Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Kancelarija za KiM: Reakcija Prištine o manastiru Visoki Dečani dokaz ugroženosti srpske baštine

Reakcija Alјbina Kurtija i Vjose Osmani na činjenicu da je organizacija „Evropa nostra“ uvrstila manastir Visoki Dečani na listu najugroženijih kulturnih spomenika Evrope upravo je još jedna potvrda ugroženosti srpske kulturne i verske baštine na Kosovu i Metohiji.

Pokušaj Kurtija i Osmani da samoproglašeno Kosovo predstave kao oazu multikulturalnosti i multikonfesionalnosti je gotovo svakodnevno demantovan skrnavlјenjima objekata Srpske pravoslavne crkve i pravoslavnih grobalјa širom Kosova i Metohije, i svi ti slučajevi su brižlјivo dokumentovani i svedoče upravo da je antisrpski i antihrišćanski ekstremizam veoma živ među Albancima u našoj južnoj pokrajini.

Zatvaranje očiju pred stvarnošću i politički motivisano negiranje situacije na terenu, jeste poruka ohrabrenja ekstremistima da nastave praksu napada na srpska sveta mesta, čime se njihova ugroženost ne umanjuje, već naprotiv povećava.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju ne želi da politizuje pitanje ugroženosti srpske baštine na u našoj južnoj pokrajini, i ohrabruje nas to što je naše dokazima potkreplјene utiske i procene potvrdila i nezavisna komisija organizacije „Evropa nostra“.

Kada je reč o manastiru Visoki Dečani, podsećamo još jednom da je manastir Visoki Dečani najčešće napadani objekat kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.

Kao prvi spomenik na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine na KiM, još od 2005. godine, Visoki Dečani su pod konstantnim terorom lokalnih Albanaca.

Manastir je oružano napadan čak četiri puta: dva minobacačka napada izvršena su 2000. godine, u vreme martovskog pogroma 2004. na manastir je ispalјeno osam minobacačkih granata, a 2007. godine je izvršen još jedan minobacački napad, koji je rezultirao i sudskom presudom.

Takođe, 2014. na zidovima manastira osvanuli su grafiti UČK ISIS, a u januaru 2016. godine ispred manastira uhapšeno je četvoro naoružanih kosovskih Albanaca, a, kako se ispostavilo, dvojica uhapšenih su bili na crnoj listi simpatizera ISIS-a.

Da slučaj nije bezazlen pokazala je reakcija Kfora, koji je višestruko pojačao zaštitu manaistira, postavio dvadesetak novih kamera, uveo redovne patrole i čak stalno boravlјenje vojnika u unutrašnjosti manastira. Postavlјeni su i reflektori sa infracrvenim svetlom.

Manastiru je odlukom ustavnog suda Kosova iz maja 2016. godine priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlјe, a odluka koja je pravosnažna i obavezujuća ne izvršava se već petu godinu, bez ikakvih pravnih posledica, iako je neizvršavanje ove odluke kritikovala Evropska unija, Stejt department, ambasade Kvinte, OEBS, UNMIK i druge organizacije.

Poslednje vesti