Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Канцеларија за КиМ: Реакција Приштине о манастиру Високи Дечани доказ угрожености српске баштине

Реакција Аљбина Куртија и Вјосе Османи на чињеницу да је организација „Европа ностра“ уврстила манастир Високи Дечани на листу најугроженијих културних споменика Европе управо је још једна потврда угрожености српске културне и верске баштине на Косову и Метохији.

Покушај Куртија и Османи да самопроглашено Косово представе као оазу мултикултуралности и мултиконфесионалности је готово свакодневно демантован скрнављењима објеката Српске православне цркве и православних гробаља широм Косова и Метохије, и сви ти случајеви су брижљиво документовани и сведоче управо да је антисрпски и антихришћански екстремизам веома жив међу Албанцима у нашој јужној покрајини.

Затварање очију пред стварношћу и политички мотивисано негирање ситуације на терену, јесте порука охрабрења екстремистима да наставе праксу напада на српска света места, чиме се њихова угроженост не умањује, већ напротив повећава.

Канцеларија за Косово и Метохију не жели да политизује питање угрожености српске баштине у нашој јужној покрајини, и охрабрује нас то што је наше доказима поткрепљене утиске и процене потврдила и независна комисија организације „Европа ностра“.

Када је реч о манастиру Високи Дечани, подсећамо још једном да је манастир Високи Дечани најчешће нападани објекат културне баштине на Косову и Метохији.

Као први споменик на Унесковој листи светске културне баштине на КиМ, још од 2005. године, Високи Дечани су под константним терором локалних Албанаца.

Манастир је оружано нападан чак четири пута: два минобацачка напада извршена су 2000. године, у време мартовског погрома 2004. на манастир је испаљено осам минобацачких граната, а 2007. године је извршен још један минобацачки напад, који је резултирао и судском пресудом.

Такође, 2014. на зидовима манастира осванули су графити УЧК ИСИС, а у јануару 2016. године испред манастира ухапшено је четворо наоружаних косовских Албанаца, а, како се испоставило, двојица ухапшених су били на црној листи симпатизера ИСИС-а.

Да случај није безазлен показала је реакција Кфора, који је вишеструко појачао заштиту манаистира, поставио двадесетак нових камера, увео редовне патроле и чак стално борављење војника у унутрашњости манастира. Постављени су и рефлектори са инфрацрвеним светлом.

Манастиру је одлуком уставног суда Косова из маја 2016. године признато власништво над 24 хектара земље, а одлука која је правоснажна и обавезујућа не извршава се већ пету годину, без икаквих правних последица, иако је неизвршавање ове одлуке критиковала Европска унија, Стејт департмент, амбасаде Квинте, ОЕБС, УНМИК и друге организације.

Последње вести