Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Ђурић: Политички узроци насиља над Србима још нису отклоњени

Јасно је да погром 17. марта 2004. године није било спонтано насиље већ планирано, промишљено и режирано са циљем да Срби буду етнички одстрањени и очишћени.У питању је свакако злочин масовних размера и 17. март иако посебно бруталан само је један од најскорих чинова драме српског народа на КиМ која траје готово током читавог 20. века - истиче директор Ђурић.

Опомињући да и ова, дванаестогодишњица од погрома над Србима на КиМ пролази у знаку чињеница да још увек нису отклоњени политички узроци који су довели до 17. марта 2004. године, Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију у разговору за "Јединство" истиче да нажалост ни после 12 година од тог погрома није уклоњена етничка дистанца која је вештачки грађена деценијама и чији главни протагонисти још увек играју кључну улогу у политичком животу у нашој јужној покрајини. - Када кажем етничка дистанца мислим пре свега на етничку дистанцу између Срба и Албанаца. Дакле, некоме на Косову и Метохији Срби и данас сметају и врло је индикативно то што у јавном дискурсу политичара у Приштини, уместо економских и социјалних тема, доминира питање односа са Београдом и што је још теже за разумети, питање односа са малобројном преосталом српском заједницом у нашој јужној покрајини. Нажалост, политички узроци насиља над Србима још увек нису отклоњени. Волео бих да у наредном периоду видимо више одговорности код свих политичких представника на Косову и Метохији и више посвећеног рада на деескалирању тензија и изградњи нормалнијих и бољих односа. Ми смо томе заиста искрено посвећени а рекао бих да има доста политичара који изнова и изнова падају на испиту код суштинске нормализације односа - оцењује директор Ђурић.

Како је било могуће у присуству великог броја војне и цивилне међународне мисије на КиМ да дође до погрома оноликих размера?

- Јасно је да погром 17. марта 2004. године није било спонтано насиље већ планирано, промишљено и режирано са циљем да Срби буду етнички одстрањени и очишћени, у оквиру монструозног етничког инжењеринга, са простора за који су шовинистички умови сматрали да Срби не требају да их настањују зато што би присуство Срба на тим просторима представљало отежавајућу околност за остваривање њихових експанзионистич ких и великодржавних циљева.

Може ли се 17. март подвести под геноцидни иступ албанских екстремиста?

- У питању је свакако злочин масовних размера и 17. март, иако посебно бруталан, само је један од најскоријих чинова драме српског народа на КиМ која траје готово током читавог 20. века. Дакле, насилна промена етничке структуре на КиМ на штету српског народа карактеристична је практично за читав 20. век и ми смо на тај начин дошли од народа који је по бројности достизао готово половину становништва у нашој јужној покрајини, до народа који је по бројном стању, нажалост, у знатно мањем броју него икада у ранијој историји.

У којој мери су додатни страх за Србе протести и насиље опозиције у Приштини?

- Политичка нестабилност и клима у којој, уместо у заједнич ком изналажењу начина за решавање нагомиланих социјалних проблема, главна и доминантна тема политич ког дискурса остаје питање великодржавних амбиција, не иде у прилог изградњи већег међусобног поверења и веће сигурности међу народима у нашој јужној покрајини.

Када је у питању формирање Заједнице српских општина Приштина се оглушује о позиве ЕУ и Савета безбедности УН да се одмах формира ЗСО...?

Заједница српских општина ће бити формирана. ЗСО је циљ за који морамо да се боримо. Да бисмо се за ЗСО изборили потребно је, пре свега, да будемо сами свесни колики је њен значај за нашу будућност и наш опстанак на Косову и Метохији. Морамо погледати које су то нажалост лоше и много лошије алтернативе уколико ту Заједницу не бисмо имали и морамо бити спремни да се за њу боримо политичким средствима која нам стоје на располагању упорно, тврдоглаво и истрајно. Морамо сами веровати у њену снагу и њен потенцијал да нам унапреди животе и омогући опстанак да бисмо имали снаге да је створимо. Дакле, Заједница ће бити наше снажно средство, наша кичма и наш стуб а морамо пре свега тога веровати у њу и бити спремни да на њој радимо и да се за њу боримо. Одувек је било јасно да ће многима сметати српска снага на КиМ и да ће многима сметати српско уједињавање на КиМ. Много је оних којима би највише одговарало да могу довека да купују локалне српске политичаре са нешто мало новца, са нешто мало функције и позиције а много је мало оних међу локалним политичарима на КиМ који шватају стратешку снагу и значај Заједнице на КиМ. На срећу српски народ на КиМ много шире препознаје неопходност да се Срби институционално увежу и организују. Због тога мислим да ће наша ЗСО са снажном залеђином целокупног српског народа бити наш стуб. А, само заједнич ким радом српског народа, српских представника и световних и духовних институција, дакле, само заједнич ки можемо да се изборимо да створимо тај оквир који нам је неопходан у овом тешком историјском тренутку. Све опције које нам стоје на располагању су, нажалост лошије од онога што смо имали некада, од онога што смо имали до 1999. године, али свакако много боље од тога да немамо ништа или да нас уопште не буде. Али, ми хоћемо да опстанемо и борићемо се за то.

Колико је значај Српске православне цркве за опстанак српског народа на КиМ и како видите будућност наше Цркве на простору Космета?

Српска православна црква има несумњиву централну, пастирску, духовну, моралну и ако хоћете окупљајућу и сабирајућ у улогу када је реч о српском народу на КиМ. Српски народ на КиМ је у великој мери и егзистенцијално потпомогнут паритативним и хуманитарним радом Епархије рашко-призренске. Уверен сам у то да без свакодневног и марљивог истрајног упорног ангажмана Епархије рашкопризренске, српски народ на КиМ не би одолео свим искушењима којим одолева већ дуже од једне и по деценије. Тако да, Епархија рашко-призренска Српске православне цркве представља за српски народ на КиМ много више од духовног пастира. Она је буквално један од стубова нашег опстанка. Уверен сам у то док год буде постојао српски народ на КиМ постојаће и СПЦ и обрнуто док год буде постојала СПЦ на КиМ постојаћ е и српски народ на КиМ. А, и српски народ и српска Црква постојаће заувек на Косову и Метохији, насупрот ономе што би многи прижељкивали или што би покушали да ураде.