Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Ђурић: Крајњи циљ бомбардовања није и неће бити остварен

Крајни циљ НАТО бомбардовања - да Срба више не буде на Косову и Метохији није и неће бити остварен, поручио је данас директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић уз оцену да је отимање територије Србије и анексија КиМ некој од суседних земаља био главни мотив НАТО агресије на Југославију 1999.године.

''Неко је жеелео да отме Србији 10.877 квадатних километара са крајњим циљем да се изврши анексија једној од суседних земаља. Сведоци смо да се месецима уназад бришу границе између КиМ и Албаније и да нико од западних међународних фактора не реагује'', рекао је Ђурић на Међународној конференцији "Двадесет година након бомбардовања Југославије - лекција за европску безбедност у 21.веку'' у организацији Београдског стратешког дијалога.

Као други мотив НАТО агресије он је поменуо слабљење укупних геополитичких капациетета српског народа на Балкану.

Као неко ко се, како је рекао, последњих седам година бави последицама догадајај из марта 1999. године, Ђурић каже да нема дилему да се тада догодила агресија на суверену и независну државу и да није била изазвана деловањем Србије на својој или територији неке друге државе које би могло да се искористи као изговор за ту интервенцију.

Подсетио је да механизми УН јасно дефинишу услове под којима међунардона заједница може да врши оружана дејства према једној сувереној држави и нагласио да конкретни поводи који су искоришћени за бомбардовање СР Југославије ''нису истрпели тест времена''.

''Ако почнемо од догађаја у Рачку о којима данас фински патолог Хелена Ранта и други који су их анализирали отворено говоре да тамо није било злочина који су тада представљани као довољан повод за агресију. Релевантне правне институције никада нису потврдиле наводе ни у селу Рачак ни у другим селима на КиМ'', навео је Ђурић.

Навео је и да су оружане и полицијаске снаге месецима пре тога сузбијале орузану побуну ОВК на КиМ, која је, подсетио је, тада била на листи терористичких организација и америчког Стејт департмента.

''Наше оружане снаге су успеле да у великој мери сузбију побуну. Када је почела НАТО агресија, на КИМ није било значајнијх оружаних дејстава и масовног угрожавања људких права. А током бомбардовња, уз НАТО авионе дошло је до симултане агресије ОВК која је подигла све своје ресусре нападајући не само војне снаге Југославије него и цивилно становништво'', навео је Ђурић.

Додао је да су терористи ОВК тада системастки прогонили и убијали не само Србе, Горанце,Роме и друге народе на КиМ већ и лојалне Албанце које су, каже, сматрали непријатељима своје идеологије.

Истичући да је 20 година још недовољна дистанца да се изводе закључци о епилогу НАТО агресије,Ђурић је оценио да су се сви изговори показали као лажни.

Ако је разлог био да се спречи хуманитарна катастрофа, зашто данас у Приштини нема 50.000 Срба колико их је било до тада, зашто нема 20,000 Срба у Пећи, а 12.000 у Призрену'''', питао је Ђурић и навео да се 247.000 зибеглих и расељених грађана после НАТО бомбардовања није вратило на КиМ.

Говорећи о разлозима којима је правдано бомбардовање, Ђурић је приметио да Срби на КиМ данас немају право да колективно и политички делују у складу са Резолуцијом 1244 на основу које је, каже, успостављена мисија КФОР на КиМ.

''Зашто мисија КФОР није спречила директно кршење Резолуције 1244 и проглашење независности Косова'', питао је директор Канцеларије за КиМ.

Казао је, међутим, да је Србија извукла поуке из догађања из 1999.године, те да је и данас изложена притисцима због КиМ, али да је, за разлику од претходног периода, непоколебљиво ресена да брани српски народ на КиМ водећи суверену и независну политику.

Поручио је да циљ чија је реализација започела марта 1999. године, а то је да Срба не буде на КиМ, није остварен и да неће ни бити, те да ће Србија наставити да се бори за опстанак 120.000 Срба који данас живе на КиМ водећи, како је рекао, политику пружене руке.

''Да са Албанцима пронађемо мир и да ничија деца не брину да ли ће се догађаји из 1999. поновити'', поручио је Ђурић.

 

Последње вести