Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Научни скуп о доприносу оснивача ФПН-а Најдана Пашића

Научни скуп "Допринос професора Најдана Пашића утемељењу и развоју политичких наука у Србији", одржан је данас на Факултету политичких наука у Београду, а скупу је присуствовао и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.

Ђурић, који је унук Најдана Пашића, захвалио је организаторима скупа у име породице што, како је рекао, негују сећање на професора Пашића, једног од утемељивача Факултета политичких наука (ФПН) и доајена политичких наука у Србији.

"Дуалитет утицаја професора Пашића је јасан, развијао је политичку теорију и истовремено је учествовао и у друштвеном животу. Утицао је на развој науке и на развој праксе, објашњавао је однос друштва и државе...", рекао је Ђурић.

Он је истакао да је развојна шанса Србије великим делом у будућности и треба да се ослањају на њену академску заједницу и њене умове, а што је претходних неколико деценија изостало.

Декан ФПН Драган Симић рекао је да је Пашић један од двојице професора који се сматрају оснивачима ФПН-а.

"Он је у програмском, научном смислу и педагошком поставио темеље овој институцији и дао кључна усмеравања за првих 20-30 година постојања факултета. Био свестрана личност, новинар и публициста, политичар, био је у Уставном суду, а онда и врстан научник", подсетио је Симић који сматра да је Пашић обележио настанак политичких наука не само у Србији већ и шире.

Према његовим речима, научним скупом Факултет жели да укаже шта је професор Пашић поставио као темеље у дисциплимана којима се бавио као што су политикологија, политички систем и у политичкој науци као таквој.

"Ми ћемо размишљања са скупа штампати у прилог сећању и за младе генерације које нису имале прилику да случају професора Пашића и да уче из његових књига", напоменуо је Симић наводећи и да је могуће оснивање Фонда Најадана Пашића који би помогао професорима и студентима да развијају своја истраживања.

Професор Милан Јовановић подсетио је да је Факултет политичких наука у Београду први те врсте, основан у низу социјалистичких земаља у то време.

"Требало је убедити академску заједницу да је то потребно, требало је храбрости и вештине савладати политичке отпоре једној таквој институцији и треблао је одабрати кадрове, који ће радити. Пашић је посветио свој живот томе и омогућнио да овај факултете стаса", навео је Јовановић.

Професор је подсетио да се Пашић бавио широким дијапазоном политичких феномена, као што су нација, класа, политика, држава....

"То је радио из угла комапративне политике покушавајући да савремена искуства из иностранства пренесе на ФПН", навео је Јовановић.

Професор Најдан Пашић један је од оснивача ФПН-а где је двапут биран за декана. Изабран је 1979. године за председника Уставног суда Србије.

По завршетку студија био је главни уредник „Недељних информативних новина" (НИН), аташе за штампу Југословенске амбасаде у Лондону, главни уредник „Наше стварности" и „Социјализма".

Био је цлан Председништва СР Србије. За укупан допринос развоју политичких наука добио је награду АВНОЈ-а 1974. године.

Последње вести