MENI
Naslovna » Aktuelno » Vesti »Petković - dijalog vodimo zbog trajnog mira i stabilnost
Etnički motivisani incidenti na Kosovu i Metohiji, 2021. Iskazivanje interesovanja za vakcinisanje protiv COVID-19
Korona virus COVID-19
Бројеви телефона Sektor za brigu o kulturnom nasleđu i saradnju sa SPC Pregovarački proces sa Prištinom Informatror o radu
Vreme od preuzimanja obaveze formiranja ZSO
Godina Mesec Nedelja Dan
8 101 443 3101
Besplatna pravna pomoć Bolјi život za interno raselјena lica i povratnike

Petković: Dijalog vodimo zbog trajnog mira i stabilnosti

26. jul 2021. Izvor: ALO

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković kazao je da Priština i međunarodna zajednica pokušavaju da predstave takozvano Kosovo kao nekakvu oazu tolerancije, ali da ih realnost na terenu svakodnevno demantuje.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju

Foto: Kancelarija za Kosovo i Metohiju

On je položaj srpske zajednice na Kosmetu predstavio kroz primer srpske povratnice Dragice Gašić iz Đakovice.

- Dragica je najslikovitiji primer kako danas izgleda sudbina povratnika na KiM. I svako ko se pita zašto je danas, dve decenije kasnije, stopa povratka manja nego u Ruandi i iznosi manje od dva odsto, neka proba da poseti Dragicu Gašić, prošeta s njom Đakovicom, pokuša da s njom kupi hleb u lokalnoj pekari ili da joj zameni vrata.

Da li kroz slučaj Dragice Gašić možemo posmatrati sva raselјena lica sa Kosmeta?

- Za Srbe je nažalost Đakovica zabranjen grad, mada je slična situacija i na drugim mestima gde isklјučivo žive Albanci. Pred primerom Dragice Gašić padaju sve maske Prištine jer je ova hrabra žena razobličila kako zaista izgleda život Srba južno od Ibra.

Ali Priština optužuje Beograd da je zloupotrebio i Dragicu Gašić i malog Nikolu Perića iz Gojbulјe...

- To je vrhunac licemerja. Pa ne bi Dragica ni bila tema medija da joj nisu pretili klanjem, plenili vrata i zabranjivali joj da kupi koru hleba. Neka se Priština zapita zašto Dragica nije primer uspešnog povratka raselјenih, nego je mučenica kojoj sada žele da oduzmu i stan. Pa nije ni mali Nikola Perić iz Gojbulјe sam sebi naneo povrede. Nјega upravo zloupotreblјavaju oni koji sklanjaju oči pred modricama i strahom tog srpskog dečaka koji je napadnut samo zato što je Srbin i nosi krstić oko vrata. Zato, umesto zamene teza, neka pogledaju istini u oči.

Na Kosmetu je tokom ove godine zabeleženo blizu 90 napada na Srbe i njihovu imovinu, kao i na svetinje SPC. Kako ocenjujete bezbednosnu situaciju u srpskim sredinama?

- Za nas nijedan incident nije ni mali ni beznačajan i nećemo prećutati nijedan koji se dogodio. Činjenica da za prvih sedam meseci ove godine imamo incidenata koliko i za celu prošlu godinu, pokazuje da je bezbednosna situacija umnogome pogoršana. To je posledica neodgovorne i zapalјive retorike Prištine koja ide naruku ekstremistima i sokoli ih, ali i odsustva konstruktivnog dijaloga. Zbog toga mi vagamo i merimo svaku svoju reč, svaki svoj postupak, svesni da je mala varnica potrebna da napravi veliki bezbednosni problem na KiM. A pitanje bezbednosti se po pravilu prelama preko leđa našeg naroda. Dok god je predsednik Aleksandar Vučić na čelu Srbije, neka svima bude jasno da nikakve potencijalno nove „Oluje“ i pogrome nećemo dopustiti.

Kako reaguju predstavnici međunarodne javnosti i EU na ove incidente?

- Verujte, i Žozep Borelј je bio zatečen kada mu je predsednik Vučić dao spisak etnički motivisanih napada, sa slikama koje to dokumentuju. Nažalost, Priština pokušava da minimizira i negira srpska stradanja na svakom koraku, za njih srpske žrtve ne postoje. Dok god imaju takav pristup, nema istinskog pomirenja i građenja zajedničke budućnosti. Ako je već to manir Prištine, međunarodna zajednica ne sme da okreće glavu od srpskih stradanja i problema na terenu jer oni imaju misiju i odgovornost da osiguraju mir i bezbednost na prostoru KiM, a ne samo da se „iznenađuju i šokiraju“ incidentima koji se dešavaju.

I srpska i albanska strana navode da se zna ko stoji iza masakra u Starom Gracku, mnogo je nerasvetlјenih zločina nad Srbima na Kosmetu.

- Vreme je da se Priština suoči sa svojim zločinima i da krivci odgovaraju za počinjene zločine. U jedno možete da budete sigurni - Srbija nikada neće odustati od prava i pravde za Srbe jer ratni zločini nikad ne zastarevaju. Zašto bi suza Novičine majke, koja je izgubila sina na tom polјu smrti kod Starog Gracka, bila manje vredna od suze neke druge majke? Zašto bi suza srpske majke bila manje teška od suze neke albanske majke. Rasvetlјavanje zločina i kažnjavanje odgovornih je civilizacijska tekovina i naš dug prema prošlim i budućim generacijama. Zbog toga smo i u Briselu insistirali da se rasvetle sudbine nestalih.

Da li imate utisak da Alјbin Kurti miniranjem pregovora u Briselu želi da „natera“ Beograd da odustane od dijaloga?

- Beograd niko ne može da natera da odustane od dijaloga, jer mi ne vodimo dijalog radi dijaloga, već da bismo osigurali trajni mir i bezbednost na prostoru KiM. Mnogo puta do sada smo mogli da napustimo pregovore, ali bi to bilo lako, možda bi donelo i neki aplauz u domaćoj javnosti, ali bi tako nešto bilo i vrhunac neodgovornosti. Može Alјbin Kurti da pokušava da provocira, on s druge strane ima snažnog pregovarača Aleksandra Vučića kome su opšti interesi iznad svega. Zato Kurtiju nikakvi politikantski igrokazi neće proći i što pre to shvati, to bolјe po njega.

Vučić najbolјe poznaje situaciju na KiM

Kako ocenjujete saradnju s predsednikom Aleksandrom Vučićem?

- Predsednikovo poverenje i ukazana šansa za mene su najveći podstrek. Tu sam da služim svojoj državi i svom narodu. Mnogo sam naučio od predsednika Vučića, njegove procene i poruke uvek se u perspektivi pokažu kao vizionarske. Bez podrške, borbe i razumevanja predsednika Vučića za probleme našeg naroda na KiM, verujte, ništa ne bi bilo moguće.

Erdogan je najavio da će pomoći Prištini da obezbedi priznanja od još nekih država, uprkos tome što je na snazi dogovor o jednogodišnjem prestanku lobiranja. Kako će Srbija odgovoriti?

- Nijedna ozbilјna država ne otkriva svoju strategiju i sled koraka, tako da budite uvereni da će zvanični Beograd i te kako umeti da odgovori na takvu situaciju i neće biti nemi posmatrač. Kao što smo do sada uspeli da sprečimo članstvo takozvanog Kosova u brojnim međunarodnim organizacijama, tako imamo spreman odgovor i na kampanju lobiranja za priznanja.

Crna Gora i Priština usvojile su rezolucije o genocidu. Da li smatrate da se zloupotreblјava termin genocid u političke i druge svrhe?

- Ne postoji narod koji je više stradao na tlu Evrope od Srba i koji je istovremeno više optuživan za zločine. I to je paradoks kom danas svedočimo. Za nas je važno da smo kao država sa predsednikom Aleksandrom Vučićem počeli da negujemo tradiciju sećanja na sva naša stradanja i da se dostojno odnosimo prema svojim žrtvama. Danas Srbija otvoreno govori i pominje svoje žrtve i u Jasenovcu, Košarama, Oluji, NATO agresiji - ne stidimo se svojih žrtava kako je to bilo u vreme Tadića, Đilasa i Jeremića. Napad na Srbiju različitim rezolucijama je zapravo pokušaj da se veštački promene istorijske činjenice, ali i pokušaj da se zaustavi Srbija koja je danas pobednik na brojnim polјima, od ekonomije, do zdravstva i vakcinacije i to je ono što mnoge u regionu boli.

Albanci svim silama pokušavaju da predstave da su pravoslavne svetinje na Kosmetu njihova kulturna baština, a s druge strane, redovno napadaju crkve i manastire. Kako to komentarišete?

- Ne mogu manastire da brane i čuvaju oni koji su ih palili. Mi od početka godine imamo tačno 20 napada na verske objekte SPC na KiM. Tu nije reč samo o vandalizovanju ili haranju svetinja. Na našim hramovima ispisuju se parole mržnje, ruše se ikone... Bespredmetno je govoriti o tome čije su svetinje na KiM. Kome nije jasno, samo neka pogleda Dečansku povelјu i druga dokumenta, koja tačno pokazuju da je reč o srpskoj kulturnom i duhovnom nasleđu, tačnije nasleđu države Srbije, SPC i srpskog naroda. Samo u poslednjih nekoliko godina obnovili smo preko 45 crkava i manastira, a bilo je hramova i drugih objekata SPC koje smo podizali i iz pepela.

Cilј mi je da što više budem sa Srbima u pokrajini

Često obilazite srpski narod u južnoj srpskoj pokrajni, na šta vam se građani najviše žale?

- Kada sam imenovan na mesto direktora Kancelarije za KiM, sebi sam zacrtao glavni cilј, a to je da što više budem sa našim narodom u pokrajini, da uđem u svako selo i svaku srpsku kuću na KiM. Da čujemo probleme običnih lјudi, da vidimo gde država može da pomogne. Danas Beograd ulaže najviše novca u srpske sredine na KiM, u poslednje tri decenije radimo brojne strateške projekte, bolnice, zgradu univerziteta, škole, 15 novih stambenih zgrada, 4 nova vrtića, obezbedili smo finansijsku pomoć za svakog našeg čoveka na KiM u iznosu od 100 i 200 evra, zaposlili preko 240 medicinskih sestara i 90 lekara... Gradićemo i radićemo još više u narednom periodu.

Poslednje vesti

Etnički motivisani incidenti na Kosovu i Metohiji, 2021. Iskazivanje interesovanja za vakcinisanje protiv COVID-19
Korona virus COVID-19
Бројеви телефона Sektor za brigu o kulturnom nasleđu i saradnju sa SPC Pregovarački proces sa Prištinom Informatror o radu
Vreme od preuzimanja obaveze formiranja ZSO
Godina Mesec Nedelja Dan
8 101 443 3101
Besplatna pravna pomoć Bolјi život za interno raselјena lica i povratnike