Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Јетвић: Положај Срба на Космету одувек је био тежак

Сигуран сам да ће се формира њем ЗСО направити значајан корак ка преко потребној изградњи међусобног поверења између српског и албанског народа на Космету. Наводи о укидању Министарства за повратак су пре свега спекулација појединих медија и потреба да се Срби окриве за све лоше што се дешава на Косову. Наш посао је да помажемо невећинском народу на Космету, посебно када то не чине друге институције које ретко када одговарају на захтеве грађана. Зато смо ми као институција свакодневно присутни на терену како бисмо решавали те проблеме. Заједно са Канцеларијом за КиМ Владе Србије, координисано и уз пуну сарадњу, радимо на томе да живот Срба учинимо подношљивијим - каже министар Јевтић.

Оцењујући недавну посету Xозефа Бајдена значајном за читав регион, Далибор Јевтић, министар за повратак у покрајинској Влади у разговору за „Јединство“ истиче да су суштинске поруке америчког потпредседника о неопходности наставка дијалога Београда и Приштине и формирања Заједнице српских општина охрабрујуће. Истовремено, министар Јевтић сматра да је посебно значајна порука да се међународне преузете обавезе морају у потпуности имплементирати како би се у будућности наставило са озбиљним приступом решав ња проблема у односима два народа на овим просторима. - Формир ње ЗСО је обавеза Приштине која се мора спровести и ЗСО ће у том смислу помоћи да у будућности српски народ на Космету има бољу перспективу, што никако не значи да Албанци због тога нешто губе. Напротив, сигуран сам да ће се формирањем ЗСО направити значајан корак ка преко потребној изградњи међусобног поверења између српског и албанског народа на Космету. То је, очигледно, и од стране америчке администрације и потпредседника Бајдена такође препознато и самим тим пренето на званичним састанцима током посете Београду и Приштини истиче министар Јевтић одговарајући на пит ње како оцењује посету Xозефа Бајдена Београду и Приштини.

Очекујете ли у том контексту ускоро активности око ЗСО и да ли ће ЗСО, као што је предвиђено, имати значајна овлашћ ња или ће бити на нивоу Асоцијације како то наводи албанска опозиција?

Први корак који се очекује у коначном почетку процеса формира ња ЗСО јесте израда Статута који не треба да буде документ који ће се са било које стране одмах одбацити. Дакле, израда Статута мора да буде од почетка координисана и у складу са потписаним принципима у Бриселу. Ништа више и ништа ма ње од тога. За мене лично од форме је важнија суштина онога што ће ЗСО донети грађанима. Та суштина значи бољи, квалитетнији живот и извеснију будућност за Србе на овим просторима. Знате, Срби и у важећим законима Косова имају одређена права на папиру, али у пракси се закони не приме њују у потпуности и због тог неприме њива ња нико не сноси ама баш никакве последице. Важно је да постоје механизми заштите у систему. Тако и, по мени, ЗСО и њен Статут не смеју остати без механизма који ће, уколико не дође до потпуне имплементације, штитити сам смисао постоја ња ЗСО-а. Образова ње, здраствена заштита, културно наслеђе и економски развој су темељ на коме се гради извесна будућност. На таквим теме љима ће, сигуран сам, кроз ЗСО и повратак бити квалитетнији и масовнији.То је нешто што и лично очекујем након формира ња ЗСО-а.

Покрајински премијер незванично најављује реконструкцију Владе а спомиње се да је и Ваше министарство на удару као и Министарство за локалну самоуправу, на чијем је челу Србин. Да ли је то, по вашем мишљењу, утицај опозиције или „пробни балон“ како би се умањио утицај на формирање ЗСО?

Ја мислим да је то пре свега спекулација појединих медија на албанском језику као део онога што је у послед ње време евидентно у косовском друштву а то је потреба да се Срби окриве за све лоше што се дешава и онда је, у таквом једном сценарију, најлакше проблем решити ако Срба нема. Па онда тако и Срба не треба да буде у институцијама и Срби не треба да управљају ресорима у Влади Косова посебно не, ако то управљање даје одређене резултате. Министарство за заједнице и повратак је итекако присутно на терену, решавамо проблеме обичних људи и на тај начин их оснажујемо. Погледајте, рецимо, Осојане данас и какво је Осојане и цео тај крај у Метохији било пре само пар година. Оснажили смо на одређен начин повратнике тамо и свакодневно смо присутни у решава њу њихових проблема. То некоме смета па онда под изговором ”сма њива ња превелике администрације централног нивоа власти” каже: хајде да прво кренемо са Србима. Добро је, међутим, што то није званична иницијатива. Посебно радује чи њеница да се и међународна заједница противи укида њу МЗП-а. Ја немам ништа против да једног дана дође до, можда, реорганизације ове инсититуције на чијем сам челу, али тек када се повратак као обавеза и одговорност у потпуности не реши.

Као повод за укид ње вашег Министарства наводи се извештај генералног ревизора Косова, који вам замера плаћање струје колективним центрима, додељивање возила невладином сектору, превоз српских новинара као и издвајање новца за лечење болесног детета. Како то коментаришете?

Поносан сам на чињеницу да генерални ревизор није нашао некакве неправилности у раду МЗП-а. Знате, није једноставно да у једном систему под контролом држите сваки сегмент јер већи део институција на Косову има проблема у раду, посебно у делу јавних набавки. Оно што се нашло у извештају ревизора о раду МЗП-а је нешто што, по мени, није никакав прекршај. Напротив. Јесте наш посао да помажемо невећинском народу на Космету, посебно када то не чине друге институције које ретко када одговарају на захтеве грађана. Ако ме питате да ли сам спреман да сносим одговорност због тога што је током хладне зиме укључена струја колективном центру у Грачаници након што је МЗП платио рачуне за струју, или због тога што сам једној болесној девојчици помогао да иде на преко потребно лече ње, па када смо обезбедили дрва за огрев повратницима, мој одговор је – да. Наравно да сам спреман и мислим да јесте мој посао да на тај начин помажем грађанима. То јесте и смисао мог посла и делова ња, доноше ња одлука и преузима ње одговорности са циљем решава ња проблема грађана.

Из косовског буџета издвојена су средства за повратак 700 расељених лица на годишњем нивоу, што је имајући у виду број расељених минимално. Како поспешити повратак расељених лица и има ли наде да ће се повратак интензивирати?

Пита ње повратка се не може решити чак ни издваја њем више финансијских средстава, докле год се повратак расељених од стране већинског становништва на Косову не прихвати на другачији, позитивнији начин. То подразумева пре свега решава ње свих пита ња узурпиране имовине, али и пита ње безбедности. Чи њеница је да ми са овим буxетом и уз остале обавезе у оквиру мандата МЗП-а можемо да рачунамо на изград њу око 150 кућа годиш ње. Оно што је такође значајан фокус нашег рада и делова ња јесте пита ње опстанка јер без опстанка ми не можемо да говоримо ни о повратку. Поносам сам на то да имамо значајних резултата у тој области али они су далеко од онога што треба да буде крај њи позитиван резултат а то је већи број припадника српског народа који треба да живи на Космету, од Ђаковице, Пећи, Истока, Србице, Клине до Призрена, Приштине, Г њилана и Урошевца и свуда тамо где јеСрба било пре ратних сукоба.

Један од озбиљнијих пројеката повратка који реализује Влада Србије јесте и пројекат „Сунчане долине“, који приштинске власти желе да осујете а Вама замерају на подршци овом пројекту...?

Мени је лично највећи апсурд противље ње повратку око 1500 расељених у односу на више од 200.000 њих, колико их је и даље у расељеништву. Реакције појединих албанских политичких представника на пројекат ”Сунчана долина” су ме заиста у негативном смислу изненадиле. Назива ње процес повратка колонизацијом је у најма њу руку скандалозно. На састанку са амбасадорима Квинте сам рекао да су се у појединим општинама са српском већином на местима где никада није било кућа изградила читава насеља, на пример насеље ”Маригона” у Грачаници, само за Албанце, па их нико није називао колонистима. Са друге стране расељени који желе да се врате у Ђаковицу, Пећ и друга места а то не могу на овај начин, изразили су жељу да се врате на север Космета и то опет некоме смета. То је суштински најреалнија слика односа већинског народа на Косову према процесу повратка Срба. И на крају једном министру чији јесте посао да ради на процесу повратка се замера на томе што ради свој посао. На тако нешто је тешко дати било какав коментар. Оно што желим да истакнем јесте да треба испоштовати све процедуре које се односе на легалан начин изград ње ”Сунчане долине”.Ту најважнију улогу има локална самоуправа и очекујем да општина Звечан у складу са Законом о локалној самоуправи управо помогне да се закони испоштују. Са друге стране чи њеница је и да се на северу Космета имплементирају инфраструктурни пројекти од стране Међународне заједнице и Владе Косова и да четири општине још увек немају урабнистички и просторни план, па опет нико није због тога зауставио реализацију тих пројеката. Не сме да постоје другачија правила када је у пита њу ”Сунчана долина” и то је оно што такође истичем.

Како бисте оценили тренутни положај Срба на Космету, како оних који нису одлазили са вековних огњишта тако и повратника а којима ваше Министарство помаже у решав њу свакодневних животних проблема?

Положај Срба на Космету је одувек био тежак, различито тежак кроз различите временске периоде, али увек тежак. Данас је он, такође, различито тежак у зависности од тога где они живе. Тако је он далеко тежи у срединима у којима Срби нису већина, а нешто лакши у општинама са српском већином. Економија и безбедност се ту посебно истичу када је о главним проблемима Срба на Космету реч. Зато ми као институција смо свакодневно присутни на терену како би смо решавали те проблеме. Заједно са Канцеларијом за КиМ Владе Србије, координисано и уз пуну сарад њу, радимо на томе да живот Срба учинимо подношљивијим. Нимало лак посао, али упорни смо у томе да што више проблема решимо, да што више кућа, путева, школа, обданишта и свега онога што је значајно за наш народ изградимо и на тај начин пошаљемо јасну поруку да не одустајемо од живота на овим присторима.

Да ли су представници Срба у покрајиснким институцијама у довољној мери ангажовани на решавању проблема српске заједнице и како бисте прокоментарисали однос Српске листе са коалиционим партнерима, односно албанским политичким партијама на власти?

Мислим да се овде не поставља питање наших могућности у смислу тога да ли ми имамо капацитета, већ спремности већинског становништва да искрено и у пракси а не само декларативно, подржи све оно што треба да се уради за невећински народ на Космету. Стиче се утисак од почетка рада нове Владе Косова да је однос наших коалиционих партнера према нама некако под великим утицајем и притиском албанских опозиционих партија. И због тог и таквог притиска наша сарад ња је заиста сведена на неки минимум. Због тог притиска опозиције ми данас још увек немамо ЗСО, а ЗСО је једна од тачака не само Бриселског споразума Београда и Приштине већ и коалиционог споразума ДПК, ДСК и ”Српске листе”. Да не говорим о другим тачкама коалиционог договора који је минимално спроведен. У таквим условима је тешко радити и зато сви резултати досад постигнути још више добијају на тежини. Желим да верујем да ће се такав однос променити и да наш рад са албанским политичким представницима треба да буде рад у циљу изград ње боље будућности за све грађане Косова, без обзира ком народу они припадају. Треба да радимо на свим аспектима живота, али пре свега у изград њи међусобног повере ња које данас, нажалост, недостаје.