Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Љајић: Ако Приштина прекрши споразум, повући ћемо сагласност за позивни број

Потпредседник Владе Србије и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић изјавио је за Радио-телевизију Војводине да према постигнутом споразуму у Бриселу Косово неће добити самосталан међународни позивни број, јер се у том случају не би тражила сагласност Србије која се сад тражи. Он је у емисији "Прави угао" РТВ-а казао и да у овом случају препорука Међународне уније за телекомуникације говори о дефиницији телефонског кода за одређену географску област.

"Да је Косово добило самосталан међународни позивни број не би се уопште тражила сагласност Србије. Ја сам учествовао у разговорима у Женеви на којима је јасно речено да то није могуће без сагласности Србије" истакао је Љајић, додавши да сличан пример постоји и на Тајвану.

Он је казао да ће у случају Косова позивни број бити омогућен на захтев из Аустрије и уз сагласност Србије, која ће бити дата оног тренутка кад Телеком почне легално да ради на Косову.

"Телеком сад има 22 базне станице на Косову, раније их је био 70 али су порушене. Ми не можемо да их чувамо. А сад ће морати да се чувају, а Телеком ће добити и осам нових како би могле да се покрију и остале енклаве на Косову", навео је Љајић.

Према његовим речима, позиви између централне Србије и Косова третираће се као међуградски и у том саобраћају неће бити позивног броја. А кад је реч о мобилној телефонии, како је указао, Телекому привремена лиценца за пословање на Косову истиче за две године, као и за друга два оператера која тамо послују.

Упитан какве су гаранције да ће Телекому након две године бит продужена лиценца, те може ли се десити да се она не продужи, Љајић је рекао да ће за две године бити одржан нови тендер на којем ће се појавити и Теленор.

"А реч је о међународном тендеру који се спроводи под надзором Европске уније. Другог решења није било. Они сад не могу дати Телекому лиценцу на десет година а да друга два оператера иду на тендер", рекао је он.

Оценивши да су реакције на Косову на овај споразум углавном негативне, он је казао и да не жели да мери ко је добио више или мање, али да сматра је ово добар споразум за Србију.

"Ово није 1998. година, ми немамо ни војску ни полицију ни суштинску власт на Косову, али смо у овом случају извукли максимум који је био могућ", оценио је.

Љајић казао и да се у среду настављају разговори у Бриселу о имплементацији овог договора, односно "о врло компликованим техничким детаљима које треба спровести", додавши да је Србија спремна да то операционализује.

Упитан шта ће се десити уколико у међувремену дође до промене власти на Косову те ако Приштина не буде хтела да спроводи споразум, а остане позивни број за Косово, он је одговорио да такав сценарио не искључује због, како је навео, турбулентне политичке ситуације на Косову, али би, како каже, у том случају и Србија повукла своју сагласност на позивни број.

"Ако то ураде, онда не важи ништа из споразума, па ни позивни број, јер бисмо ми повукли нашу сагласност у том случају. Ми желимо да се споразум спроводи, а ако друга страна то изигра, они ће бити кривци и ми немамо обавезу да спроводимо то што смо потписали", тврди Љајић.

Он је навео и да је у овим преговорима Србија хтела да направи модел који би важио и за све остале области кад је реч о питањима имовине на Косову, јер, како је указао, "да смо овде попустили око имовине Телекома, онда би се косовски Алабанци позивали на то у наредним случајевима".

На питање зашто онда тако није преговарано и за Трепчу, рекао је да се "ту ради о различитим стварима, које не могу на исти тас, јер се у Трепчи десила чиста отимачина".

Љајић је, међутим, изразио забринутост у погледу могућности одржавања конкурентности Телекома на тржишту, а за коју су потребна велика улагања у развој и нове технологије. У том погледу, додао је, непрестано се разговара о проналажењу стратешког партнера за ову компанију.