Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Председник Вучић: Срби желе да опстану на Косову без освете

Није ми било лако, али сам ујединио наш народ на Косову и Метохији. Ти који ме оптужују да сам малтене убио Ивановића, не личе на људе. Задивила ме је снага Милана са шајкачом, из Сувог Грла.

Није ми било лако и пријатно. Позвао сам све своје политичке противнике у Митровицу. Чули смо се и разговарали. Задовољан сам јер сам обавио изузетно важан посао за уједињење нашег народа на Косову и Метохији.

Овако, ексклузивно за “Новости”, председник Србије Александар Вучић сумира маратонске тринаесточасовне разговоре са Србима у Бањској, Косовској Митровици, Грачаници, Лапљем Селу... током којих је наше сународнике уверавао да морају да остану на својим огњиштима, али и умиривао после трауме коју им је донело мучко убиство Оливера Ивановића.

- Имао сам обавезу да свима њима кажем шта је интерес српског народа, а то је да морају да остану да живе на својој земљи. Онолики број људи који ме је дочекао у Лапљем Селу никада никога није сачекао од увођења вишестраначја. Добро сам разумео да су ти људи дошли да се боре за своју земљу и народ, своје породице, за опстанак.

* Како сте доживели то што су ваши политички ривали управо тај скуп означили као провидну режију?

- Најстрашније ми је када кажу како је то некаква политичка “задруга” или “велики брат”, а добро се зна да су те ријалитије у Србији патентирали лопови који ме нападају. Ја сам увео отворен и искрен разговор са народом, желео сам да чујем какви су им свакодневни проблеми и можемо ли да их решимо, не додворавајући се никоме. Искрено, нисмо могли да решимо 90 посто њихових проблема, али 10 посто смо могли да решимо.

* Шта сте конкретно сазнали у том непосредном контакту са народом?

- Указано ми је на три кључне ствари. Прво, да има људи који живе богато а примају велике плате од државе Србије, док други немају ништа од државе. Друго, ти људи су ми јасно ставили до знања, а и сам сам тог уверења, да можемо са мало више труда и ангажмана да им помогнемо и олакшамо живот. Треће, чини ми се да сам на рационалан и реалан начин говорио о ситуацији на Косову и Метохији, па макар то многи не волели да чују. Наравно да се то није допало Албанцима и, нажалост, некима у Србији, који би волели да се Срби са КиМ никада ни не чују. Разумем Албанце што им много смета да се чује то да је мали Милан из Сувог Грла изгубио оца и да му је пуцано на брата, или да је мајка са шесторо деце изгубила мужа и да јој је пуцано на сина. Јер, до сада је било приче да су само Срби злочинци.

* Јесу ли потресне животне приче неких од људи и за вас биле новина?

- Овде је најбитније да су људи први пут видели права лица Срба који су изгубили своје најмилије и који само траже да могу да преживе. Не траже освету. Траже да могу да буду Срби и да живе на свом огњишту. Заиста је много било дивних људи са горким судбинама.

* Како сте лично доживели то што су поједини опозициони прваци у Београду и на КиМ вас и СНС практично оптужили за убиство Оливера Ивановића?

- Када неко има потребу да шефа државе оптужује за тако нешто, а притом ти исти нити су икада били на Косову, нити су икада видели Ивановића, на то је најбоље да оћутите, и не реагујете на нападе тих који мисле да су људи а на људе не личе. На крају, када вам је савест чиста, када радите у интересу свог народа, онда морате да издржавате све то и да идете напред. Гледао сам како су побеснели због мог разговора са нашим народом на КиМ, због свега онога што они нису ни смели, ни хтели, нити их је икада интересовало. Ко ме то напада? Рада Трајковић која представља 0,0001 одсто Срба на КиМ. Такви много воле неке стране канцеларије, али џаба када их народ не воли. Или Драган Ђилас - човек који организује емисије “Телетон” не би ли се у свакој од њих појавио и изигравао највећег хуманитарца, при чему се он све више богатио, а народ бивао све сиромашнији.

ЧВРСТИНА МИЛАНА СА ШАЈКАЧОМ

- За мене је један од најјачих утисака оставио Милан из Сувог Грла - каже нам председник. - Заиста је импозантан тај момак у шајкачи, који има дечачки осмех са 25 година, а чврстину старца који је прошао све у животу. Он се сећа убиства оца, једва крпи крај са крајем, али не мисли да напушта родну груду. Јесам ли крив и зато што је Србија први пут чула за његову судбину? Треба ли да ме оптужују за то што су Грачаница и Бањска лепше него икада? Или зато што се више не стидимо пред Милутином? Све су то могли да ураде неки пре мене, али нису...

Последње вести