Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Obeležena godišnjica martovskog pogroma na KiM

Parastosom i polaganjem venaca i cveća stradalim, danas je u Kosovskoj Mitrovici obeleženo 13 godina od martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji i upućena jasna poruka da su Srbi rešeni da ostanu na Kosovu.

Članovi porodica ubijenih u Mitrovici i njihova rodbina, predstavnici vladine Kancelarije za KiM i lokalne samouprave prisustvovali su parastosu koji je služen stradalima na Kosovu i Metohiji ispred “Spomenika istine” u blizni glavnog Ibarskog mosta.

Pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Ljubomir Marić poručio je da je srpski narod rešen da opstane na Kosovu i Metohiji i pored želјe nekih da im to pravo ospore.

“Bilo je teških vremena, nije bilo lako. Danas smo složniji nego ikada, imamo otvorenu podršku države Srbije, Vlade Republike Srbije, da se nikada više neće dogoditi pogromi, oluje i ostali zločini”, rekao je Marić.

On je naveo da se danas na srpski narod više ne ide rulјom i batinama, već rezolucijama i paragrafima, što je, kako je ocenio, surova i tužna slika svakodnevice našeg naroda i pokušaj potpunog obespravlјivanja i ekonomskog uništenja.

“Svakako, mi moramo da se sećamo Borivoja Spasojevića, Zlatibora Trajkovića, Janu Tučev, Dragana Nedelјkovića i ostalih naših stradalnika, jer njihova imena su opomena da bi neko možda ponovo pokušao da promeni stvarnost, a to su isti oni koji su planirali i realizovali pogrom 17. marta 2004. godine", rekao je Marić.

Predsednik privremenog opštinskog organa u Kosovskoj Mitrovici Aleksandar Spirić naglasio je da Srbi traže istinu i da ono što se dogodilo pre 13 godina nikako ne zaboravlјaju.

“Martovski pogrom ne želimo da se nigde u svetu dogodi i ponovi. 17. mart 2004. godine nas obavezuje da budemo jedinstveni i složni i u danima koji dolaze, jer se plašimo da je ovaj datum i dalјe svakoga dana samo na drugačiji način”, rekao je Spirić.

“Moramo biti istrajni i ostati na putu, čuvati svoja ognjišta i biti svoji na svome. Jako je bitno da je država Srbija prisutna i da pomaže svome narodu i siguran sam da bez te podrške i čvrste veze nama nema budućnosti”, kazao je on.

Danas se navršilo 13 godina od martovskog nasilјa nad Srbima na Kosovu i Metohiji kada su Albanci proterali nešto više od četiri hilјada Srba iz svojih kuća i zapalili preko trideset verskih objekata.

U talasu nasilјa na KIM tada je ubijeno 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca stradalo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.

Tokom martovskih nereda na Kosovu i Metohiji proterano je 4.012 Srba, a većina njih se do danas nije vratila u svoje domove.

Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.

Porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapalјeno 35 verskih objekata, uklјučujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100.

U Gračanici Akademijom obeležena godišnjica martovskog pogroma

Nakon pomena u manastiru Gračanica, u velikoj sali Doma kulture u prisustvu velikog broja političkih zvaničnika, predstavnika kulture, porodice stradalih u pogromu, lokalnog stanovništva i medija održana je Akademija posvećena 17. martu 2004. godine „Da se ne zaboravi“ u organizaciji Udruženja porodica kosmetskih stradalnika.

U ime eparhije raško- prizrenske arhimandrit Ilarion, iguman manastira Draganac, pozvao je srpski stradalni narod da nastavi da veruje u vaskrsenje Hristovo, jer samo tako može opstati na ovim prostorima, i vernike da ne prodaju svoju veru i imovinu jer, ono što je natoplјeno krvlјu i znojem naših predaka nema cenu.

„Naš episkom Teodosije se trudi u onome što je misija crkve, a to je da čuva narod i mesto okuplјanja naroda, da čuva identitet i imovinu našeg naroda, a pre svega da svedoči najradosniju istinu vaskrsenja Hristovog, jer je zbog vere u vaskrsenje Hristovo naš narod opstao u teškim vremenima, a opstaje i danas“.

„Danas sam ovde sa vama da žalim ali moram da kažem i jednu vrlo važnu stvar, na ovom mestu, ovde u srpskoj Gračanici na srpskom Kosovu i srpskoj Metohiji, mi obeležavamo pogrom ali ne samo pogrom koji se desio 17. marta 2004. godine, mi obeležavamo i pogrom kao proces, koji na prostoru KiM traje decenijama i vekovima. Danas sa ovog mesta hoću da poručimo svima da mogu sve da urade, sve da nam uzmu, ali dok dišemo i dok imamo zadnji atom snage ne mogu da nam uzmu pravo da se sećamo svih naših žrtava, svakog stradalog Srbina, svake zapalјene crkve, manastira, svake pogažene travke na srpskoj njivi natoplјenoj srpskom krvlјu i ne mogu da nam uzmu pravo da tražimo pravdu i istinu“,rekao je Želјko Jović,zamenik direktora Kancelarije za KiM.

„Za mene postoje dva 17. marta 2004. godine. Jedan, koji vidim je da se u ovom vremenu zajedno sa drugim lјudima borim najbolјe što umem da prokrčimo put opstanku, bolјem i normalnijem životu, i onaj drugi koji sam i sam doživeo. Tog 17. marta 2004. godine trebalo je da nam zadaju konačan udarac i da sve ono srpsko što nisu uspeli da unište od 1988. godine pa sve do kraja 2000, sve ono što nisu zapalili i srušili, proterali, da tada urade. Ono što prećutkuju i kriju, oni, koji treba da gone zlikovce, jer je to sasvim sigurno bila organizovana akcija, dobro koordinisana sa preciznim planom , su u tome saučestvovali“, naglasio je Branimir Stojanović, zamenik kosovskog premijera.

„Moramo i danas, onako kako to činimo svakog 17. marta, da se podsetimo da je taj događaj trebalo da bude konačni plan razularene bande, one koje su počele 1997-98. potpomognute NATO agresijom iz 1999. proterivanje i pokušale da počiste i zatru sve tragove Srba i srpstva na ovim prostorima“, istakao je Velјko Odalović,predsednik vladine Komisije za nestala lica.

U galeriji Doma kulture otvorena je izložba radova „Naslikaj mi Prizren“, sa kolonije u Svetim Arhangelima kod Prizrena održane krajem 2016. godine.

U dvorištu Doma kulture u Gračanici na spomen obeležje „MISSING“, porodice žrtava, politički predstavnici i okuplјeni sugrađani položili su bele ruže, kao simbol nevino stradalih.