МЕНИ
Насловна » Актуелно » Вести »Ђурић: Недостаје механизам за повраћај имовине расељених
Етнички мотивисани инциденти на Косову и Метохији Скок у будућност – Србија 2027 Исказивање интересовања за вакцинисање против COVID-19
Бројеви телефона Сектор за бригу о културном наслеђу и сарадњу са СПЦ Преговарачки процес са Приштином Информатор о раду
Време од преузимања обавезе формирања ЗСО
Година Месец Недеља Дан
11 136 591 4140
Live and work in Serbia Бесплатна правна помоћ Бољи живот за интерно расељена лица и повратнике

Ђурић: Недостаје механизам за повраћај имовине расељених

14. јун 2016. Извор: Танјуг

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је данас да се у Србији тренутно налази 204.049 интерно расељених особа из јужне српске покрајине, истичући да је повратак Срба и неалбанаца на КиМ лимитиран недостатком механизма за повраћај узурпиране имовине.

Ђурић је, на трећем регионалном форуму на високом нивоу о трајним решењима за расељене особе са КиМ, рекао да је и после 17 година од завршетка сукоба у јужној српској покрајини и даље актуелан проблем расељених особа.

Према његовим речима протеклих година за збрињавање интерно расељених и побољшање њиховог положаја из буџета Србије издвојена су велика средства и урађене су стратегије за подршку њима, а, како је додао, помоћ је дошла и из Европске уније кроз ИПА фондове.

Ипак, Ђурић је нагласио, упркос свим напорима, проблем остаје, јер интерно расељене особе не могу да остваре своја индивидуална права у месту порекла.

Зато се то питање не може решити без координисаног сета активности свих заинтересованих страна, а како би се успоставио адекватан имплементациони оквир на Косову и Метохији, рекао је Ђурић.

"Чињеница је да 17 година после сукоба та лица немају права да се слободно врате у свој дом, да им се врати одузета имовина, или да буду обештећени за ону која не може да буде враћена. То нас све обавезује да у доброј вери наставимо да констурктивно и правовремено радимо на унапређењу њиховог положаја", рекао је Ђурић.

Он је додао и да се поставља питање поштовања преузетих обавеза реализације договорених мера из усвојених акционих планова, указујући на поједине чланове техничке радне групе у Приштини.

Ђурић је истакао и да је повратак Срба и неалбанаца лимитиран недостатком механизма за повраћај узурпиране имовине, поручујући да се не сме дозволити да Скопска иницијатива постане само форум за размену мишљења.

Он је позвао све учеснике иницијативе да наставе са реализацијом договорених мера и акционих планова у складу са договореним принципима и роковима, али и међународне чиниоце на Косову и Метохији да активно подрже напоре за решавање проблема расељених особа.

Покрајински министар за заједнице и повратак Далибор Јевтић учесницима конференције говорио је о пројекту "Сунчана долина", констатујући да је то први успешан пројекат за повратак расељених особа.

Према његовим речима протеклих година бројне институције су се бавиле процесом и решавањем проблема расељених особа, при чему је било више неуспеха, попут празних насеља Бабуша, Бабљак, Клобукара, Зочиште.

Пројекат "Сунчана долина", како је рекао, даје одговоре на сва важна питања која постављају расељени - где ће и у каквим услиовима да живе, да ли ће имати могућност запослења, здравствену заштиту, приступ образовању, каква ће им бити безбедност и сигурност за повратак...

"Важно је да ми и данас и у наредном периоду, кроз процесе које имамо, обезбедимо све законом преузете обавезе како би пројекат 'Сунчана долина' био успешан и како би то био пројекат који ће помоћи процесу помирења који нам је преко потребан", рекао је Јевтић.

Регионални представник УНХЦР-а за југоисточну Европу Андреј Мајн истакао је да је важно препознати Скопску иницијативу као процес за налажење решења за расељене особе.

"Зато је деловање кључна реч и веома је важно што су све делегације спремне да на једном папиру изнесу све своје намере и планове за наредне две или три године и идентификују начине постизања свих свеобухватних решења", рекао је Мајн.

Према његовим речима потребно је отићи корак даље и убрзати процес, односно детаљно размотрити даљи рад конкретних радних гупа.

"Потребно је да формирамо мање радне групе унутар одређеног рока које ће радити на конкретним темама, али за краћи временски рок", оценио је Мајн.

Како је додао, потребно је направити приоритете како би деловање било делотворније.

Кључно је да међународни чиниоци сами предузму одговорност за процес, израде јасне стратегије и што више помогну у изградњи капацитета и координисању активности, рекао је Мајн.

Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Петер Буркхард сматра да је фаза спровођења Скопске иницијативе најважнији део процеса, који ће довести до опипљивх решења расељених особа са Косова и Метохије.

"Подржавамо и посвећујемо се вашој даљој сарадњи у том процесу. И даље ћемо подржавати институције. Мисија ОЕБС на Косову ће и даље пружати подршку у организовању неопходних радионица како бисмо помогли у овој фази спровођења", рекао је Буркхард.

Према његовим речима следећи форум на високом нивоу крајем године биће могућност да се анализира докле се стигло у процесу спровођења решења за расељене особе.

"Ваша пуна посвећеност је кључна за успех остваривања права расељених да се врате у место порекла или да се локално интегришу. Мисија ОЕБС ће и даље бити посеећена овој међуинституционалној иницијативи", поручио је Буркхард.

Видео

Етнички мотивисани инциденти на Косову и Метохији Скок у будућност – Србија 2027 Исказивање интересовања за вакцинисање против COVID-19
Бројеви телефона Сектор за бригу о културном наслеђу и сарадњу са СПЦ Преговарачки процес са Приштином Информатор о раду
Време од преузимања обавезе формирања ЗСО
Година Месец Недеља Дан
11 136 591 4140
Live and work in Serbia Бесплатна правна помоћ Бољи живот за интерно расељена лица и повратнике