Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Ђурић: Предложио сам да се пониште нелегални акти о Трепчи

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је да је Влади Србије предложио и званично ставио у процедуру да сутра одлуком поништи "нелегалне акте" покрајинске скупштине, којима се, како је истакао, "конфискује Трепча", и прогласи их потпуно неважећим.

Он је за РТС истакао да је предложио и да Влада затражи хитну седницу Савета безбедности УН јер је то тело, како каже, највише позвано за очување мира и стабилности у јужној покрајини, али и економских права.

Ђурић је додао да је предложио и да се покрену правни поступци, односно помогне акционарима Трепче да покрену арбитражне поступке пред одговарајућим међународним арбитражним судовима, и да друга министарства да омогуће, из своје надлежности, да Трепча нормално настави да настави да ради.

Упитан да ли верује да би се Приштина сагласила са тим да се иде на арбитражу, Ђурић је рекао да Србија не признаје једнострано проглашену незавиност Косова, али да је приватна својина светиња.

"Ако се приватни власници Трепче, а то су Фонд за развој Републике Србије, који држи 56 одсто акција, ако се многе банке и привредни субјекти као власници акција, обрате међународном арбитражном суду, онда они имају право, они су активно легитимисани да туже", поручио је Ђурић.

Према његовим речима, Приштина је у сличном спору, који је покренуо "Дојче телеком" без њене сагласности, изгубила неколико стотина милиона евра.

"За њих претња арбитражом уопште није наивна ствар", истакао је Ђурић.

Упитан колико је реално да Савет безбедности УН расправља о том питању, он је рекао да ће Влада донети одлуку након што сагледа све елементе, као и да се премијер Србије Александар Вучић консултује са другим министрима, али и са својим страним саветницима, као што су Гузенбауер и Фратини.

"Сутра ћемо на Влади све аргументе 'за' и 'против' сабрати. Моје мишљење, иза кога чврсто стојим, је да морамо да идемо пред Савет безбедности", рекао је Ђурић истакавши да је у Резолуцији 1244 фундаменатално описано очување економских права страна које су на територији КиМ.

Он је оценио да сама чињеница да у Бриселу није могло да се о томе разговара, "диктира" да Београд мора негде да покрене то питање.

"А ко је најпозванији за кршење Резолуције 1244 од Савета безбедности, који донео ту резолуцију?", упитао је Ђурић.

Том резолуцијом, како је нагласио, експлицитно је дефинисано да у оквиру мандата УН на КиМ свим странама на КИМ мора бити загарантовано нормално одвијање економских функција, остваривање економских и других права за шта је задужена мисија УНМИК.

"Трепча је при тој мисији и била регистрована и обновила је свој рад. УНМИК у вези са тим издавао више саопштења. Нема дилеме да је Савет безбедности као највише тело УН, индиректно кроз резолуције и преко својих мисија доносио став о Трепчи", рекао је Ђурић.

На констатацију да се УНМИК 2009. године повукао из тог процеса, и да је Трепчом управљала Агенција за приватизацију косова, Ђурић је рекао да је веома штетно неосновано преношење надлежности на косовске институције.

"То је нешто с чим се Србија никада није сагласила и нешто што није добро по наше интересе. Уосталом, да је УНМИК остао надлежан, овакве ситуације сигурно не би било", сматра Ђурић.

Упитан за папир, који се током дијалог у Бриселу појавио у ноћи између четвртка и петка, Ђурић је рекао да тај папир нису променили ни Брисел ни Приштина, већ трећа страна.

На питање да ли то представља одлуку САД, он је рекао да Вашингтон не учествује директно и да није за тим столом, али је "негде близу", као и неке друге земље.

"Наши грађани треба да знају колико нам значи подршка Русије и Кине у СБ и њихов вето. Иако имамо са САД потпуно супротстављен став по питању КИМ, ми врло често због њиховог утицаја на КиМ интензивно радимо на решењу проблема Срба", рекао је Ђурић.

Поводом изјаве портпаролке Европске комисије Маје Коцијанчић да Брисел хоће да посредује о питању Трепче ако се и Београд и Приштина сагласе, Ђурић је рекао да се таквим ставом смањују могући домети тог дијалога и умањује његов легитимитет и капацитет за решавање проблема за тим столом.

Упитан да ли се Србија нашла пред избором ЕУ или КиМ, Ђурић је рекао да Србија неће да ћути, повинује се и одустане од онога што је њено, по историјском, моралном и сваком другим праву, а то је КиМ.

"С друге стране, гледаћемо да што више осигурамо боље релације са свима који су нам важни, то није лако али борићемо се за то", рекао је Ђурић.