Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Ђурић: Против гетоизације економским напретком

Директор канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић истакао је да је Србије и у јеку политичке и дипломатске борбе за опстанак Срба у тој покрајини, успела да издвоји средства за инвестициони циклус какав није виђен деценијама, а који већ резултира стотинама пројеката, радним местима и социјалном сигурношћу за српски народ.

"Против гетоизације борићемо се индустријализацијом и економским напретком у српским срединама на Косову и Метохији и сигуран сам да Албанци већ сада са завишћу и носталгијом гледају на то како се једна озбиљна држава опходи према својим грађанима и њиховој будућности", рекао је Ђурић за сутрашњу "Политику".

Он је указао на то да Србија, упркос притисцима на терену и појачаним полицијским и инспекцијским контролама, проналази начине да осигура колико-толико стабилно снабдевање српског народа на Косову и Метохији, пре свега на северу покрајине.

"Намера Приштина протеклих месеци је била да се застрашивањем и рестрикцијама сломи отпор и отупи воља Срба на северу Косова и Метохије. Север је опсесивна мета Приштине, један велики трн у оку. Али уверен сам да Србе неће успети да потчине и пођарме јер истрајност имају, а имају и неупитну подршку Београда, државе Србије, па и читавог српског народа", каже Ђурић.

Истакао је да све то не би било могуће без чврстог политичког јединства државе и представника Срба на КиМ.

Он је, оцењујући свој шестогодишњи рад на челу Канцеларије за Косово и Метохију рекао да су резултати егзактни и мерљиви бројем сазиданих кућа и станова (1.650 нових стамбених јединица), подељених трактора, мотокултиватора и садница, обновљених светиња, изграђених путева, школа, обданишта, амбуланти, домова здравља, реализованих културних и спортских манифестација.

"У извештају о раду Канцеларије за КиМ који је недавно подељен посланицима у Скупштини Србије може се видети нешто о постигнутим резултатима. Опозиција је прилично презриво реаговала на те факте, али како другачије да реагују када су иза њих и њиховог деловања на КиМ остали само порази и ништа опипљиво. Да се исправим - оставили су нам административне прелазе и де факто границу између Срба и Срба", каже Ђурић.

Говорећи о спекулацијама у Приштини да ће у септембру бити одржани ванредни парламентарни избори, он је изразио очекивање да ће ти избори, ако их буде, за последицу имати прекомпозицију албанске политичке сцене, али да се у односу албанске политичке елите према српском народу ништа неће променити.

"Све албанске партије имају отворену антисрпску платформу и сви ће током кампање упирати прстом на Србе као дежурне кривце за све неуспехе такозваног косовског државотворног пројекта. Читава та лоповска политичка елита ће настојати да своје грехе сакрије иза агресивне антисрпске реторикле и бојим се да улазимо у један веома и политички и безбедносно осетљив период", рекао је Ђурић.

Он је нагласио да српски народ у том периоду треба да гледа како да преживи и да још једном артикулише своје политичко и свако друго јединство кроз подршку Српској листи.

Ђурић је изразио сумњу у снагу евентуалне коалицје малих српских странака, покрета и појединаца који имају упориште у појединим опозиционим стракама у Београду.

"Њихову реалну снагу могли смо да видимо када су организовали шетње у оквиру кампање ''Један од пет милиона'', када у Грачаници и у Косовској Митровици нису могли да окупе чак ни толико људи да држе транспарент", каже Ђурић.

Он додаје су ти људи појурили да кажу да ће изаћи на изборе иако још није познато да ли ће избора бити, а то су, према њоговим речима, исти они који се у Београду жале на изборне услове, док на КиМ то питање не постављају.

"Ваљда су задовољни функционисањем цивилног и демократског друштва тамо. Да није тужно и трагично, било би смешно, Да ствар буде гора, они не крију да на те изборе желе да изађу не да би опонирали антисрпској политици и порукама албанских странака, већ да би окрунилли и отели неки глас од Српске листе", истиче Ђурић.

На питање о будућности дијалога Београда и Приштине, он је одговорио контрапитањем, истим оним којим, како је рекао, председник Александар Вучић одговара онима који долазе у Београд да би пледирали за наставак дијалога: "А о чему да разговарамо?"

"Уколико то треба да буде наставак експертског дијалога, како да наставимо разговоре у светлу чињенице да Заједница српских општина не постоји, да свако мало упадају са специјалним полицијским снагама на север КиМ, да хапсе и застрашују невине Србе, да не признају српске пасоше, да забрањују посете нашим званичницима", запитао је Ђурић.

Ако то треба да буде дијалог о неком свеобухватном решењу, он пита о чему да се разговара када су све идеје које су дошле са српске стране одбачене и када је компромис постао заборављена и готово презрена реч.

Ђурић је рекао да нема никаква очекивања од Специјалног суда зазлочине тзв. ОВК у Хагу и додао да се тај суд више пута постарао да оправда његову скепсу.

Он је подсетио да није реч о међународном суду, већ о суду самопроглашеног Косова који је из, како је навео, козметичких разлога територијално премештен у Хаг, па се чак не поставља ни питање поверења у међународно правосуђе, којег такође нема много.

"Не мислим да су они који су чинили злочине на Косову и Метохији, као ни њихови политички спонзори спремни да на било који начин суде сами себи. Правда је спора али достижна јер ратни злочини не застаревају и кад-тад ће сва њихова злодела доћи на наплату", закључио је Ђурић.

 

Последње вести