Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Представљен документ „Уништена и оштећена имовина интерно расељених лица са Косова и Метохије“

Представници пројекта „Заштита и унапређење имовинских права интерно расељених лица, избеглица и повратника на основу споразума о реадмисији“, који финансира Европска унија, а чији је корисник Канцеларија за Косово и Метохију, представили су 5. јуна у Београду на панел дискусији Нацрт извештаја „Уништена и оштећена имовина интерно расељених лица са Косова и Метохије“.

Нацрт Извештаја је резултат рада правног тима пројекта на челу са експертом за друштвена и правна питања Браниславом Ристићем, и у њему се закључује да заштита имовинских права у свим својим појавним облицима и даље представља велики изазов.

Скуп је отворио помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Зоран Бојовић истичући да је питање уништене и оштећене имовине ИРЛ са КиМ једно од кључних питања од којих треба поћи у процесу проналажења трајних решења за унапређење положаја ове рањиве групе.

Представљајући извештај, експерт за друштвена и правна питања Бранислав Ристић рекао је да потенцијална решења треба тражити на нивоу међународне заједнице и на регионалом нивоу.

„Свеобухватна и одржива решења захтевају унапређени степен поверења и активнију сарадњу у региону. Програми који подржавају било који облик трајних решења треба да се развијају у различитим правцима и подстичу заједничку акцију партнера, заједно са потенцијалима којима располажу интерно расељена лица. У пуном обиму треба афирмисати Скопску иницијативу која треба да има за циљ да сви којима је уништена или оштећена имовина, уколико нису у могућности да изврше натуралну реституцију, добију адекватну новчану накнаду“, истакао је Ристић.

Руководилац Групе за правосуђе у Канцеларији за Косово и Метохију Игор Поповић истакао је да је професионална правна помоћ неопходна како би се заштитила права подносилаца захтева, јер природа поступка повећава потребу за правним саветовањем и судским заступањем у сваком систему.

„Правна помоћ у вези прибављања и олакашане доставе потребних докумената за решавање предмета мора бити веома флексибилна. Специфичност чињенице расељења, степен економске угрожености, недостак докумената, отежани приступ институцијама, дуализам правних система, итд, намеће потребу за озбиљним приступом у пружању правне помоћи“, нагласио је Поповић.

Поповић је такође указао да правни тим пројекта посебну пажњу треба да обрати на катастар будући да је то једина евиденција својине на КиМ и да је од виталне важности да у катастру буду уписани прави власници својине обзиром да на КиМ постоји вишегодишња пракса уписа Албанаца на српском земљишту на основи фалсификоване купопродајне документације нарочито у општинама Пећ, Исток, Клина, Ораховац, Качаник и Драгаш у којима је остала оригинална документација.

Поред представника Канцеларије за КиМ и пројекта, панел дискусији су присуствовали представници Комесаријата за избеглице и миграције (КИРС), Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР), представници невладиних организација удружења ИРЛ са КиМ Свети спас, Балканског центра за миграције, Данског савета за избеглице, Праксиса, и др...

Последње вести