Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Јевтић: Приштина нас неће одвојити од Београда

Уз објашњење да је обавеза Министарства на чијем је челу да помаже све сегменте друштва српског народа, Далибор Јевтић, министар за заједнице и повратак истиче да је један од начина помоћи и подршка невладином сектору, односно медијима на српском језику.Због тога у интервјуу „Јединству” истиче да је оптужница коју је Специјално тужилаштво Косова поднело против њега и двојице његових сарадника због наводног отуђења, односно додељивања возила српској радио станици, поднета са циљем његове дискредитације али и дискредитације Министарства на чијем је челу.

И док објашњава да је аутомобил због којег је подигнута оптужница заправо дат на коришћење, министар Јевтић сматра да је главни повод подизања оптужнице српска застава која се својевремено налазила у том аутомобилу.

-Јавност треба да буде упозната чињеницом да је аутомобил који је уступљен КИМ радију из Чаглавице дат на коришћење, а не трајно. Доказ томе је да је он враћен Министарству већ крајем 2014. године, и аутомобил је и данас у МЗП-у. Са друге стране оптужница каже да суд треба да докаже да је одлуком о давању аутомобила стекнута противправно материјална корист. Тога нема, то је свима јасно. Оно што је можда негде и био циљ, јесте дискредитација мене као српског министра у Влади. Нико тог дана када је вест објављена није читао због чега је оптужница подигнута, сви су читали наслов који је био веома дискредитујући, да сам ја због злоутребе службеног положаја од стране специјалног тужилаштва оптужен-одговара министар Јевтић на питање везано за оптужницу коју је против њега подигло косовско Специјално тужилаштво Основног суда у Приштини због наводне злоупотребе положаја.

-А иначе, да и јавност то зна, повод за целу истрагу била је српска застава у том аутомобилу који је сликан и приказан јавности на Видовдан 2014. године. И на крају, ако је ово највећи грех једног српског министра и уједно највећи проблем у друштву у коме живимо, онда је та оптужница сасвим у реду-додаје министар Јевтић.

Политички представници Срба и српски народ на Космета зачуђени су овом оптужницом и истичу да се на исти начин и без разлога може подићи оптужница против сваког од њих а повратници у метохијским срединама истичу да сте најактивнији у пружању помоћи без које не би опстали на вековним огњиштима?

Наш народ и Срби на Космету најбоље знају како и колико се Министарство на чијем сам челу бори за њихов опстанак и повратак. Боримо се да сваки проблем решимо, да тежак живот тим људима олакшамо. И када они чују за апсурдан разлог да се неко од нас оптужи, па наравно да ће реакција бити таква каква јесте. Ја сам захвалан нашем народу, свима онима који су ових дана изговорили лепе речи и за мене. То је значајно и као одговор шта они мисле и колико верују дискредитујућим насловима о мени. Њима још једном поручујем да ћемо наставити да им помажемо још јаче и боље него до сада.

Шта год чинила Приштина, да ли ће успети да српски народ и представнике Срба на КиМ одвоји од Београда?

Мислим да не постоји Србин који би прихватио један такав сценарио. Наша веза са Београдом и државом Србијом ће увек бити нешто што је гарант и нашег опстанка на Космету. И зато би све друго осим заједничке борбе нас представника Срба и Београда било суштински као да сте у борбу кренули голоруки, нејаки, неспремни. Дете од мајке не може нико на силу или било како да одваја. А наша ”мајка” данас је поштованија, снажнија и то захваљујући нашем премијеру Вучићу.

Како бисте описали тренутну политичку ситуацију на КиМ, будући да српски политички представници и даље не учествују у раду покрајинских институција. Може ли се очекивати скори повратак Срба у ове институције и који је услов за то?

Јако је комплексна тренутна политичка ситуација на Космету, са пуно тензија и неизвесности. Очекују се и ванредни парламентарни избори и та предизборна реторика је већ присутна. Лично сам против бојкота, мишљења сам да бојкот у политици није добро средство. Међутим, ми се на овај корак нисмо одлучили зато што смо то желели, већ зато што смо ми у бојкот гурнути од стране наших коалиционих партнера у Влади Косова. Повратак се може догодити истог тренутка када се однос наших коалиционих партнера у Влади промени, када на нас гледају као на партнере, а не као на потребу или обавезу да ту будемо. Повратак се може догодити истог тренутка када се крене у формирање ЗСО-а. То смо више пута рекли. Питање је у ствари да ли они, представници Албанаца, желе искрено наш повратак и поновно ангажовање?

Верујете ли да ће коалициони партнери Српске листе испунити обећање и уз инсистирање међународне заједнице предузети очекиване активности око формирања ЗСО која је пролонгирана безброј пута до сада?

Мислим да се то, ако и дође до расписивања ванредних избора, неће догодити. Исувише би велики политички залогај у предизборном процесу био то за албанске политичке странке. Нажалост, дневна политика и јефтина политичка реторика узима примат у таквим околностима. Давати било шта српском народу било би аутоматски мања подршка на изборима. Тај луксуз они себи неће дозволити, то је сигурно. А ако ипак ванредних избора не буде, онда можемо, под притиском међународне заједнице, очекивати скоро започињање процеса формирања ЗСО. Оно на чему ми инсистирамо јесте да то буде у складу са потписаним договором у Бриселу.

Покрајински председник Хашим Тачи најављује трансформацију Безбедносних снага у “војску “ Косова. Мислите ли да ће се овај Тачијев план који не одобрава ни међународна заједница укључујући и САД и НАТО, ипак реализовати?

Ових дана чујемо јасан став и неких албанских лидера да они неће ништа урадити без сагласности САД и НАТО. Мишљења сам да се овде ради о још једној предизборној теми, и да се суштински ради о позиционирању пред изборе, ништа више од тога. Оптужиће се међусобно за одустајање од тог процеса у овом тренутку. Зато мислим да до самог гласања за измене и допуне Закона о КБС-у неће доћи и да ће то бити разлог за расписивање ванредних избора.

Поред формирања тзв. оружаних снага Косова, приштинске власти најављују и друге једностране потезе, попут преузимања имовине власништва Републике Србије у власништво тзв. владе Косова. Како се одупрети тој намери Приштине?

Као прво сви ми одлично знамо да је већи део те имовине одавно већ или приватизован или на неки начин узурпиран. Лоша је порука ако говоримо са аспекта нормализације односа Београда и Приштине да се о овој теми не разговара у Бриселу. Опет, мислим да је и ово део предизборних активности албанских лидера.

Узурпација приватне имовине Срба и даље је један од горућих проблема због којег се расељени Срби не враћају у своје куће и станове и на своја имања. Како решити ова питања и да ли ће се скривени план Приштине „држати Србе што даље и дуже од својих домова да нестане и воља за повратком” обистинити?

Ових дана сам био у прилици да се сретнем са расељеним Србима из Метохије. Као проблем, поред безбедности, доминирало је питање имовине, и са аспекта узурпације али и одупирања од продаје. И зато је имовина важно питање које треба да се реши нашом упорношћу пре свега, нашом заједничком борбом и неодустајењем. Расељени из села Љубижда ће бити управо пример те борбе, и они који нису продали и они који су поново добили преко суда своја имања у посед.Ма колико времена прошло, никада нећемо одустати од наше имовине.

Покрећете бројне активности како бисте повратак учинили што доступнијим и мотивисали расељене на повратак. Колико је, по Вашим проценама, расељених Срба спремно да се врати на КиМ?

У овом тренутку, веома мали број а за мене је мали број и иначе када жељу за повратком немају сви који су се раселили. Посебно ми је поражавајуће када видим да се ради тек негде око 10,000 Срба, оних који би се вратили на Косово. И да се разумемо, ја не замерам онима који неће да се врате, то је њихов став, али покушавам да радом и деловањем анимирам што већи број да такав став промене. И да кажем да је опстанак данас важан или важнији од повратка, јер неће бити повратка ако и ово мало Срба на Космету не задржимо.

Чињеница је да и они Срби који су се вратили пре свега у повратничким срединама у Метохији не би опстали без помоћи коју им пружа Ваше Министарство. Шта је по Вашем мишљењу повратницима најпотребније да би опстали на својим вековним огњиштима?

Повратницима је пре свега највише потребан посао, потребна им је безбедност, мир. Већина њих данас једва саставља крај са крајем. И то је велика мука. Посебно је мука када и ја знам да не могу пуно да учиним да тај проблем решим. Боримо се на различите начине, све је то једнократно, али се боримо и кад однесемо дрва за огрев, када однесемо храну, када помогнемо жетву, када привремено или трајно неког и упослимо. И наставићемо да се боримо!

Претходних дана обележена је годишњица мартовског погрома, а за пар дана обележава се почетак Нато агресије на СР Југославију, односно Србију. Како сада гледате на тај ужасни оркестрирани напад на свесрпско на Космету?

Страшно је оно што се догодило марта 2004. године и када се сетим тих догађаја хвата ме језа. Међутим, поносан сам зато што смо као народ победили и тада. Није успела намера оних који су нас нападали, да нас тих дана коначно протерају, да нас у потпуности не буде на Космету. Ударац јесте био снажан, исто онако као и бомбардовање. Тешка времена су иза нас. Оно што данас осећам као Србин јесте да смо снажнији у односу на та времена. Та снага долази од стране државе Србије, од стране пре свега нашег премијера Вучића. Он је данас поштован, уважен од стране најјачих светских државника и држава. То је веома важно и ми Срби на Космету најбоље то знамо. Зато је веома важно да управо Александар Вучић и као председник Србије настави да нас чини снажнијим као народ на Космету.

Последње вести