Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Пут у нормализацију односа води преко ЗСО

Нема нових нити додатних услова за нормализацију односа Београда и Приштине, рекао је данас директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић и поручио да је Србија спремна да у јуну или септембру отвори прва поглавља у преговорима са ЕУ.

Истичући да је Србија испунила све своје обавезе из Бриселског споразума, он је рекао на конференцији за новинаре да је Србија преузела све у споровођењу Бриселског спорзума, у унутрашњим рефомама као и на изградњи квалитетних односа у региону.

Упитан о условима за отварање преговора, Ђурић је рекао да је у медијима много спекулација и листа услова.

Он је рекао и да наводи једног београдског листа о 11 услова за Србију није оно о чему је разговарано у Бриселу, али и додао да постоје државе чланице ЕУ које имају одређена очекивања када је реч о нормализацији односа Београда и Приштине.

"Ми смо све оно на шта смо се у писаној или усменој форми обавезали спровели и очекујемо и да друга страна учини исто. Ми немамо никаквих нових ни додатних обавеза када је реч о нормализацији односа у односу на оне који су већ договорени", рекао је Ђурић.

Представљајући шестомесечни извештај о напретку о дијалогу Беогада и Приштине, Ђурић је рекао да ће домаћа политичка и стручна, као и међународна јавност бити упозната са тим документом, за разлику од претходних година када преговарачи то нису чинили.

Наводећи да је најјаче српско оружје на Косову и Метохији - истина, Ђурић је рекао да постоји пет главних препрека у спровођењу Бриселског споразума које проистичу из неспремности Приштине да испуни оно нашта се обавезала.

То се односи, како је навео, на напуштање плана спровођења Бриселског споразума од стране Приштине и њену неспремност да уради оно на шта се обавезала, изостајање реакције међународне заједнице у деликатним ситуацијама на терену, покушај Приштине да стално "протура" статусно питање на темама где му нема места.

Он је истакао да Београд неће одустати од формирања Заједнице српских општина и да је Бриселски споразум јасан када је реч о њеним функцијама и надлежностима.

"Ако ЗСО не би имала по приштинским законима јасне надлежности, не бисмо могли да говоримо о остварењу кључних циљева због којих смо ушли у процес нормализације", рекао је Ђурић.

Ђурић је истакао да Србија остаје у потпусности спремна, посвећена и решена да Заједница српских општина буде формирана, наводећи да је то основ за историјско помирење и нормализацију односа Срба и Албанаца у региону.

"Не можемо и нећемо пристати ни на шта мање од онога што је предвиђено Бриселским споразумом", рекао је Ђурић и навео да је Београд уверен да је формираје Заједнице српских општина решење, а не део проблема на Косову и Метохији и да пут у нормализацији односа између Београд и Приштин иде преко стварања Заједнице српских општина.

Та тема је била на дневном реду и синоћних разговора у Бриселу, рекао је Ђурић, и навео да је премијер Александар Вучић и делегација Београда у први план истицала управо неиспуњење обавезе Приштине у том делу и истакла значај стварања Зејднице српских општина.

Поводом синоћњег договора у Бриселу о два, Ђурић је рекао да су у питању прелази Бањска-Рашка и прелаз Медвецја према Косовској Каменици.

Поводом евентуалне одлуке о повратку представника Срба у косовске институције, Ђурић је рекао да се данас или сутра поводом тога може очекивати саопштење Српске листе, за коју је рекао да је последњих дана интензивно комуницирала са својим коалиционим партнерима и да су ти разговори у завршној фази.

Неко би требало да се заинтересује за злочине над Србима

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је данас да би, уместо о укидању пресуде против Хашима Тачија, било неупоредиво корисније да се неко заинтересује за одговорне за злочине против Срба на Косову и Метохији.

Одговарајући на питање о изјави европске посланице Улрике Луначек да Србија треба да поништи пресуду против шефа косовске дипломатије, Ђурић је рекао да је прилично изненађен таквом изјавом и да не зна да ли је у складу са европским стандардима да се коментаришу судске одлуке, а још мање налози тужиоца за ратне злочине.

Он је на конференцији за новинаре навео да је реч о пуноважним одлукама правосудних институција у Србији, наводећи да је Београд обавестио покрајинске власти да су оне на снази и да је посвећен њиховом спровођењу уколико буде потребе за тим.

"Како никоме од оних који данас постављају таква питања, попут Луначек, није пало на памет да се заинтересују да ли је можда такозвана терористичка ОВК починила неке ратне злочине на Косову и Метохији", рекао је Ђурић.

Уместо питања о укидању пресуде Тачију, навео је Ђурић, било би неупоредиво корисније да се неко заинтересује за расветљавање судбине хиљада несталих на Косову и оних који су одговорни за протеривање 250.000 Срба и спаљивање десетине хиљада домова, а који можда и данас седе на неким одговорним позицијама у Приштини.

Ђурић је казао и да коментарисање судских одлука није нешто што је у домену политичара, нарочито не оних који ни сами нису били сведоци ратних дешавања 1999. године на Косову.

Извештај о напретку у дијалогу Београда и Приштине(Aприл, 2015. године)