један минималан степан мултиетничности, мултиконфесионалности, да изгради стабилне институције, да створи безбедне услове за живот свих националности, за економски просперитет. Колико год да мисија Еулекса није оправдала очекивања, посебно српског народа и није оправдала очекивања што се тиче уопште потреба косовског друштва без обзира о којој се етничкој заједници ради, ипак је неопходно то присуство. Ако би се десило да на КиМ остане само Кфор, мислим да би то заиста представљало страховиту дестабилизацију, не само Косова и Метохије, него целог тог подручја. То би отворило простор за нове нестабилности, за нове сукобе, свакако би створило огромне напетости. Мислим да мора на време да се крене са тражењем излаза пре него што Еулекс заврши свој мандат а требало би и ЕУ да се изјасни о томе. Сматрам да би званични Београд требао већ сада да почне да размишља о томе, да се без обзира колико год то сада изгледало тешко, покуша да се у Уједињеним нацијама, посебно преко земаља које су сталне чланице Савета Безбедности и које имају разумевања за ставове Србије по питању КиМ, да покуша поново, фигуративно речено, у игру убаци УНМИК. Јер, сетимо се да је Унмик маргинализован и испао из игре једним потпуно непромишљеним погрешним потезом режима Бориса Тадића који је прихватио реконфигурацију УНМИК-а и долазак Еулекса. Ако је тада урађена реконфигурација УНМИК-а да би дошао Еулекс, сада ако Еулекс одлази, онда би требало поново урадити реконфигурацију Унмика у смислу јачања његове бројности и улоге. Мислим да смо, без обзира на то да ли имамо или немамо шансе да успемо у томе, ми као држава требали да започнемо снажну дипломатску активност да Унмик буде много присутнији након одласка Еулекса са Космета и мислим да би то у крајњој мери био стабилизирајући чинилац и много већи гарант од Еулекса да ће људска права српског народа , положај безбедност и других неалбанаца бити значајно бољи.

Изнели сте јавно да је Радна група дошла до сазнања да су појединци у Тужилаштву за ратне злочине Републике Србије прикривали и склањали доказе о злочинима над Србима и неалбанцима на КиМ... ?

Одбор за КиМ Народне скупштине Републике Србије је формирао Радну групу за прикупљање чињеница и доказа о злочинима који су почињени над Србима и осталим заједницама на КиМ од стране припадника терористич ке ОВК. У саставу те Радне групе, поред посланика, налазе се и представници Безбедносно информативне агенције, Војно обавештајне агенције, Тужилаштва за ратне злочине, Службе за откривање ратних злочина, Канцеларије за нестала лица и Канцеларије за КиМ Владе Републике Србије. Дакле, сви они који би нешто о томе могли да знају и да располажу неким информацијама. Оно што је за мене било фрапантно, на последњем састанку те Радне групе утврдили смо да је БИА својевремено предала један обиман материјал, скоро целу књигу о злочинима терористичке ОВК Тужила- штву за ратне злочине. Представник Тужилаштва за ратне злочине каже да он нема тај материјал, да он не зна да постоји. Начелник службе за откривање ратних злочина такође нема тај материјал. Шта можете друго да закључите него да је неко у Тужилаштву, а у Тужилаштву је најодговорнији тужилац, да је тај материјал неко једноставно гурнуо у страну, односно, сакрио га. Дакле, неко очигледно покушава да у значајној мери прикрије могуће доказе и чињенице за злочине који су почињени над српским народом. Безброј је и других примера који указују на то да се прикривају и докази који постоје за злочине који су почињени над српским народом и у Хрватској и БиХ. Имамо хиљаде изјава људи, страдалника који говоре о томе, наводе чак и нека имена извршилаца злочина над Србима . То је стајало у једном магацину у Тужилаштву за ратне злочине уместо да су од тих изјава формирани предмети. Шта је то друго него прикривање доказа о злочинима над српским народом. Дакле, моја оцена је крајње утемељена и ја сам апсолутно сигуран да је најодговорнији за све то први човек Тужилаштва, Вукчевић и да се ситуација неће променити на боље док год он утиче на рад Тужилаштва. Дакле ако желимо као народ, као држава Србија, као друштво, да покушамо, а то дугујемо невиним жртвама српским, да откријемо извршиоце тих злочина над Србима и не само над Србима него и над Ромима и над другима па и над самим Албанцима који су поубијани од стране ОВК, онда морамо сву документацију са којом располажемо све доказе, све чињенице, све потенцијалне сведоке да прикупимо и да покушамо да допринесемо раду Специјалног суда за злочине ОВК да би се ти злочинци открили и процесуирали. У противном, скривањем злочина над њима по други пут ћемо да их убијемо. Мислим да ће коначно неко морати да одговори на питање шта се то дешава у Тужилаштву за ратне злочине. Само један човек је искрено посвећен откривању злочина над Србима, заменик тужиоца, Драгољуб Станковић и он то ради али нема одговарајућ у асистенцију од челних људи Тужилаштва.

Како коментаришете негодовање појединаца из Приштине, када је реч о одржавању републичких парламентарних избора на територији наше јужне покрајине?

Већ виђено. Увек су били и до сада упркос њиховом негодовању и противљењу Приштине. Избори ће се одржати на сваком делу наше територије. КиМ није држава, никад није била, нити ће икад бити. Што пре то Албанци швате, уместо приче да је завршена ствар да су искористили историјску шансу, то ћемо брже моћи да напредујемо и да буде бољи живот свих на КиМ. Док год се Албанци хране тим илузијама, да ће имати државу на делу наше територије, да ће тај део наше теритприје ујединити са Албанијом и да ће створити велику Албанију, неће бити стабилности на КиМ, али ни у региону. Дакле, избори ће бити одржани а моја порука Албанцима је да не провоцирају у тој мери државу Србију и српски народ тим и таквим изјавама да се неће дозволити одржавање избора на КиМ које организује Република Србија и да неће бити ЗСО. Јер, ако се то не уради, ако се не формира ЗСО, онда је питање да ли треба одржати све оно што је досада урађено, на пример да ли треба можда поново организовати локалне изборе на северу КиМ, ако Албанци неће да формирају ЗСО. Нека се албанска страна уозбиљи и посвети процесу нормализације односа и истинском напретку том процесу. То једино има будућност. Све друго вратило би нас много уназад у веома конфликтну ситуацију а то, сигуран сам, ни огроман број Албанаца не жели, посебно млада генерација која излаз свих проблема види у томе да побегне са Косова и Метохије.