Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Симић: Албанска опозиција не може да спречава реализацију споразума

Иако је познато да се опозиција противила демаркацији границе са Црном Гором што је усвојено на седници владе, не верујем да је напад на Скупштину Косова повезан са овим или било којим политичким питањем а на полицији је свакао да расветли случај. Поред економских тј. егзистенцијалних и безбедносних, суштински проблем са којим се суочава наш народ на Космету јесте и проблем непоштовања законских норми - каже Симић.

Напад да покрајинску скупштину је напад на демократију и рекао бих представнике народа у тој институцији, односно на саму институцију. То је криминални и недемократски чин јер сви они који се не слажу са актуелном влашћу на Косову, имају других демократских начина да се противе томе, а не бацањем молотовљевих коктела и употребом бестрзајног пешадијског оружја које се у последњем инциденту упирало на скупштинску зграду. Овим речима, Славко Симић, председник Српске листе и шеф посланичког клуба ове листе у разговору за „Јединство“ оцењује прошлонедељни напад на зграду Скупштине Косова. Истовремено на сумње да се овај инцидент може повезати са усвајањем закона о демаркацији границе са Црном Гором, чему се последњих месеци оштро противила албанска опозиција Симић истиче очекивања од косовске полиције да реши случај и пронађе починиоце.

- Иако је познато да се опозиција противила демаркацији границе са Црном Гором што је усвојено на седници владе, не верујем да је овај инцидент повезан са овим или било којим политичким питањем а на полицији је свакао да расветли овај случај и сигуран сам да нас последњи инцидент све треба уједини како би показали да нам је стало да овакви и слични инциденти не угрожавају безбедност наших грађана који живе на КиМ - мишљења је председник Српске листе Славко Симић и шеф посланичког клуба ове листе.

Недавно сте као шеф посланичке групе Српске листе пред посланицима покрајинског парламента изнели проблеме са којима се суочава српски живаљ у Покрајини, а као горуће оценили сте незапосленост и недостатак безбедности. Како решити ова два суштинска проблема?

- Посланици Српске листе претходна два месеца серијом посета обишли су средине у којима живи српска заједница, упознали смо се са кључним проблемима српског народа а то су проблеми које не могу сами да реше без институционалне подршке централних власти. Као што сам и рекао за говорницом у косовској скупштини поред економских тј. егзистенцијалних и безбедносних, суштински проблем са којим се суочава наш народ на Космету јесте и проблем непоштовања законских норми и у том смислу предочио сам да је неопходан значајан искорак косовских институција како би се живот српске заједнице на Косову учинио бољим и квалитетнијим. Јер, поред безбедности која је, рекао бих суштински проблем и са којим се Срби на Космету сочавају већ седамнаест година и који упркос међународном присуству и даље преовладава над свим осталим питањима, као остале животне проблеме напоменуо бих и незапосленост проузроковану непоштовањем и игнорисањем законског минимума од десет одсто укупног броја запослених у органима локалне власти а која су резервисана за мањинске заједнице, узурпацију имовине, неефикасност правосудног система, буџетско финансирање на локалном нивоу, непоштовање права на употребу језика и писма. Све су то неповољне околности које негативно утичу на наш народ у Покрајини а да би се оне решиле или барем значајно побољшале потребан је, као што сма рекао искрен и заиста велики искорак институција да промене приступ у решавању проблема житеља српске националности.

Приликом остваривања права Срби су суочени и са проблемом игнорисања закона који се односи на употребу српског језика и писма у институцијама Косова и Метохије. Очекујете ли да ће се у догледно време ови проблеми решити и има ли Српска листа механизме да утиче на то?

- Иако је српски језик званични језик на Косову и Метохији, на жалост то право Срба када је у питању већина институција, установа и других јавних предузећа до сада је било само мртво слово на папиру. Јер, као што рекох, због непоштовања права минимума односно десет одсто запослених у органима локалне власти али и јавним и другим установама где би радна места припала Србима, то је додатни проблем, јер на местима која им припадају раде они који можда и не знају српски језик иако су то законом обавезни. Јер, на бројним шалтерима и канцеларијама у којима Срби долазе да реше неки од својих проблема и да затраже своја права седе они који или не знају, или што је још већи проблем, рекао бих, не желе да говоре српски језик.То се свакако мора променити и мислим да политичари својим примером морају утицати на запослене у буџетским установама, јер би то можда био почетак бољег односа према језичким баријерама која је овога пута на штету Срба. Као додатни проблем споменуо бих рецимо и употребу српског језика у правосуђу, где се често дешава да тужилаштва или судски органи донесу неко решење које је без превода на српски језик или са веома лошим или неразумним преводом. Да не говорим о погрешно исписаним називима улица, места, градова... Нама као представницима Срба у косовској скупштини је једина могућност да указујемо на те пропусте и упозоравамо на недемократски однос институција према српском народу у Покрајини који је по многим питањима, обесправљен иако им је закон у том смислу можда чак и наклоњен.

Како побољшати положај српског народа на Космету уколико институције, када су у питању права Срба, не поштују сопствене законе, односно уколико не могу да остваре своја права путем институција на КиМ. Коме Срби заправо могу да се обрате?

- Заиста тешко питање јер је ситуација у којој се Срби налазе у Покрајини готово иста последњих седамнаест година. Међутим, можда је, последњих година однос наших људи према тој ситуацији другачији јер су се просто саживели са околностима у којима се налазе, што сматрам да није добро и што не смемо дозволити. Зато се ми као представници Срба у косовској скупштини свим демократским средствима морамо залагати за побољшање свеукупног положаја нашег народа што и чинимо, али у том смислу значајан утицај има и међународна заједница која је по мишљењу Срба, на жалост, често остајала по страни када су они и њихови проблеми у питању. Јер, сматрам поражавајућом чињеницу да и поред присуства бројних међународних мисија у протеклих седамнаест година није решен рецимо, ни један једини случај убиства Срба у Покрајини, да не говорим о киднаповањима и осталим нападима на њих и њихову имовину. Ето повратници у метохијским срединама годинама су без престанка изложени нападима и пљачкама и још увек немамо ни једну једину окривљену особу за то, нити некога да је приведен судским органима... Дакле, као што сам рекао у одговору на претходна питања сву одговорност заправо сносе косовске исититуције али и међународна заједница која на основу свог мандата треба да заштити права Срба и неалбанаца а што, на жалост, до сада није чинила или је то чинила недовољно.

Како бисте описали сарадњу са представницима међународне заједнице и имају ли они, по Вашем мишљењу, слуха за проблеме српског живља на КиМ?

- Очигледно је да су се односи побољшали последњих пар година и то је поготову приметно, заправо од када датирају моја политичка искуства, та ситуација је мало промењена барем и у смислу признања да нису довољно учинили за Србе као и да су Срби ти који су угрожени на Косову и Метохији. Морам да признам да имам одличну сарадњу са свим представницима МЗ на КиМ и увек им указујем при сваком сусрету да могу и морају да се позабаве проблемима Срба на Космету због којих су они заправо и присутни у Покрајини. Пре свега мислим да се међународна заједница мора додатно ангажовати око питања правосуђа које је кључно за готово све сегменте живота јер да су до сада кажњавали оне који су нападали Србе и отимали њихову имовину сигуран сам да се ти напади не би понављали у толиком броју.

Косовска опозиција и даље позива на протесте незадовољна политичком ситуацијом на КиМ, пре свега око питања демаркације границе са Црном Гором, док као један од суштинског питања њиховог незадовољства јесте и Заједница српских општина. Да ли ће по Вашем мишљењу у скоријем периоду доћи до формирања ЗСО?

- Албанској опозицији на Косову је суштински проблем преузимање власти и то покушавају недемократским средствима и противећи се свему што актуелна власт ради. Зато се не бих бавио њиховим незадовољствима јер као и свака опозиција свуда на свету имају право да се не слажу са одлукама оних који су тренутно на власти, али то своје право треба да искажу на другачији начин и на изборима. А што се тиче ЗСО рећићу само да је она основ не само Бриселског споразума већ и владајуће коалиције на Косову у којој учествује Српска листа, тако да је довољно разлога да се Заједница формира а која је на крају крајева и обавеза косовских власти.

У којој мери албанска јавност и опозиција креирају политичку климу на КиМ и утичу на представнике власти у Приштини да не испуњавају Бриселски споразум и не поштују основна права српског народа ?

- Искрено, рекао бих да су некада и политички представници Албанаца а и они у опозицији истомишљеници када су у питању Срби и њихова права с том разлику што власт обавезује да испуњава оно на шта су се обавезали међународним споразумима, као што је Бриселски споразум и због тога не смеју дозволити да опозиција утиче на реализацију овог споразума који је потписан под окриљем Европске уније. У супротном, албански политичари онда не могу оправдати своје присуство на власти, јер познато је да су међународни потписи и договори обавезујући. Оно што ја и већина Срба на Косову када су у питању ови споразуми очекујемо јесте да међународна заједница почне да захтева од албанских лидера да испуне договорене обавезе.

Ускоро почињу радови на мосту у Косовској Митровици. Да ли ће у овом случају мост бити фактор стабилности и спајања народа или фактор нестабилности и инцидената ?

- И овај као и сви други мостови требао би да буде фактор спајања а не раздвајања, али је до сада, на жалост, био фактор ризика и нестабилности за Србе у северном делу Митровице и севера уопште. Надам се да ће се ревитализацијом моста ова ситуација променити и да ће у том смислу и утицај међународне заједнице бити значајнији јер се радови на мосту изводе средствима ЕУ. Такође, веома значајном истакао бих чињеницу да се КФОР обавезао на обезбеђивање овог моста барем до постизања стабилније ситуације између јужног и северног дела града.