MENI
Naslovna » Aktuelno » Vesti »Više od 200 raselјenih Srba posetilo Uroševac
Etnički motivisani incidenti na Kosovu i Metohiji, 2021. Skok u budućnost – Srbija 2027 Iskazivanje interesovanja za vakcinisanje protiv COVID-19
Бројеви телефона Sektor za brigu o kulturnom nasleđu i saradnju sa SPC Pregovarački proces sa Prištinom Informatror o radu
Vreme od preuzimanja obaveze formiranja ZSO
Godina Mesec Nedelja Dan
11 136 591 4140
Live and work in Serbia Besplatna pravna pomoć Bolјi život za interno raselјena lica i povratnike

Više od 200 raselјenih Srba posetilo Uroševac

11. septembar 2016. Izvor: Tanjug

Više od dve stotine raselјenih Srba posetilo je danas Uroševac i prisustvovalo svetoj arhijerejskoj liturgiji koju je u crkvi Svetog cara Uroša služio episkop raškoprizrenski Teodosije.

Sa raselјenim Srbima bili su ministar za povratak i zajednice u pokrajinskoj vladi Dalibor Jevtić, zamenik pokrajinskog premijera Branimir Stojanović i Milenko Dželetović, izvršni direktor finansija u Telekomu Srbija.

Ministar Jevtić nije krio zadovolјstvo što su raselјeni uspeli da obiđu crkvu u Uroševcu ali je upozorio da i ove godine u ovom gradu nema povratka.

“Još dosta Srba u međuvremenu je nastavilo sa prodajom svojih imanja. To je nešto što zabrinjava. Svako prodato parče srpske zemlјe je izgublјena šansa da u budućnosti bude više Srba na ovim prostorima, da dođe do povratka raselјenih”, rekao je Jevtić.

Jevtić je naglasio da se neće odustati od povratka Srba i njihovog života na ovim prostorima, napomenuvši da je crkva u Uroševcu spalјivana ali i obnovlјena.

Stojanović izrazio je zadovolјstvo što su raselјeni iz Uroševca vezani za ovaj grad, ali je ukazao da se život Srba teško obnavlјa u gradovima i da je povratak u urbane sredine išao teško.

“Moramo da nastavimo da se trudimo, da nastavimo da se borimo sa ovim lјudima i možda najveći deo lјudi koji su otišli iz gradova neće se vratiti ali moramo nastaviti da radimo da bi možda njihovim potomcima omogućili da održe vezu, da ne zaborave i da se jednog dana vrate”, kazao je Stojanović.

Zorica Vojinović koja kao raselјeno lice živi u Beogradu kaže da Uroševac danas nije ono što je bio nekada a da stanovi i kuće koje imaju u centralnoj Srbiji ne mogu da zemene domove koji su ostali u ovom gradu.

“Obišla sam ono što sam mogla da obiđem, jer nam je bilo ograničeno kretanje. Uroševac više nije grad iz kojeg sam izašla i u kojem sam rasla…boli. Kupili smo, svako od nas ima i stan i neku kuću ali dom ne, domovi su ostali ovde, ali domovi koji danas ne postoje”, rekla je Vojinović.

Ona je istakla da je danas obišla plac, kuću gde je rođena i da je prizor koji je videla rastužio do suza.

“Sada je tamo parking prostor, nemate pojma kako je to”, rekla je ona, zahvalivši se Kancelariji za Kosovo i Metohiju i Ministarstvu za povratak što su omogućili raselјenima da budu u crkvi u Uroševcu danas.

Sa raselјenim Srbima bio je i Dželetović koji je za Tanjug rekao da je Uroševac tužna slika civilizovane Evrope, podsetivši da je ideja o obnovi crkve Cara Uroša rođena pre dve godine.

Tada je, kaže Dželetović, u crkvi zatekao samo sveštenika Kojića u oltaru i protinicu za pevnicom i ni jednog parohijana, te da mu je ideja o obnovi crkve delovala nestvarno.

“Bilo bi nezasluženo da ne pomenem Miletu Radojevića, šefa Kancelarije za saradnju sa verskim zajednicama Vlade Srbije, koji je imao veliko razumevanje i uložio veliku snagu za obnovu ovog hrama i kojem se kao Uroševčanin i u ime svih raselјenih neizmerno zahvalјujem”,rekao je Dželetović.

U opštini Uroševac je pre sukoba na Kosovu živelo oko 30.000 Srba od čega blizu 12.000 u gradu.

Danas u centru Uroševca od Srba žive samo jerej Trajko Vlajković sa suprugom i ćerkom.

Parohijski dom i crkvu Sv. cara Uroša u Uroševcu obezbeđuju pripadnici Kosovske policije a njihovo prisustvo tokom današnje posete Srba ovom gradu bilo je pojačano.

Jevtić i Stojanović traže zaštitu i obnovu hrama u Prištini

Ministar za povratak i zajednice u pokrajinskoj vladi Dalibor Jevtić izjavio je danas da će se insistirati na zaštiti i dovršetku radova na hramu Hrista Spasa u Prištini u koji su minulih dana nepoznate osobe provalile i podmetnule požar.

"Hram Hrista Spasa u centru Prištine se i dalјe skrnavi, napadi na hram i sve što se dešava neće nas pokolebati da nastavimo borbu i tražićemo da se hram završi, u međuvremenu zaštiti i to je jedino moguće kada je u pitanju ta svetinja", izjavio je Jevtić.

Jevtić koji je prisustvovao liturgiji u crkvi Sv. Cara Uroša u Uroševcu naglasio je da Srbi žele zajednički život u miru sa Albancima i da radikalni elementi na Kosovu ne smeju da pobede.

Zamenik pokrajinskog premijera Branimir Stojanović izjavio je da postoji način da se zaštiti hram Hrista Spasa u Prištini ali samo ako postoji dobra volјa onih koji imaju silu da to i urade.

“Palјevina u hramu je velika sramota za sve lidere kosovskih Albanaca, za sve one koji imaju poluge snage i moći iz međunarodne zajednice. Nastavićemo da opominjemo, tražimo, sve dok taj hram ne bude zaštćen”, naglasio je Stojanović.

On je naveo da je nerazumno da neko silu i snagu upotreblјava da bi popio kafu u jednom kafiću, da bi obišao neke lјude da zadovolјi svoj hir negde na severu Kosova a da ne želi da tu istu snagu i silu upotrebi da zaštiti jedan “mučenički hram” koji je 17 godina stalno napadan i uništavan.

"To je velika sramota za njih i ako žele da sa nama izgrade normalan život, ovakve stvari ne smeju da se dešavaju i taj hram mora da bude završen i u svojem sjaju i lepoti ostvaren onako kako je zamišlјen kada je njegova gradnja otpočela", zaklјučio je Stojanović.

Nepoznata lica u petak su provalila u još nedovršeni hram Hrista Spasa u centru Prištine i podmetnula požar.

Etnički motivisani incidenti na Kosovu i Metohiji, 2021. Skok u budućnost – Srbija 2027 Iskazivanje interesovanja za vakcinisanje protiv COVID-19
Бројеви телефона Sektor za brigu o kulturnom nasleđu i saradnju sa SPC Pregovarački proces sa Prištinom Informatror o radu
Vreme od preuzimanja obaveze formiranja ZSO
Godina Mesec Nedelja Dan
11 136 591 4140
Live and work in Serbia Besplatna pravna pomoć Bolјi život za interno raselјena lica i povratnike