Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Обележена годишњица мартовског погрома на КиМ

Парастосом и полагањем венаца и цвећа страдалим, данас је у Косовској Митровици обележено 13 година од мартовског погрома на Косову и Метохији и упућена јасна порука да су Срби решени да остану на Косову.

Чланови породица убијених у Митровици и њихова родбина, представници владине Канцеларије за КиМ и локалне самоуправе присуствовали су парастосу који је служен страдалима на Косову и Метохији испред “Споменика истине” у близни главног Ибарског моста.

Помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Љубомир Марић поручио је да је српски народ решен да опстане на Косову и Метохији и поред жеље неких да им то право оспоре.

“Било је тешких времена, није било лако. Данас смо сложнији него икада, имамо отворену подршку државе Србије, Владе Републике Србије, да се никада више неће догодити погроми, олује и остали злочини”, рекао је Марић.

Он је навео да се данас на српски народ више не иде руљом и батинама, већ резолуцијама и параграфима, што је, како је оценио, сурова и тужна слика свакодневице нашег народа и покушај потпуног обесправљивања и економског уништења.

“Свакако, ми морамо да се сећамо Боривоја Спасојевића, Златибора Трајковића, Јану Тучев, Драгана Недељковића и осталих наших страдалника, јер њихова имена су опомена да би неко можда поново покушао да промени стварност, а то су исти они који су планирали и реализовали погром 17. марта 2004. године", рекао је Марић.

Председник привременог општинског органа у Косовској Митровици Александар Спирић нагласио је да Срби траже истину и да оно што се догодило пре 13 година никако не заборављају.

“Мартовски погром не желимо да се нигде у свету догоди и понови. 17. март 2004. године нас обавезује да будемо јединствени и сложни и у данима који долазе, јер се плашимо да је овај датум и даље свакога дана само на другачији начин”, рекао је Спирић.

“Морамо бити истрајни и остати на путу, чувати своја огњишта и бити своји на своме. Јако је битно да је држава Србија присутна и да помаже своме народу и сигуран сам да без те подршке и чврсте везе нама нема будућности”, казао је он.

Данас се навршило 13 година од мартовског насиља над Србима на Косову и Метохији када су Албанци протерали нешто више од четири хиљада Срба из својих кућа и запалили преко тридесет верских објеката.

У таласу насиља на КИМ тада је убијено 19 особа, од којих осам Срба, док је 11 Албанаца страдало у обрачуну с припадницима међународних снага безбедности.

Током мартовских нереда на Косову и Метохији протерано је 4.012 Срба, а већина њих се до данас није вратила у своје домове.

Повређено је најмање 170 Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину.

Порушено је око 800 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима и црква Богородице Љевишке у Призрену.

Према подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда је био близу 100.

У Грачаници Академијом обележена годишњица мартовског погрома

Након помена у манастиру Грачаница, у великој сали Дома културе у присуству великог броја политичких званичника, представника културе, породице страдалих у погрому, локалног становништва и медија одржана је Академија посвећена 17. марту 2004. године „Да се не заборави“ у организацији Удружења породица косметских страдалника.

У име епархије рашко- призренске архимандрит Иларион, игуман манастира Драганац, позвао је српски страдални народ да настави да верује у васкрсење Христово, јер само тако може опстати на овим просторима, и вернике да не продају своју веру и имовину јер, оно што је натопљено крвљу и знојем наших предака нема цену.

„Наш еписком Теодосије се труди у ономе што је мисија цркве, а то је да чува народ и место окупљања народа, да чува идентитет и имовину нашег народа, а пре свега да сведочи најрадоснију истину васкрсења Христовог, јер је због вере у васкрсење Христово наш народ опстао у тешким временима, а опстаје и данас“.

„Данас сам овде са вама да жалим али морам да кажем и једну врло важну ствар, на овом месту, овде у српској Грачаници на српском Косову и српској Метохији, ми обележавамо погром али не само погром који се десио 17. марта 2004. године, ми обележавамо и погром као процес, који на простору КиМ траје деценијама и вековима. Данас са овог места хоћу да поручимо свима да могу све да ураде, све да нам узму, али док дишемо и док имамо задњи атом снаге не могу да нам узму право да се сећамо свих наших жртава, сваког страдалог Србина, сваке запаљене цркве, манастира, сваке погажене травке на српској њиви натопљеној српском крвљу и не могу да нам узму право да тражимо правду и истину“,рекао је Жељко Јовић,заменик директора Канцеларије за КиМ.

„За мене постоје два 17. марта 2004. године. Један, који видим је да се у овом времену заједно са другим људима борим најбоље што умем да прокрчимо пут опстанку, бољем и нормалнијем животу, и онај други који сам и сам доживео. Тог 17. марта 2004. године требало је да нам задају коначан ударац и да све оно српско што нису успели да униште од 1988. године па све до краја 2000, све оно што нису запалили и срушили, протерали, да тада ураде. Оно што прећуткују и крију, они, који треба да гоне зликовце, јер је то сасвим сигурно била организована акција, добро координисана са прецизним планом , су у томе саучествовали“, нагласио је Бранимир Стојановић, заменик косовског премијера.

„Морамо и данас, онако како то чинимо сваког 17. марта, да се подсетимо да је тај догађај требало да буде коначни план разуларене банде, оне које су почеле 1997-98. потпомогнуте НАТО агресијом из 1999. протеривање и покушале да почисте и затру све трагове Срба и српства на овим просторима“, истакао је Вељко Одаловић,председник владине Комисије за нестала лица.

У галерији Дома културе отворена је изложба радова „Насликај ми Призрен“, са колоније у Светим Архангелима код Призрена одржане крајем 2016. године.

У дворишту Дома културе у Грачаници на спомен обележје „MISSING“, породице жртава, политички представници и окупљени суграђани положили су беле руже, као симбол невино страдалих.