Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Нацрт резолуције о КиМ пристрасан у корист Приштине

Србија је дипломатски путем ЕП предочила да су делови нацрта резолуције о КиМ “неуравнотежени и недоследни”, нарочито кад је реч о дијалогу Београд - Приштина.

Нацрт резолуције је пре неколико дана поднела потпредседница Европског парламента Улрике Луначек.

“Резолуције ЕП привлаче широку пажњу медија и јавности и морају, што је више могуће, избегавати утисак да су пристрасне и навијачке за једну страну”, наводи се у писму које је шеф Мисије Србије при Европској унији, амбасадор Душко Лопандић, упутио Спољнополитицком одбору ЕП, а чију је копију у Парламенту ЕУ добила агенција Бета.

У дипломатској поруци Србије челницима и посланицима тог одбора ЕП, се скреће пажња на то да у документу који је поднесен уопште нема помена чињенице да су власти у Приштини једнострано кршећи дијалог с Београдом и садржину Бриселског споразума пренеле у надлежност Уставног суда Косова оцену уставности споразума о Заједници српских општина.

Такође се упозорава да се уопште не спомиње судбина нити од власти у Приштини тражи да обезбеде повратак преко 200 хиљада с Косова избеглих, привремено расељених Срба.

Амбасадор Србије при ЕУ указује и на то да се у једном пасусу нацрта резолуције, штавише, “изражава жаљење због одбацивања молбе Косова за чланство у УНЕСЦО због”, како се то наводи у припремном документу ЕП, “активног противљења Србије”.

Посланица Луначек се веома успротивила одлуци УНЕСЦО-а да одбаци молбу Приштине, оценивши да би тиме, напротив, била боље заштићена српска верска и културна баштина, а у поруци медијима је тада поред осталог изнела тврдњу да је реч о “четири манастира хришћанско-православне мањине на Косову”.

Она у нацрту резолуције то ипак овако спомиње:“Похвално је што је више објеката српске верске и културне баштине, нажалост разорених 2004-е, обновљено новцем пореских обвезника Косова”.

Лопандић је предочио да је с тим у вези “чврст став Србије да не признаје једнострано проглашену ‘независност Косова’, што није признала ни већина у међународној заједници, укључујући пет држава чланица ЕУ”.

Он је подсетио на погром који су косовски Албанци извршили над Србима и њиховим светињама и историјским објектима 2004-е године, уништивши поред осталог 35 цркава и манастира.

У ретком обраћању власти Србије Европском парламенту званични Београд посредством Мисије при ЕУ се такође ставља до знања да је неоснован понуђени став у нацрту резолуције да “ЕП жали због тога што је начелник генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, оптужен за ратне злочине, позван од Кфора у Приштину”.

“Кфор је”, наглашава у писму посланицима ЕП амбасадор Србије, “легитимна власт задужена за ред на простору који је Косово и Метохија на темељу резолуције 1244 СБУН, као и битних споразума”.

“А кад је реч о наводним ‘оптужбама против генерала Диковића’, желим да вас обавестим да генерал Диковић није ‘оптужен за ратне злочине’, како се то каже у нацрту ваше резолуције, од стране било које националне или значајне међународне правосудне власти”, подвлачи амбасадор Лопандић.

И додаје да је “надлежни тужилац за ратне злочине у Србији својевремено саопштио да нема основа за то да се он(генерал Диковић) сумњичи за кривичну одговорност…а генерал Диковић је поднео и приватне тужбе против представника невладиних организација које су га оптуживале”.

У тексту који је СПО ЕП поднела потпредседница Луначек се тврди да је Кфор морао да тражи сагласност власти у Приштини да позове на састанак генерала Диковића и “позива Кфор да делује заједно с властима Косова како би се избегли потези који могу вређати сећања на жртве…и штетити дијалогу Београд-Приштина”.

Шеф Мисије Србије при ЕУ посебно скреће пажњу на чињеницу да “одлука Приштине да, нажалост само дан пошто је Европска унија објавила годишњи извештај(о проширивању), Приштина суспендује споразум о начелима за установљење Заједнице српских општина, представља незабележен случај споразума утаначених уз ангажовање ЕУ и шаље очигледну лошу поруку свима-Српској заједници, Европској унији и целој међународној заједници”.

Амбасадор Србије при ЕУ истиче у писму “снажно уверење да Европски парламент, кроз своју резолуцију, мора послати јасан и недсосмислен позив властима у Приштини да у потпуности спроведу склопљене споразуме, а што је, нажалост, изостало у поднесеном нацрту”.

У нацрту који је припремила посланица Луначек се без икаквог коментара или оцене само каже да “ЕП прима на знање одлуку Уставног суда(Косова) о привременој мери обустављање примене било којег законског акта за Удружење српских општина”.

Амбасадор Лопандић такође наводи да је “с изненађењем установио да у нацрту резолуције ниједне речи нема о заштити права српског живља на Косову и Метохији, нити се од косовских власти тражи да обезбеде одржив повратак преко 200 хиљада интерно расељених лица која се и даље налазе унутар територије Србије”.

“Желим да вас обавестим”, додаје Лопандић, “да се за протеклих 16 година вратило (на Косово и Метохију) само 12 хиљада интерно расељених лица, како то показују подаци Високог комесаријата за избеглице УН”.

Улрике Луначек у нацрту резолуције предлаже, мада не спомиње изричитио ни Србе на Косову, нити српске избеглице, да “ЕП прими на знање да су нужни даљи напори за заштиту права свих мањина на Косову, укључујући Роме, Ашкалије и Египћане”.