Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Stojanović: ZSO da bude ono što je dogovoreno u Briselu

Ukoliko želimo da gradimo normalnu budućnost, da naši odnosi ne budu samo forma predviđena zakonom i očekivanjem međunarodne zajednice, već da odnosi između Srba i Albanaca budu normalniji i bolјi, važno je rasvetliti zločine nad Srbima i zločince isklјučiti iz društva. Najveći je problem u tome što neki žele da nastave odnos između dva naroda koji je ovde definisan više stotina godina i gde su jedni pobednici a drugi gubitnici. Albanci ili bilo koji drugi narod, moraju da shvate da to zlo mora da prestane gde su jedni gubitnici drugi dobitnici. Takvim odnosom ponovo ćemo imati neki novi konflikt a u tom konfliktu ponovo ćemo svi zajedno stradati i svi biti gubitnici. Sasvim je očigledno da je međunarodna zajednica već izvršila ogroman pritisak oko formiranja ZSO - ističe Branimir Stojanović.

Ističući da moramo da insistiramo na tome da svi zločini nad Srbima na Kosovu i Metohiji budu rasvetlјeni, Branimir Stojanović, zamenik pokrajinskog premijera u razgovoru za „Jedinstvo“ ističe da će u suprotnom, ukoliko zločini ostanu nerasvetlјeni, to biti problem za budućnost. Ipak, uveren da će se ako ne svi, onda većina zločina, uklјučujući one najteže, rasvetliti, Stojanović smatra da je to preduslov za izgradnju normalne budućnosti koja bi po njegovom mišlјenju na Kosovu i Metohiji trebala da bude drugačija u odnosnu na onu barem u poslednjih nekoliko stotina godina gde su jedni pobednici a drugi gubitnici.

- Ukoliko želimo da gradimo normalnu budućnost, da naši odnosi ne budu samo forma predviđena zakonom i očekivanjem međunarodne zajednice, već da odnosi između Srba i Albanaca budu normalniji i bolјi, od ogromne važnosti je da se ti zločini rasvetle i da se iz društva isklјuče oni koji su u njima učestovali i oni koji su te zločine naredili. Jer ti koji su sproveli te zločine kao i oni koji su ih naredili, ne mogu da donesu koristi ni Srbima ni Albancima – obrazlaže svoj stav zamenik pokrajinskog premijera Branimir Stojanović, povodom sedamnaestogodišnjice zločina nad četrnaest srpskih žetelaca u Starom Gracku kod Liplјana a upitan da li očekuje da će zločini nad Srbima ikada biti rasvetlјeni imajući u vidu da to nije učinjeno u proteklih sedamnaest godina.

Kako u tom kontekstu vidite ulogu Specijalnog suda za zločine OVK?

- To će sigurno biti jedan vrlo važan novi instrument, jer ogroman problem sa kojim se do sada pravosuđe suočavalo jeste zaštita svedoka i zaštita onih koji bi trebalo da posvedoče i daju iskaz kojima će se pronaći svi koji su činili zločine. U tom smislu jako je važan međunarodni faktor. Jer, očigledno je da samo albansko društvo i javno m nje nje nema snage da se obračuna sa onima koji su činili zločine. Zato je nužno da jak međunarodni faktor i međunarodni element preuzme odgovornost i zaštiti sve potencijalne svedoke koji su do sada bili najugroženiji u svim prethodnim procesima u Hagu. Dakle, potrebno je da zaštite te lјude koji bi svedočili o tim dešava njima i na taj način pomognu da se stavi tačka na sve zločine poči njene na Kosovu i Metohiji.

Poslednjih dana i nedelјa zabeleženo je više napada i pokušaja otmica srpske dece u sredinama na centralnom Kosmetu, (što su predstavnici Srba iz ovih sredina ocenili alarmantnim), ali i napada na Srbe i njihovu imovinu. Najnoviji u nizu incidenatata je pucnjava na Srbe u manastiru Binač dok su čistili crkveno dvorište. Kako stati na put ovome i ko je najodgovorniji za stalne napade na Srbe koji su isklјučivo etnički motivisani?

- Ja mislim da svi snose tu odgovornost od političkih predstavnika najvećih partija do nosioca funkcija u sistemu bezbednosti, dakle od policije do pravosuđa i tužilaštva. Svi imaju svoj deo odgovornosti zbog ponavlјa nja ovih incidenata. Ukoliko ne kaznite napadače, onda je sasvim realno očikivati da će se ti napadi ponovo desiti. Jer, onaj ko je napao nekoga Srbina, koji je pucao, koji je maltretirao čak i strašne stvari radio, nije odgovarao i nije sankcionisan. Kada gradite takvu atmosferu onda nije čudo što se incidenti ponavlјaju. Po mom mišlјe nju, pre svega treba da odgovaraju lјudi u policiji, u tužilaštvu, jer nakon ogromnog broja incidenata nemamo rezultata gde bi mogli da vidimo da se neko zaista potrudio da nešto uradi, već imamo sasvim očiglednu situaciju da nema volјe da se ti napadi adekvatno procesuiraju i oni postaju ili farsa, ili se čak često ništa u tim postupcima ne radi. Zato je važno da se izvrši pritisak i na institucije ali i na albanske političke lidere da napokon to prestane i da oni koji su to uradili odgovaraju. Tek kada počinioci budu odgovarali proporcionalno onome šta su uradili, jer to su mahom etnički motivisani napadi, kada se budu pravilno kvalifikovali napadi i kada budu pravilno osuđeni po zakonskim propisima, onda će biti mnogo ma nji broj onih koji će se usuditi da tako nešto rade. Dokle god pravosudni organi pravosuđe i tužilaštvo pokazuje apsolutnu nezainteresovanost i nesposobnost da rade svoj posao, dotle će se ti napadi ponavlјati. Svakako da deo odgovornosti ima politička elita ali je nosi i međunarodna zajednica. Mi kao srpski politički predstavnici u institucijama nemamo kapacitet da vršimo tu vrstu pritiska ili da utičemo na izvršioce onih koji su na izvršnim funkcijama i na najodgovornijim mestima, već to isklјučivo mogu da urade albanski politički lideri i predstavnici međunarodne zajednice.

Albanska opozicija na Kosovu i dalјe se protivi formiranju Zajednice srpskih opština i ističu da do njenog formira nja uopšte neće ni doći već da će većinski srpske opštine ostati na nivou sadašnjih koje funkcionišu u okviru kosovskog sistema, odnosno da neće ni doći do formira nja ZSO. Kako to komentarišete?

Da se opozicija pita ili bar jedan deo opozicije, Srba odavno ne bi bilo na KiM. To je ono šta je sigurno. Jedan deo tih lјudi bi voleo da preoblikuje, da napravi neke druge i drugačije Srbe koji bi bili prihvatlјiviji, koji bi malo niže spustili glavu, koji bi slabije i malo ma nje bučno govorili i svedočili svoj identitet. Nažalost, po njih, to neće dočekati. Srbi će dokle god budu postojali na ovom prostoru, a to će sigurno biti još mnogo vekova kao što je to bilo u istoriji, hodati uvek ispravno, držati visoko glavu i jakim i snažnim glasom svedočiti svoj identitet. Pa i to što im smeta Zajednica, nije čudo. To je samo jedan instrument vrlo važan koji mi prepoznajemo a važan za naš identitet, za naš opstanak i očuva nje našeg postoja nja na ovom prostoru. Samim tim nije čudo što se oni tome protive. Opozicija takođe demonstrira, ili makar jedan deo nje, nedostatak kreativnosti da se za bilo šta izbore u vremenu kada postoje ogromni socijalni i ekonomski problemi, problemi nefunkcionisa nja institucija. Ali, njima je glavna tema i dalјe bavlјa nje srpsko- albanskim odnosima i isklјučivi zadatak da igraju na tu jeftinu kartu nacionalizma i šovinizma. To je žalosno zato što to pokazuje da dobar deo albanske političke elite opozicione i uopšte albanskog političkog milјea nema kapacitet da se izdigne iznad te politike koja nema budućnosti jer time koče pre svega svoj narod a stvaraju probleme i svima ostalima.

Da li bi se formiranjem ZSO osigurala bezbednost za Srbe i očekujete li da međunarodna zajednica izvrši pritisak na Prištinu da realizuje dogovoreno iz Brisela?

Sasvim je očigledno da je međunarodna zajednica već izvršila ogroman pritisak, jer jedno vreme se o ZSO nije ni pričalo. Ta je priča ponovo aktuelizovana i sasvim je očigledno da je neko stavio do zna nja Prištini da će morati Zajednica da se implementira. Sigurno da to neće biti jednostavno, zato što će njihovo insistira nje da Zajednica bude nevladina organizacija ostati do kraja, ali će ostati i naše insistira nje da Zajednica bude ono što je dogovoreno u Briselu, a ne ono što bi bilo prijemčivo i pitko za albansku javnost. To je borba koja nam predstoji i sigurno neće biti jednostavno kao što nikada inije bilo jednostavno bilo šta što se dešavalo u briselskim pregovorima i na svim tim sastancima koji su se održavali. Međutim, bolјe je da bude teško i neprijatno u kancelarijama pa da se izborimo za nešto što će suštinski značiti lјudima i što će moći da promeni život na terenu, i da baveći se formom ispustimo suštinu. Tako da će biti sigurno problema u tom smislu, ali i tom procesu mora doći kraj jer nije moguće razgovarati u Briselu i praviti neke nove dogovore ukoliko ovo što je već dogovoreno ne bude sprovedeno.

Vladavina prava barem kada su u pitanju Srbi i nealbanci na Kosmetu je i dalјe na veoma niskom nivou. Iako je u interesu svih građana naše južne pokrajine da se KiM približava EU, da li kosovsko društvo kakvo je danas, zaslužuje da bude deo demokratskog evropskog društva?

Sigurno je kada govorimo o vladavini prava da smo jako, jako daleko od elementarnih kriterijuma koji bi trebalo da se zadovolјe. Mi insistiramo i ponavlјamo a dnevno se dokazuje da sistem ne funkcioniše i da je potrebno izvršiti promenu sistema, ukoliko neko želi da stvori elementarne pristojne uslove za civilizacijski život. Kada govorimo o vladavini prava, dobar deo Albanaca nije zadovolјan onim kako pravosuđe i policija funkcionišu, ali su kao većinski narodi po određenom tradicionalnom načinu funkcionisa nja podređeni posebnim pravilima kojim su uređivali odnose unutar svoje zajednice vekovima unazad, ne toliko zavisno od institucija. Zbog toga ma nje trpe a i samim tim što su većinski narod. Dok oni koji su najugroženiji i najslabiji najviše i trpe a to su Srbi koji su i te kako ugroženi, naročito u povratničkim naselјima i selima gde je ostao mali broj lјudi da živi i oni koji su u teškoj finansijskoj situaciji, odnosno naša siroti nja. Oni su najlakši plen jer znaju da ne postoji jaka zajednica koja će ih tu na terenu zaštititi koja će moći na terenu da reaguje i spreči napade što nije slučaj kada govorimo o većinskom narodu. Dakle, zbog disfunkcionalnog sistema najviše trpe oni koji su najslabiji.

Dokument "Naš plan" počeo je da se realizuje. Šta je u toku a šta je u planu do kraja godine?

- Mi u "Naš plan" nismo stavili sve ono zašta smo obezbedili novac do kraja, šta je sve sprovedeno i šta će biti sprovedeno. Upravo pregovaramo sa više različitih donatora za realizaciju još nekoliko važnih projekata u obrazova nju, zdravstvu, ali ne možemo sa sigurnošću to da potvrdimo. Očekujemo neke dobre vesti ovih dana, ali nećemo o tome više da govorimo dok ih zaista ne dobijemo. "Naš plan" jeste osmišlјen kao projekat koji će pre svega jasno definisati naše prioritete, koji će jasno definisati ono što je nama potrebno da se naše sredine razvijaju kao instrument koji će pomoći lјudima da svoje ideje pretvore u projekte. Krenuli smo iz Velike Hoče i Orahovca a sasvim je primetan veći broj investicija a mnogo bolјe je definisan i mnogo jasniji plan za budućnost i to je ono na čemu treba i dalјe raditi. To nije jednostavno i nije lako, ali zaista možemo da budemo ohrabreni dosadaše njim rezultatima i da nastavimo da još više i još jače radimo kako bi doprineli da imamo još više investicija u tim sredinama. U narednom periodu u fokusu će nam najviše biti najugroženije naše sredine koje nemaju svoje opštine po kosovskom sistemu, jer te sredine zaista imaju najveće probleme. Sledeća sredina u kojoj ćemo predstaviti "Naš plan" jesu sela Prilužje i Plemetina i zaseoci oko njih, gde ćemo pozvati donatore i sve one koji žele da pomognu da se uklјuče i da podrže lјude u tim selima da unaprede svoj život i da imaju bolјu budućnost.

Kakva je sarad nja sa lokalnom samoupravom kada je u pita nju projekat "Naš plan" oko samog dogovora i prioriteta u određenoj opštini?

- Do sada smo imali korektnu sarad nju sa kosovskom opštinom Orahovac i sa njihovim predsednikom jer su korektno sarađivali. Nemaju razlog da ne sarađuju, jer mi donosimo investicije na teritoriju njihove opštine. Ali, mogu da kažem da su do sada pozitivni utisci i očekujem i ostale lokalne samouprave sa kojima budemo sarađivali da budu isto tako korektne. One su učestvovale delimično na nekim projektima sa ma njim sredstvima, ali najvažnije jeste da to tehnički bude brzo sprovedeno i da budu zaista kooperativni na način da nam ne otežavaju sprovođe nje planiranih projekata. Tako da do sada imamo pozitivna iskustva i ja očekujem da će se i ostale opštine ponašati kao opština Orahovac.

Privredne komore Srbije i Kosova imaju odličnu saradnju. U kojoj meri to doprinosi da bude bolјa ekonomska saradnja privrednika srpske i albanske zajednice na prostoru KiM i kako pokrenuti razvoj male privrede u srpskim sredinama?

Pitanje ekonomskog razvoja bilo bi potrebno ograditi od dnevno političkih dešava nja i od dnevno političkih nerazumeva nja između Srba i Albanaca. Mislim da su to uspešno uradila dva p r e d s e d n i k a Privrednih komora gde su prosto to pita nje stavili na jedan potpuno d r u g a č i j i nivo kao što je to potrebno, da to pita nje, od o g r o m n e važnosti za život lјudi, bude izvučeno iz d n e v n o političkih nesuglasica i nerazumeva nja. Od ogromne je važnosti dalјi rad na tome i konkretizacija uz određene projekte, nove investicije i da vidimo koje su to šanse i za jedne i za druge da se naprave neke nove fabrike koje bi upošlјavale lјude i sigurno će sarad nja ubuduće ići u tom pravcu. Oni će u tom smislu imati punu našu podršku u svakom obliku u kojem im bude potrebno.

Da li je moguće učiniti nešto konkretno da lјudi žive od svog rada a ne da se oslanjaju isklјučivo na budžetska primanja?

Ozbilјan problem srpskih privrednika, naročito južno od Ibra, je potpuna demotivisanost i nepostoja nje uvere nja da će moći da se napravi neki ozbilјan posao, da će situacija biti stabilna na način što ćemo imati ozbilјne instrumente u svojim rukama sa kojima ćemo moći da planiramo svoju budućnost na ovom prostoru. Od ogromne važnosti u tom smislu biće formira nje Zajednice srpskih opština jer će to biti važan i veliki instrument u našim rukama kako praktično tako i simbolički jer će pokazati da mi ovde imamo pravo na svoje postoja nje, da ćemo imati dovolјan institucionalni okvir da kontrolišemo ono što nam je najvažnije u životu i na taj način da ono što gradimo niko neće moći lako da poništi. Jer, to je zapravo najveće strahova nje onih koji se danas bave biznisom. Zato je važno da i taj politički deo bude sproveden kako bi lјudi bili ohrabreni da se bave biznisom. Takođe je važno reći da su oni koji su nakon 1999. godine imali najveći potencijal da se bave biznisom otišli i zato je od ogromne važnosti da privredna aktivnost koja ovde postoji bude podržana od najvećih privrednika i biznisa koji postoji na teritoriji uže Srbije, ali i da oni koji su otišli mogu da se vrate, i da oni koji imaju ovde ogroman interes prošire svoj posao, jer, znamo da najveći deo roba koji se prodaje na ovom tržištu dolazi sa teritorije uže Srbije. Važno je takođe, da u toj ekonomskoj formuli koja postoji budu uklјučeni i privrednici sa KiM koji bi pronašli svoj interes i koji bi u partnerstvu sa tim privrednicima možda pokrenuli neke nove poslove i na taj način uposlili lјude.

Neminovno je da će Srbi i Albanci živeti na KiM i u budućim vremenima. Šta je po Vama najveća prepreka da se živi normalno u miru i kako je prevazići?

Najveći je problem u tome što neki žele da nastave odnos između dva naroda koji je ovde definisan više stotina godina i gde su jedni pobednici a drugi gubitnici. Zato, ukoliko se mrž nja i netrpelјivost između Srba i Albanaca nastavi ili biva zabašurena i prikrivena kao što je to i nekada bila pod razno raznim lažnim parolama i neiskrenom bratstvu i jedinstvu, onda će se ta netrpelјivost nastaviti. Oni koji žele da izgrade normalnu i stabilnu budućnost za svoju decu bez obzira da li su to Srbi, Albanci ili bilo koji drugi narod, moraju da švate da to zlo mora da prestane gde su jedni gubitnici drugi dobitnici. Takvim odnosom ponovo ćemo imati neki novi konflikt a u tom konfliktu ponovo ćemo svi zajedno stradati i svi biti gubitnici. I ukoliko neko želi da u budućnosti isklјuči mogućnost da se to zlo ponovi mora da stvori ravnopravne uslove za sve, mora da stvori institucije koje će funkcionisati na način kako danas ne funkcionišu, a to je da ravnopravno tretiraju svakog pojedinca bez obzira na njegovu versku, etničku i nacionalnu pripadnost. Zato je važno da se dogovorimo oko čega možemo da se dogovorimo a morali bi da se dogovorimo da nam treba efikasna policija, morali bi da se dogovorimo oko toga da nam treba efikasno tužilaštvo, pravosuđe, moramo i morali bi da se dogovorimo oko toga da su nam p o t r e b n e funkcionalne i potpuno operativne lokalne samouprave i institucije koje jesu oper ativne na terenu, kako bi mogli normalno da živimo. Da po strani gurnemo ono oko čega ne možemo da se dogovorimo a ukoliko smo se dogovorili i napravili ono što danas definiše i utiče suštinski na naš život, a to je rad institucija i rad tih organa koje kreiraju odnose u kojima živimo, onda ćemo svi lakše živeti. Kako će se naš život odvijati u budućnosti zavisi da li će većinski narod švatiti da je i u njihovom najbolјem interesu da promeni život Srba.

Da Srbi budu potpuno prihvaćeni i prepoznati kao legitimni na ovom prostoru i utoliko će sami odlučiti da u budućnosti nekada ponovo ne dođe do nekih konflikata i sukoba. Ja želim da verujem da se istorija neće ponoviti i da mrž nja i netrpelјivost koja i danas postoji u određenom intenzitetu samo malo više prikrivena, neće preživeti. Ne moramo jedni druge da volimo ali ne moramo jedni druge ni da mrzimo, ali moramo jedni druge da poštujemo i to je okvir u kojem bi morali da se krećemo i u kojem vidim jedinu šansu promene odnosa koje danas imamo.