Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Simić: Albanska opozicija ne može da sprečava realizaciju sporazuma

Iako je poznato da se opozicija protivila demarkaciji granice sa Crnom Gorom što je usvojeno na sednici vlade, ne verujem da je napad na Skupštinu Kosova povezan sa ovim ili bilo kojim političkim pitanjem a na policiji je svakao da rasvetli slučaj. Pored ekonomskih tj. egzistencijalnih i bezbednosnih, suštinski problem sa kojim se suočava naš narod na Kosmetu jeste i problem nepoštovanja zakonskih normi - kaže Simić.

Napad da pokrajinsku skupštinu je napad na demokratiju i rekao bih predstavnike naroda u toj instituciji, odnosno na samu instituciju. To je kriminalni i nedemokratski čin jer svi oni koji se ne slažu sa aktuelnom vlašću na Kosovu, imaju drugih demokratskih načina da se protive tome, a ne bacanjem molotovlјevih koktela i upotrebom bestrzajnog pešadijskog oružja koje se u poslednjem incidentu upiralo na skupštinsku zgradu. Ovim rečima, Slavko Simić, predsednik Srpske liste i šef poslaničkog kluba ove liste u razgovoru za „Jedinstvo“ ocenjuje prošlonedelјni napad na zgradu Skupštine Kosova. Istovremeno na sumnje da se ovaj incident može povezati sa usvajanjem zakona o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, čemu se poslednjih meseci oštro protivila albanska opozicija Simić ističe očekivanja od kosovske policije da reši slučaj i pronađe počinioce.

- Iako je poznato da se opozicija protivila demarkaciji granice sa Crnom Gorom što je usvojeno na sednici vlade, ne verujem da je ovaj incident povezan sa ovim ili bilo kojim političkim pitanjem a na policiji je svakao da rasvetli ovaj slučaj i siguran sam da nas poslednji incident sve treba ujedini kako bi pokazali da nam je stalo da ovakvi i slični incidenti ne ugrožavaju bezbednost naših građana koji žive na KiM - mišlјenja je predsednik Srpske liste Slavko Simić i šef poslaničkog kluba ove liste.

Nedavno ste kao šef poslaničke grupe Srpske liste pred poslanicima pokrajinskog parlamenta izneli probleme sa kojima se suočava srpski živalј u Pokrajini, a kao goruće ocenili ste nezaposlenost i nedostatak bezbednosti. Kako rešiti ova dva suštinska problema?

- Poslanici Srpske liste prethodna dva meseca serijom poseta obišli su sredine u kojima živi srpska zajednica, upoznali smo se sa klјučnim problemima srpskog naroda a to su problemi koje ne mogu sami da reše bez institucionalne podrške centralnih vlasti. Kao što sam i rekao za govornicom u kosovskoj skupštini pored ekonomskih tj. egzistencijalnih i bezbednosnih, suštinski problem sa kojim se suočava naš narod na Kosmetu jeste i problem nepoštovanja zakonskih normi i u tom smislu predočio sam da je neophodan značajan iskorak kosovskih institucija kako bi se život srpske zajednice na Kosovu učinio bolјim i kvalitetnijim. Jer, pored bezbednosti koja je, rekao bih suštinski problem i sa kojim se Srbi na Kosmetu sočavaju već sedamnaest godina i koji uprkos međunarodnom prisustvu i dalјe preovladava nad svim ostalim pitanjima, kao ostale životne probleme napomenuo bih i nezaposlenost prouzrokovanu nepoštovanjem i ignorisanjem zakonskog minimuma od deset odsto ukupnog broja zaposlenih u organima lokalne vlasti a koja su rezervisana za manjinske zajednice, uzurpaciju imovine, neefikasnost pravosudnog sistema, budžetsko finansiranje na lokalnom nivou, nepoštovanje prava na upotrebu jezika i pisma. Sve su to nepovolјne okolnosti koje negativno utiču na naš narod u Pokrajini a da bi se one rešile ili barem značajno pobolјšale potreban je, kao što sma rekao iskren i zaista veliki iskorak institucija da promene pristup u rešavanju problema žitelјa srpske nacionalnosti.

Prilikom ostvarivanja prava Srbi su suočeni i sa problemom ignorisanja zakona koji se odnosi na upotrebu srpskog jezika i pisma u institucijama Kosova i Metohije. Očekujete li da će se u dogledno vreme ovi problemi rešiti i ima li Srpska lista mehanizme da utiče na to?

- Iako je srpski jezik zvanični jezik na Kosovu i Metohiji, na žalost to pravo Srba kada je u pitanju većina institucija, ustanova i drugih javnih preduzeća do sada je bilo samo mrtvo slovo na papiru. Jer, kao što rekoh, zbog nepoštovanja prava minimuma odnosno deset odsto zaposlenih u organima lokalne vlasti ali i javnim i drugim ustanovama gde bi radna mesta pripala Srbima, to je dodatni problem, jer na mestima koja im pripadaju rade oni koji možda i ne znaju srpski jezik iako su to zakonom obavezni. Jer, na brojnim šalterima i kancelarijama u kojima Srbi dolaze da reše neki od svojih problema i da zatraže svoja prava sede oni koji ili ne znaju, ili što je još veći problem, rekao bih, ne žele da govore srpski jezik.To se svakako mora promeniti i mislim da političari svojim primerom moraju uticati na zaposlene u budžetskim ustanovama, jer bi to možda bio početak bolјeg odnosa prema jezičkim barijerama koja je ovoga puta na štetu Srba. Kao dodatni problem spomenuo bih recimo i upotrebu srpskog jezika u pravosuđu, gde se često dešava da tužilaštva ili sudski organi donesu neko rešenje koje je bez prevoda na srpski jezik ili sa veoma lošim ili nerazumnim prevodom. Da ne govorim o pogrešno ispisanim nazivima ulica, mesta, gradova... Nama kao predstavnicima Srba u kosovskoj skupštini je jedina mogućnost da ukazujemo na te propuste i upozoravamo na nedemokratski odnos institucija prema srpskom narodu u Pokrajini koji je po mnogim pitanjima, obespravlјen iako im je zakon u tom smislu možda čak i naklonjen.

Kako pobolјšati položaj srpskog naroda na Kosmetu ukoliko institucije, kada su u pitanju prava Srba, ne poštuju sopstvene zakone, odnosno ukoliko ne mogu da ostvare svoja prava putem institucija na KiM. Kome Srbi zapravo mogu da se obrate?

- Zaista teško pitanje jer je situacija u kojoj se Srbi nalaze u Pokrajini gotovo ista poslednjih sedamnaest godina. Međutim, možda je, poslednjih godina odnos naših lјudi prema toj situaciji drugačiji jer su se prosto saživeli sa okolnostima u kojima se nalaze, što smatram da nije dobro i što ne smemo dozvoliti. Zato se mi kao predstavnici Srba u kosovskoj skupštini svim demokratskim sredstvima moramo zalagati za pobolјšanje sveukupnog položaja našeg naroda što i činimo, ali u tom smislu značajan uticaj ima i međunarodna zajednica koja je po mišlјenju Srba, na žalost, često ostajala po strani kada su oni i njihovi problemi u pitanju. Jer, smatram poražavajućom činjenicu da i pored prisustva brojnih međunarodnih misija u proteklih sedamnaest godina nije rešen recimo, ni jedan jedini slučaj ubistva Srba u Pokrajini, da ne govorim o kidnapovanjima i ostalim napadima na njih i njihovu imovinu. Eto povratnici u metohijskim sredinama godinama su bez prestanka izloženi napadima i plјačkama i još uvek nemamo ni jednu jedinu okrivlјenu osobu za to, niti nekoga da je priveden sudskim organima... Dakle, kao što sam rekao u odgovoru na prethodna pitanja svu odgovornost zapravo snose kosovske isititucije ali i međunarodna zajednica koja na osnovu svog mandata treba da zaštiti prava Srba i nealbanaca a što, na žalost, do sada nije činila ili je to činila nedovolјno.

Kako biste opisali saradnju sa predstavnicima međunarodne zajednice i imaju li oni, po Vašem mišlјenju, sluha za probleme srpskog živlјa na KiM?

- Očigledno je da su se odnosi pobolјšali poslednjih par godina i to je pogotovu primetno, zapravo od kada datiraju moja politička iskustva, ta situacija je malo promenjena barem i u smislu priznanja da nisu dovolјno učinili za Srbe kao i da su Srbi ti koji su ugroženi na Kosovu i Metohiji. Moram da priznam da imam odličnu saradnju sa svim predstavnicima MZ na KiM i uvek im ukazujem pri svakom susretu da mogu i moraju da se pozabave problemima Srba na Kosmetu zbog kojih su oni zapravo i prisutni u Pokrajini. Pre svega mislim da se međunarodna zajednica mora dodatno angažovati oko pitanja pravosuđa koje je klјučno za gotovo sve segmente života jer da su do sada kažnjavali one koji su napadali Srbe i otimali njihovu imovinu siguran sam da se ti napadi ne bi ponavlјali u tolikom broju.

Kosovska opozicija i dalјe poziva na proteste nezadovolјna političkom situacijom na KiM, pre svega oko pitanja demarkacije granice sa Crnom Gorom, dok kao jedan od suštinskog pitanja njihovog nezadovolјstva jeste i Zajednica srpskih opština. Da li će po Vašem mišlјenju u skorijem periodu doći do formiranja ZSO?

- Albanskoj opoziciji na Kosovu je suštinski problem preuzimanje vlasti i to pokušavaju nedemokratskim sredstvima i protiveći se svemu što aktuelna vlast radi. Zato se ne bih bavio njihovim nezadovolјstvima jer kao i svaka opozicija svuda na svetu imaju pravo da se ne slažu sa odlukama onih koji su trenutno na vlasti, ali to svoje pravo treba da iskažu na drugačiji način i na izborima. A što se tiče ZSO rećiću samo da je ona osnov ne samo Briselskog sporazuma već i vladajuće koalicije na Kosovu u kojoj učestvuje Srpska lista, tako da je dovolјno razloga da se Zajednica formira a koja je na kraju krajeva i obaveza kosovskih vlasti.

U kojoj meri albanska javnost i opozicija kreiraju političku klimu na KiM i utiču na predstavnike vlasti u Prištini da ne ispunjavaju Briselski sporazum i ne poštuju osnovna prava srpskog naroda ?

- Iskreno, rekao bih da su nekada i politički predstavnici Albanaca a i oni u opoziciji istomišlјenici kada su u pitanju Srbi i njihova prava s tom razliku što vlast obavezuje da ispunjava ono na šta su se obavezali međunarodnim sporazumima, kao što je Briselski sporazum i zbog toga ne smeju dozvoliti da opozicija utiče na realizaciju ovog sporazuma koji je potpisan pod okrilјem Evropske unije. U suprotnom, albanski političari onda ne mogu opravdati svoje prisustvo na vlasti, jer poznato je da su međunarodni potpisi i dogovori obavezujući. Ono što ja i većina Srba na Kosovu kada su u pitanju ovi sporazumi očekujemo jeste da međunarodna zajednica počne da zahteva od albanskih lidera da ispune dogovorene obaveze.

Uskoro počinju radovi na mostu u Kosovskoj Mitrovici. Da li će u ovom slučaju most biti faktor stabilnosti i spajanja naroda ili faktor nestabilnosti i incidenata ?

- I ovaj kao i svi drugi mostovi trebao bi da bude faktor spajanja a ne razdvajanja, ali je do sada, na žalost, bio faktor rizika i nestabilnosti za Srbe u severnom delu Mitrovice i severa uopšte. Nadam se da će se revitalizacijom mosta ova situacija promeniti i da će u tom smislu i uticaj međunarodne zajednice biti značajniji jer se radovi na mostu izvode sredstvima EU. Takođe, veoma značajnom istakao bih činjenicu da se KFOR obavezao na obezbeđivanje ovog mosta barem do postizanja stabilnije situacije između južnog i severnog dela grada.