Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Стојановић: ЗСО да буде оно што је договорено у Бриселу

Уколико желимо да градимо нормалну будућност, да наши односи не буду само форма предвиђена законом и очекивањем међународне заједнице, већ да односи између Срба и Албанаца буду нормалнији и бољи, важно је расветлити злочине над Србима и злочинце искључити из друштва. Највећи је проблем у томе што неки желе да наставе однос између два народа који је овде дефинисан више стотина година и где су једни победници а други губитници. Албанци или било који други народ, морају да схвате да то зло мора да престане где су једни губитници други добитници. Таквим односом поново ћемо имати неки нови конфликт а у том конфликту поново ћемо сви заједно страдати и сви бити губитници. Сасвим је очигледно да је међународна заједница већ извршила огроман притисак око формирања ЗСО - истиче Бранимир Стојановић.

Истичући да морамо да инсистирамо на томе да сви злочини над Србима на Косову и Метохији буду расветљени, Бранимир Стојановић, заменик покрајинског премијера у разговору за „Јединство“ истиче да ће у супротном, уколико злочини остану нерасветљени, то бити проблем за будућност. Ипак, уверен да ће се ако не сви, онда већина злочина, укључујући оне најтеже, расветлити, Стојановић сматра да је то предуслов за изградњу нормалне будућности која би по његовом мишљењу на Косову и Метохији требала да буде другачија у односну на ону барем у последњих неколико стотина година где су једни победници а други губитници.

- Уколико желимо да градимо нормалну будућност, да наши односи не буду само форма предвиђена законом и очекивањем међународне заједнице, већ да односи између Срба и Албанаца буду нормалнији и бољи, од огромне важности је да се ти злочини расветле и да се из друштва искључе они који су у њима учестовали и они који су те злочине наредили. Јер ти који су спровели те злочине као и они који су их наредили, не могу да донесу користи ни Србима ни Албанцима – образлаже свој став заменик покрајинског премијера Бранимир Стојановић, поводом седамнаестогодишњице злочина над четрнаест српских жетелаца у Старом Грацку код Липљана а упитан да ли очекује да ће злочини над Србима икада бити расветљени имајући у виду да то није учињено у протеклих седамнаест година.

Како у том контексту видите улогу Специјалног суда за злочине ОВК?

- То ће сигурно бити један врло важан нови инструмент, јер огроман проблем са којим се до сада правосуђе суочавало јесте заштита сведока и заштита оних који би требало да посведоче и дају исказ којима ће се пронаћи сви који су чинили злочине. У том смислу јако је важан међународни фактор. Јер, очигледно је да само албанско друштво и јавно м ње ње нема снаге да се обрачуна са онима који су чинили злочине. Зато је нужно да јак међународни фактор и међународни елемент преузме одговорност и заштити све потенцијалне сведоке који су до сада били најугроженији у свим претходним процесима у Хагу. Дакле, потребно је да заштите те људе који би сведочили о тим дешава њима и на тај начин помогну да се стави тачка на све злочине почи њене на Косову и Метохији.

Последњих дана и недеља забележено је више напада и покушаја отмица српске деце у срединама на централном Космету, (што су представници Срба из ових средина оценили алармантним), али и напада на Србе и њихову имовину. Најновији у низу инциденатата је пуцњава на Србе у манастиру Бинач док су чистили црквено двориште. Како стати на пут овоме и ко је најодговорнији за сталне нападе на Србе који су искључиво етнички мотивисани?

- Ја мислим да сви сносе ту одговорност од политичких представника највећих партија до носиоца функција у систему безбедности, дакле од полиције до правосуђа и тужилаштва. Сви имају свој део одговорности због понавља ња ових инцидената. Уколико не казните нападаче, онда је сасвим реално очикивати да ће се ти напади поново десити. Јер, онај ко је напао некога Србина, који је пуцао, који је малтретирао чак и страшне ствари радио, није одговарао и није санкционисан. Када градите такву атмосферу онда није чудо што се инциденти понављају. По мом мишље њу, пре свега треба да одговарају људи у полицији, у тужилаштву, јер након огромног броја инцидената немамо резултата где би могли да видимо да се неко заиста потрудио да нешто уради, већ имамо сасвим очигледну ситуацију да нема воље да се ти напади адекватно процесуирају и они постају или фарса, или се чак често ништа у тим поступцима не ради. Зато је важно да се изврши притисак и на институције али и на албанске политичке лидере да напокон то престане и да они који су то урадили одговарају. Тек када починиоци буду одговарали пропорционално ономе шта су урадили, јер то су махом етнички мотивисани напади, када се буду правилно квалификовали напади и када буду правилно осуђени по законским прописима, онда ће бити много ма њи број оних који ће се усудити да тако нешто раде. Докле год правосудни органи правосуђе и тужилаштво показује апсолутну незаинтересованост и неспособност да раде свој посао, дотле ће се ти напади понављати. Свакако да део одговорности има политичка елита али је носи и међународна заједница. Ми као српски политички представници у институцијама немамо капацитет да вршимо ту врсту притиска или да утичемо на извршиоце оних који су на извршним функцијама и на најодговорнијим местима, већ то искључиво могу да ураде албански политички лидери и представници међународне заједнице.

Албанска опозиција на Косову и даље се противи формирању Заједнице српских општина и истичу да до њеног формира ња уопште неће ни доћи већ да ће већински српске општине остати на нивоу садашњих које функционишу у оквиру косовског система, односно да неће ни доћи до формира ња ЗСО. Како то коментаришете?

Да се опозиција пита или бар један део опозиције, Срба одавно не би било на КиМ. То је оно шта је сигурно. Један део тих људи би волео да преобликује, да направи неке друге и другачије Србе који би били прихватљивији, који би мало ниже спустили главу, који би слабије и мало ма ње бучно говорили и сведочили свој идентитет. Нажалост, по њих, то неће дочекати. Срби ће докле год буду постојали на овом простору, а то ће сигурно бити још много векова као што је то било у историји, ходати увек исправно, држати високо главу и јаким и снажним гласом сведочити свој идентитет. Па и то што им смета Заједница, није чудо. То је само један инструмент врло важан који ми препознајемо а важан за наш идентитет, за наш опстанак и очува ње нашег постоја ња на овом простору. Самим тим није чудо што се они томе противе. Опозиција такође демонстрира, или макар један део ње, недостатак креативности да се за било шта изборе у времену када постоје огромни социјални и економски проблеми, проблеми нефункциониса ња институција. Али, њима је главна тема и даље бавља ње српско- албанским односима и искључиви задатак да играју на ту јефтину карту национализма и шовинизма. То је жалосно зато што то показује да добар део албанске политичке елите опозиционе и уопште албанског политичког миљеа нема капацитет да се издигне изнад те политике која нема будућности јер тиме коче пре свега свој народ а стварају проблеме и свима осталима.

Да ли би се формирањем ЗСО осигурала безбедност за Србе и очекујете ли да међународна заједница изврши притисак на Приштину да реализује договорено из Брисела?

Сасвим је очигледно да је међународна заједница већ извршила огроман притисак, јер једно време се о ЗСО није ни причало. Та је прича поново актуелизована и сасвим је очигледно да је неко ставио до зна ња Приштини да ће морати Заједница да се имплементира. Сигурно да то неће бити једноставно, зато што ће њихово инсистира ње да Заједница буде невладина организација остати до краја, али ће остати и наше инсистира ње да Заједница буде оно што је договорено у Бриселу, а не оно што би било пријемчиво и питко за албанску јавност. То је борба која нам предстоји и сигурно неће бити једноставно као што никада иније било једноставно било шта што се дешавало у бриселским преговорима и на свим тим састанцима који су се одржавали. Међутим, боље је да буде тешко и непријатно у канцеларијама па да се изборимо за нешто што ће суштински значити људима и што ће моћи да промени живот на терену, и да бавећи се формом испустимо суштину. Тако да ће бити сигурно проблема у том смислу, али и том процесу мора доћи крај јер није могуће разговарати у Бриселу и правити неке нове договоре уколико ово што је већ договорено не буде спроведено.

Владавина права барем када су у питању Срби и неалбанци на Космету је и даље на веома ниском нивоу. Иако је у интересу свих грађана наше јужне покрајине да се КиМ приближава ЕУ, да ли косовско друштво какво је данас, заслужује да буде део демократског европског друштва?

Сигурно је када говоримо о владавини права да смо јако, јако далеко од елементарних критеријума који би требало да се задовоље. Ми инсистирамо и понављамо а дневно се доказује да систем не функционише и да је потребно извршити промену система, уколико неко жели да створи елементарне пристојне услове за цивилизацијски живот. Када говоримо о владавини права, добар део Албанаца није задовољан оним како правосуђе и полиција функционишу, али су као већински народи по одређеном традиционалном начину функциониса ња подређени посебним правилима којим су уређивали односе унутар своје заједнице вековима уназад, не толико зависно од институција. Због тога ма ње трпе а и самим тим што су већински народ. Док они који су најугроженији и најслабији највише и трпе а то су Срби који су и те како угрожени, нарочито у повратничким насељима и селима где је остао мали број људи да живи и они који су у тешкој финансијској ситуацији, односно наша сироти ња. Они су најлакши плен јер знају да не постоји јака заједница која ће их ту на терену заштитити која ће моћи на терену да реагује и спречи нападе што није случај када говоримо о већинском народу. Дакле, због дисфункционалног система највише трпе они који су најслабији.

Документ "Наш план" почео је да се реализује. Шта је у току а шта је у плану до краја године?

- Ми у "Наш план" нисмо ставили све оно зашта смо обезбедили новац до краја, шта је све спроведено и шта ће бити спроведено. Управо преговарамо са више различитих донатора за реализацију још неколико важних пројеката у образова њу, здравству, али не можемо са сигурношћу то да потврдимо. Очекујемо неке добре вести ових дана, али нећемо о томе више да говоримо док их заиста не добијемо. "Наш план" јесте осмишљен као пројекат који ће пре свега јасно дефинисати наше приоритете, који ће јасно дефинисати оно што је нама потребно да се наше средине развијају као инструмент који ће помоћи људима да своје идеје претворе у пројекте. Кренули смо из Велике Хоче и Ораховца а сасвим је приметан већи број инвестиција а много боље је дефинисан и много јаснији план за будућност и то је оно на чему треба и даље радити. То није једноставно и није лако, али заиста можемо да будемо охрабрени досадаше њим резултатима и да наставимо да још више и још јаче радимо како би допринели да имамо још више инвестиција у тим срединама. У наредном периоду у фокусу ће нам највише бити најугроженије наше средине које немају своје општине по косовском систему, јер те средине заиста имају највеће проблеме. Следећа средина у којој ћемо представити "Наш план" јесу села Прилужје и Племетина и засеоци око њих, где ћемо позвати донаторе и све оне који желе да помогну да се укључе и да подрже људе у тим селима да унапреде свој живот и да имају бољу будућност.

Каква је сарад ња са локалном самоуправом када је у пита њу пројекат "Наш план" око самог договора и приоритета у одређеној општини?

- До сада смо имали коректну сарад њу са косовском општином Ораховац и са њиховим председником јер су коректно сарађивали. Немају разлог да не сарађују, јер ми доносимо инвестиције на територију њихове општине. Али, могу да кажем да су до сада позитивни утисци и очекујем и остале локалне самоуправе са којима будемо сарађивали да буду исто тако коректне. Оне су учествовале делимично на неким пројектима са ма њим средствима, али најважније јесте да то технички буде брзо спроведено и да буду заиста кооперативни на начин да нам не отежавају спровође ње планираних пројеката. Тако да до сада имамо позитивна искуства и ја очекујем да ће се и остале општине понашати као општина Ораховац.

Привредне коморе Србије и Косова имају одличну сарадњу. У којој мери то доприноси да буде боља економска сарадња привредника српске и албанске заједнице на простору КиМ и како покренути развој мале привреде у српским срединама?

Питање економског развоја било би потребно оградити од дневно политичких дешава ња и од дневно политичких неразумева ња између Срба и Албанаца. Мислим да су то успешно урадила два председника Привредних комора где су просто то пита ње ставили на један потпуно другачији ниво као што је то потребно, да то пита ње, од огромне важности за живот људи, буде извучено из дневно политичких несугласица и неразумева ња. Од огромне је важности даљи рад на томе и конкретизација уз одређене пројекте, нове инвестиције и да видимо које су то шансе и за једне и за друге да се направе неке нове фабрике које би упошљавале људе и сигурно ће сарад ња убудуће ићи у том правцу. Они ће у том смислу имати пуну нашу подршку у сваком облику у којем им буде потребно.

Да ли је могуће учинити нешто конкретно да људи живе од свог рада а не да се ослањају искључиво на буџетска примања?

Озбиљан проблем српских привредника, нарочито јужно од Ибра, је потпуна демотивисаност и непостоја ње увере ња да ће моћи да се направи неки озбиљан посао, да ће ситуација бити стабилна на начин што ћемо имати озбиљне инструменте у својим рукама са којима ћемо моћи да планирамо своју будућност на овом простору. Од огромне важности у том смислу биће формира ње Заједнице српских општина јер ће то бити важан и велики инструмент у нашим рукама како практично тако и симболички јер ће показати да ми овде имамо право на своје постоја ње, да ћемо имати довољан институционални оквир да контролишемо оно што нам је најважније у животу и на тај начин да оно што градимо нико неће моћи лако да поништи. Јер, то је заправо највеће страхова ње оних који се данас баве бизнисом. Зато је важно да и тај политички део буде спроведен како би људи били охрабрени да се баве бизнисом. Такође је важно рећи да су они који су након 1999. године имали највећи потенцијал да се баве бизнисом отишли и зато је од огромне важности да привредна активност која овде постоји буде подржана од највећих привредника и бизниса који постоји на територији уже Србије, али и да они који су отишли могу да се врате, и да они који имају овде огроман интерес прошире свој посао, јер, знамо да највећи део роба који се продаје на овом тржишту долази са територије уже Србије. Важно је такође, да у тој економској формули која постоји буду укључени и привредници са КиМ који би пронашли свој интерес и који би у партнерству са тим привредницима можда покренули неке нове послове и на тај начин упослили људе.

Неминовно је да ће Срби и Албанци живети на КиМ и у будућим временима. Шта је по Вама највећа препрека да се живи нормално у миру и како је превазићи?

Највећи је проблем у томе што неки желе да наставе однос између два народа који је овде дефинисан више стотина година и где су једни победници а други губитници. Зато, уколико се мрж ња и нетрпељивост између Срба и Албанаца настави или бива забашурена и прикривена као што је то и некада била под разно разним лажним паролама и неискреном братству и јединству, онда ће се та нетрпељивост наставити. Они који желе да изграде нормалну и стабилну будућност за своју децу без обзира да ли су то Срби, Албанци или било који други народ, морају да швате да то зло мора да престане где су једни губитници други добитници. Таквим односом поново ћемо имати неки нови конфликт а у том конфликту поново ћемо сви заједно страдати и сви бити губитници. И уколико неко жели да у будућности искључи могућност да се то зло понови мора да створи равноправне услове за све, мора да створи институције које ће функционисати на начин како данас не функционишу, а то је да равноправно третирају сваког појединца без обзира на његову верску, етничку и националну припадност. Зато је важно да се договоримо око чега можемо да се договоримо а морали би да се договоримо да нам треба ефикасна полиција, морали би да се договоримо око тога да нам треба ефикасно тужилаштво, правосуђе, морамо и морали би да се договоримо око тога да су нам потребне функционалне и потпуно оперативне локалне самоуправе и институције које јесу опер ативне на терену, како би могли нормално да живимо. Да по страни гурнемо оно око чега не можемо да се договоримо а уколико смо се договорили и направили оно што данас дефинише и утиче суштински на наш живот, а то је рад институција и рад тих органа које креирају односе у којима живимо, онда ћемо сви лакше живети. Како ће се наш живот одвијати у будућности зависи да ли ће већински народ шватити да је и у њиховом најбољем интересу да промени живот Срба.

Да Срби буду потпуно прихваћени и препознати као легитимни на овом простору и утолико ће сами одлучити да у будућности некада поново не дође до неких конфликата и сукоба. Ја желим да верујем да се историја неће поновити и да мржња и нетрпељивост која и данас постоји у одређеном интензитету само мало више прикривена, неће преживети. Не морамо једни друге да волимо али не морамо једни друге ни да мрзимо, али морамо једни друге да поштујемо и то је оквир у којем би морали да се крећемо и у којем видим једину шансу промене односа које данас имамо.