Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Petković: Prištini se ne može verovati na reč

Insistiraću na tome da lјudi zaposleni u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, ali i svi naši predstavnici na terenu, budu prisutni u svakom domu, na svakom mestu gde je neki naš sunarodnik u nekakvom stanju potrebe – rekao je Petar Petković, direktor Kancelarije za KiM.

Od 2013. godine i potpisivanja Briselskog sporazuma, koji je kosovska skupština ratifikovala sa dvotrećinskom većinom i sa time preuzela međunarodnu obavezu za realizaciju svega dogovorenog pa i formiranje Zajednice srpskih opština, Kancelarija za Kosovo i Metohiju aktivno učestvuje u dijalogu Beograda i Prištine. Pored toga, prethodnih godina članovi Kancelarije svakodnevno su boravili po terenu, obilazeći narod i deleći pomoć, a država Srbije je pokrenula velika ulaganja u srpske sredine. Jedan od najangažovanijih članova tima Kancelarije za KiM, koji je neumorno radio na kosovsko-metohijskom terenu, je naš sagovornik, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković.

Da li će Kancelarija za KiM menjati pristup delovanja i rada prema KiM ili će ostati Kancelarija kontinuiteta, odnosno nastaviti tamo gde je vaš prethodnik stao?

Donedavni direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić i ja funkcionisali smo kao skladan i efikasan tim. Na terenu smo, objektivno gledano, postigli ozbilјne rezultate. Delovali smo u skladu sa politikom koju su definisali predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije, i ja ću na čelu Kancelarije za Kosovo i Metohiju nastaviti da delujem kao deo šireg državnog tima koji se bori za zaštitu srpskih državnih i nacionalnih interesa u južnoj pokrajini. Ta borba je, ne samo stvar političkog delovanja, već svesrpska, opštenacionalna borba, i voleo bih kada bismo u predstojećem periodu mogli da napravimo još veći iskorak ka nacionalnom konsenzusu po ovom pitanju.

Skoro da se može reći da poznajete Kosovo i Metohiju, kao da živite na KiM. Koliko vam ta činjenica olakšava prilikom dijaloga Beograda i Prištine?

Zaista smo proteklih godina nastojali da posetimo svako srpsko selo na Kosovu i Metohiji i da lјudima pomognemo u neposrednom kontaktu. To što sam upoznat sa geografijom i specifičnim problemima našeg naroda u pojedinim delovima pokrajine je nešto što se podrazumeva da bih mogao valјano da radim svoj posao. Za mene je, međutim, to što sam ušao u stotine domova običnih lјudi na Kosovu i Metohiji, zemlјoradnika, lekara, učitelјa, svih drugih, mnogo više od geografije. Reč je o emotivnom aspektu bavlјenja ovim poslom, kojeg nijedan političar ne sme da bude lišen. Kada se u Beogradu, na Kosovu i Metohiji, ili u Briselu borim za srpsku stvar, pred očima imam konkretne lјude od krvi i mesa, ne topografiju, brojeve i statistike. Insistiraću na tome da lјudi zaposleni u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, ali i svi naši predstavnici na terenu, budu prisutni u svakom domu, na svakom mestu gde je neki naš sunarodnik u nekakvom stanju potrebe.

I pre vašeg imenovanja učestvovali ste i u tehničkim i u političkim pregovorima u Briselu. Ima li naznaka da je Priština spremna na kompromisno rešenje?

Vidite, Priština u poslednje vreme više ceremonijalno učestvuje u briselskom dijalogu nego što zaista želi da proces normalizacije odnosa bude živ i funkcionalan. Uglavnom smo suočeni sa prištinskim mantrama o potrebi tzv. „uzajamnog priznanja“ i bajkama o tome kako je na Kosovu i Metohiji sve lepo i krasno. U ovom trenutku jedini pravi i validan test njihove spremnosti da se ide ka istinskoj normalizaciji jeste formiranje Zajednice srpskih opština, onako kako je to sporazumima iz 2013. i 2015. dogovoreno i potpisano. Neko ko ne ispunjava preuzete obaveze nema nikakav kredibilitet da bilo šta garantuje ili obećava. Prištini se prosto ne može verovati na reč i zato tražimo dela.

Kakav je, iz vašeg ugla, pristup evropskih posrednika delegacijama Beograda i Prištine i uopšte dijalogu? Da li je primetna pristrasnost i navijanje?

Bilo je u prošlosti raznih posrednika, u ovom trenutku je to gospodin Miroslav Lajčak. On, rekao bih, ima iskrenu želјu da stvari pomeri sa mrtve tačke i da proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine vrati na neki normalan kolesek, koji bi se sporijom ili bržom dinamikom kretao u pravcu nekih konkretnih rešenja. Kada je reč o spremnosti evropskih posrednika, od najvećeg značaja je zapravo spremnost najuticajnijih geopolitičkih aktera, a mnogi od njih su van EU, da na pravedan i kompromisan način reše brojna otvorena pitanja u našem regionu. Sa gospodinom Lajčakom imam korektan odnos i ne sumnjam u njegove dobre namere. zImajući u vidu odnos zapadnih centara moći i stanje na terenu, koliko Srbiji ostaje manevarskog prostora za delovanje? Mi ne biramo poprište za našu političku i diplomatsku borbu. Svet je takav kakav jeste i interesi pojedinih svetskih i regionalnih sila su takvi da Srbija na njih ne može uticati nikako drugačije osim argumentima i tako što će pokazati da je ozbilјna i uspešna država. Hoću da vam kažem da je na nama da se borimo, i ta borba verujem neće biti uzaludna. Svet je u nekoj vrsti previranja i preraspodele moći, i važno je da Srbija, ne mešajući se u sukobe velikih, pokuša da kao mali, ali pouzdan i kredibilan igrač u međunarodnoj areni zaštiti svoje interese. To će biti veoma teško, ali i pre nekoliko godina izgledalo je da su karte uveliko podelјene i da od nas ništa ne zavisi, pa smo se, ipak, izborili za 18 povlačenja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i sprečili Prištinu da uđe u mnoge važne međunarodne organizacije.

Obilazite po terenu, napadnute Srbe, pretučene, pokradene, zastrašene… Šta vam u čestim susretima Srbi po terenu govore, na šta se najviše žale?

Naš narod na Kosovu i Metohiji živi u atmosferi stalnog vanrednog stanja. Naš glavni zadatak je da Srbima i drugim lojalnim građanima Srbije osiguramo što bolјu socijalnu i egzistencijalnu situaciju kako bi im život učinili snošlјivijim. To se posebno odnosi na naše lјude južno od Ibra, koji su najizloženiji raznim vrsta ma pritisaka i bezbednosnih pretnji. Predsednik Vučić je u više navrata jasno poručio da nećemo dozvoliti nove pogrome nad našim narodom, i to su verujem svi čuli i švatili veoma ozbilјno. Međutim, na dnevnom nivou se nažalost suočavamo sa izolovanim incidentima kojima se održava atmosfera napetosti i nesigurnosti. Tako da se naši lјudi na terenu najviše žale na bezbednosnu situaciju i egzistencijalne probleme. Činimo sve da im pomognemo na oba plana. zMože li se čuti srpska istina i ukoliko srpska strana iznese istinu sa terena, kakve su reakcije međunarodnih činilaca koji treba da obezbede mir na KiM? Ovime se nadovezujemo na prethodno pitanje. Svaki sastanak sa međunarodnim predstavnicima započinjem ukazavinjem na težak položaj našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Delujemo tim povodom i pred međunarodnim organizacijama i raznim drugim neformalnim kanalima. Bio bih nepravedan kada bih rekao da su naši sagovornici nezainteresovani za bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i da ne preduzimaju ništa po tom pitanju, međutim, reakcije su često spore i neadekvatne.

Vašingtonski sporazum je pokrenuo stvari u dobrom smeru, ali su Albanci i to počeli da ignorišu i čini se da Prištini nije u toj meri stalo do pokretanja ekonomije iako ima ubedlјivo najveću stopu nezaposlenosti u Evropi…?

To samo potvrđuje da albanska politička elita u Prištini, ili barem jedan njen značajan deo, nije sposoban za racionalno promišlјanje interesa društva kojim faktički upravlјaju. Nisu svesni da je posao i obaveza jednog savremenog političara, ne da drži zapalјive nacionalističke govore, već i da građanima osigura bolјe uslove za život. To su odavno švatili i neki od najvećih međunarodnih sponzora Prištine. Često se može čuti da se društvo na Kosovu i Metohiji opisuje kao „pretpolitičko društvo“ i to je nažalost istina, jer ono i dalјe u mnogome počiva na nekim običajima, konvencijama i vrednosnim sistemima koji ne korespondiraju sa savremenim svetom i njegovim kretanjima.

Za Prištinu je sporan i Briselski sporazum, a njihovi predstavnici uporno tvrde da neće prihvatiti formiranje „Dodik republike“, kako oni nazivaju Zajednicu srpskih opština. Da li je to „crvena linija“ preko koje Srbija neće proći i ima li napretka u sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa bez realizacije sveobuhvatnog Briselskog sporazuma?

Ne upadajte u zamku da Zajednicu srpskih opština na bilo koji način vezujete za neke buduće sporazume, jer to je izvrnuta realnost koju Priština pokušava da nametne. Suština je da je obaveza Prištine da omogući formiranje ZSO sad i odmah, bez ikakvih uslovlјavanja. Prvi briselski sporazum je podrazumevao dogovore u kojima smo i mi i oni morali da načinimo neki ustupak. Mi smo svoje obaveze ispunili, a oni i dalјe, čitavih sedam i po godina, kasne sa ZSO. Ona dakle mora biti formirana odmah i bezuslovno. Mi učestvujemo u dijalogu čiji je posrednik EU, i postižemo izvestan napredak, ali ništa suštinski u tom dijalogu ne može da se dogodi dok god Priština ne prestane da izbegava svoje obaveze. Oni su sebi namerno „vezali ruke“ pseudopravnim preprekama za realizaciju dogovora o ZSO, neka nađu način da ih sami i odvežu.

Zašto Priština uporno odbija da realizuje deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na formiranje ZSO i ima li skrivenu podršku za takav odnos prema dogovorenom i potpisanom u Briselu?

Političari u Prištini su na raznim kursevima lepog i politički korektnog ponašanja u inostranstvu naučili floskule o otvorenom društvu i multietničosti, ali do sada nismo bili svedoci mnogo istinske volјe da se stvori išta drugo nego društvo pod potpunom albanskom dominacijom. Zajednica srpskih opština, iako nikoga ne ugrožava, jeste u ideološkom smislu u suprotnosti sa konceptom društva kakvo priželјkuju otvoreni i prikriveni politički ekstremisti u Prištini. Što se tiče drugog dela vašeg pitanja, Priština pravi krupne i smele poteze samo onda kada joj se to naredi, ili kada pažnja međunarodne javnosti skrene sa ovog regiona zbog nekih urgentnijih problema. Jasno je da čitavu operaciju blokiranja sprovođenja sporazuma o Zajednici srpskih opština nisu smislili sami, i isto tako i danas neko treba da im kaže da je dalјe odlaganje sprovođenja te obaveze nedopustivo.

Da li u dovolјnoj meri Beograd ukazuje predstavnicima međunarodne zajednice na etničko čišćenje koje su Albanci izvršili 1999. godine i, na neki način, zabranu povratka, pošto su malobrojni povratnici izloženi stalnim plјačkama i napadima?

Naravno da to činimo, posebno sad kada je pitanje povratka interno raselјenih lica reaktuelizovano u briselskom dijalogu. Problem je to što je međunarodna zajednica, u želјi da ugasi požar posle okončanja oružanih sukoba na Kosovu i Metohiji, po ovom pitanju krenula da deluje linijom manjeg otpora, tako da je više napora uloženo u integrisanje raselјenih i prognanih u novim mestima prebivališta, što je, moram da budem sasvim direktan, neka vrsta legalizacije posledica etničkog čišćenja. Danas, međutim, i dalјe ima naših sunarodnika koji bi bili spremni da se vrate na Kosovo i Metohiju i mi se svim snagama borimo da im to pravo, ne samo na rečima, već i u praksi bude garantovano.

Verujete li da će Albanci koji su vršili strašne zločine nad srpskim narodom, odgovarati?

Ne možemo znati kako će suditi sud za zločine UČK, ali prvi korak je učinjen podizanjem optužnica. To je, međutim, samo prvi korak ka zadovolјenju pravde, jer, podsetiću vas, nekima od komandanata UČK je već suđeno ali nisu i osuđeni. Pomirenje dva naroda nije moguće postići ukoliko se relativizuje odgovornost prištinske strane u sukobu za ratne zločine, jer Srbi pamte golgotu kroz koju su prošli i neće zaboraviti svoje mučenike. Ne može se nikakvo funkcionalno demokratsko društvo na KiM graditi na temelјima neprocesuiranih ratnih zločina. Zadovolјenje pravde je neophodan uslov u stvaranju zajedničkih vrednosnih obrazaca koji će budućim generacijama omogućiti da žive i prosperiraju neopterećene otvorenim i nezacelјenim ranama iz prošlosti. zNikada se kao danas nije ulagalo u srpske sredine na prostoru KiM.

Da li će Srbija nastaviti tim tempom bez obzira na ishod dijaloga Beograda i Prištine?

Naša borba za Kosovo i Metohiju ima svoju političku, pravnu, ekonomsku, kulturnu, etičku dimenziju, međutim, na praktičnom nivou ta borba je, pre svega, sačinjena od niza stalnih napora da se održi prisustvo srpskog naroda u pokrajini i da se svim građanima lojalnim Republici Srbiji obezbede uslovi za koliko-toliko normalan život. Zato će i u predstojećem periodu fokus našeg rada na terenu biti na široj finansijskoj pomoći, otvaranju radnih mesta, realizaciji infrastrukturnih i privrednih projekata, povratku interno raselјnih, jačanju našeg zdravstva i školstva, tj. realizaciji 349 projekata pokrenutih na ličnu inicijativu predsednika Vučića.

Poslednje vesti