Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Симић: Нема услова за спровођење пописа у српским срединама

Затражићемо повлачење нацрта закона о попису јер попис који планирају покрајинске власти на северу Покрајине не може да се обави док се не створе сви предуслови, пре свега политички и безбедносни. И сама најава покрајинских власти да ће почети неке активности везане за формирање Заједнице српских општина је велики помак, јер се до сада то није десило. Напади на Србе у повратничким срединама на Космету, на жалост, више не представљају новост јер се они дешавају готово свакодневно - истиче Симић.

Подсећајући да је на недавном састанку свих градоначелника општина са севера али и већински српских општина са југа као и представника Срба у покрајинским институцијама једногласно донет закључак да попис који косовске власти планирају да спроведу на северу Покрајине не може да се обави док се не створе сви предуслови, пре свега они који се тичу стабилнос ти, односно политички и безбедносни, Славко Симић председник Српске листе и шеф посланичког клуба у косовској Скупштини у разговору за „Јединство“ објашњава разлоге због којих ће ова листа затражити од покрајинске владе да повуче из процедуре нацрт закона о попису становништва у четири општине на северу Косова.

- Осим једногласно донетог закључка на поменутом састанку, поводом повлаче ња овог законског нацрта разговарао сам и са представницима ЕУ и другим дипломатама на Косову и Метохији од којих сам затражио разумев ње за наше ставове и подршку. Јер, осим што усвајање овог закона без подршке српских посланика у косовском парламенту нема сврхе, ни спровођење пописа у општинама на северу Космета свакако неће бити изводљиво без сагласности представника Срба али и становништва, поготову што у члану 14 тог закона стоји да је за одржавање пописа потребно формирати општинску пописну комисију која организује попис, именује пописиваче, импелментира и надгледа спровођ ње закона- појашњава Симић, одгварајући на питање „Јединства“ зашто је неизводљиво спровођење пописа на северу Космета.

Да ли се поменути нацрт закона односи и на остале општине са српском већином на Космету и који су то проблеми проистекли због неодазивања житеља већински српских средина на попис који је одржан 2011. године?

Наравно да се услови за одржавање пописа ни у већински српским срединама јужно од Ибра нису стекли, јер је у тим општинама, рекао бих безбедносна ситуација још сложенија него на северу Космета. Јер, иако су се можда у мало већем броју одазвали попису 2011. године него житељи српских општина на северу, процентуално гледано на тај попис изашао је веома мали број становника у српским општинама јужно од Ибра што је проузроковало бројне проблеме пре свега чињеницу да нас према статистичким подаци- ма на Косову има мање него што је то реално. Јер, рецимо, гледајући тај попис у општини Витина има око 500 Срба, док реално у овој општини живи око 4.000 становника. Међутим, поред овог, додатни проблем који су проузроковали ови подаци јесте што су буџети већински српских општина сагледани кроз број становника који се одазвао попису, што је далеко од реалних потреба и реалног ст ња.

Представници приштинских власти најавили су формирање радне групе која би почела да се бави активностима везаним за формирање Заједнице српских општина без учешћа Београда. Шта то заправо значи и да ли ће представници Срба на то пристати?

- И сама најава покрајинских власти да ће почети неке активности везане за формирање Заједнице Српских општина је велики помак, јер се до сада то није десило. Напротив, приштинске власти, али и опозиција били су једногласни у опонирању било каквих активности везаних за ЗСО и на све начине покушавали да пролонгирају чак и неке припреме попут формир ња радних група које ће морати да реализују договор управљачких тимова Београда и Приштине који су у Бриселу потписали Споразум о формирању Заједнице српских општина. Оно што бих рекао са сигурношћу јесте да радне групе не могу да буду без српских представника јер се ЗСО тиче пре свега Срба и њиховог живота на Косову и Метохији, а све друго било би ирационално и неприхватљиво.

Када очекујете почетак активности везаних за формира ње ЗСО будући да су до сада сви најављивани рокови пролонгирани?

Уверен сам да ће активности око формира ња ЗСО уследити ускоро али пре свега, по мом мишљ њу, захваљујући притиску међународне заједнице на Приштину да реализује кључни Бриселски споразум. Пре свега следи израда статута ЗСО а потом формир ње и осталих органа који ће чинити Заједницу српских општина која, како је предвиђено, мора имати одређена овлашћења, а која су такође, прецизирана Споразумом из Брисела.

Најављена изградња повратничког насеља „Сунчана долина“ нашла се на удару приштинских власти а албански политичари, почев од премијера Исе Мустафе, као да се утркују са изјавама да за изградњу овог насеља нема дозволе приштинских институција. Да ли су поменуте изјаве усмерене против повратка расељених Срба?

- Свакако да поменуте изјаве не могу и неће допринети повратку расељенх Срба који када чују овакве и сличне изјаве схвате да нису добродошли и да се власти у Приштини које би, уколико желе да следе демократске тековине и принципе, требали да поспешују људска права и слободе, а које се заправо противе основним начелима људских права а то је да људи живе тамо где желе и одакле су били приморани да оду. Међутим, иако су изјаве усмерене против градње овог насеља бројније, рекао бих да има и охрабрујућих изјава албанских политичара, који сматрају да Београд и Влада Србије треба да улажу у српске средине у Покрајини. Дакле, упркос свему ономе што смо могли чути претходних дана, уверен сам да ће изград ња овог повратничког насеља тећи по плану али се заиста надам и да ће то бити први али не и последњи озбиљнији повратак на КиМ.

Како коментаришете учестале нападе на повратнике у метохијским срединама, али и пуцњаву на браћу Здравковић у Паралову, селу у општини Ново Брдо?

Напади на Србе у повратничким срединама на Космету на жалост више не представљају новост јер се они дешавају готово свакодневно. Међутим, осим самих напада подједнако плаши и чињеница да они остају без осуде како од стране албанских политичара тако и од стране међународне заједнице а уверен сам да ће се, све док изостају такве осуде, напади понављати. Исти случај је и са нападима на Србе на подручју читаве Покрајине а колико сам упознат напади су чести и на Србе у Паралову у општини Ново Брдо и долазе углавном од Албанаца који током викенда одлазе на излетиште звано Врбица тако да пролазећи поред српских имања плаше власнике као што је то случај са пуцњавом на браћу Здравковић који су обрађивали им ње и чували стоку када је на њих осута паљба из ватреног оружја.