Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Ђурић: Не бавимо се новим Дејтонима,већ економским питањима

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је данас да Београд, док се не стекну услови за наставак политичког дијалога са Приштином, жели да се фокус стави на практичне модалитете за олакшавање комуникације међу људима, као у случају авио линије Београд - Приштина.

Ђурић је, у интервјуу Радију Београд, најавио да у понедељак, у том духу, предстоје разговори о железничком саобраћају, и објаснио да сматра да би било добро да се тај вид саобраћаја између централног дела Косова и Метохије и централне Србије обнови, јер у околини Приштине живи око 20.000 Срба и око 35.000 у Сиринићкој жупи и Косовском Поморављу.

“Не бавимо се новим Дејтонима, бавимо се економским питањима и тиме како да се грађанима Србије на КиМ олакша живот, а о политичким односима Београда и Приштине разговараћемо када и ако Приштина укине таксе”, казао је Ђурић.

Србија, према његовим речима, зато поздравља фокус на економска питања, која је донео изасланик председника САД Ричард Гренел.

“Господин Гренел, као изасланик председника Доналда Трампа, донео је додатни фокус председничке администрације САД на односе Београда и Приштине и то ће свакако имати утицаја на даљи ток догађаја у односима Београда и Приштине. Сваки допринос томе да се таксе укину, да се дијалог одмрзне на начин који није заснован на једностраним гестовима и потезима је добродошао”, казао је Ђурић.

Србија, како је рекао, гледа на ангажовање амбасадора Гренела и председника Трампа као на један од нужних елемената за проналажење решење у односима Београда и Приштине, као што је и ангажовање свих других релевантних међународних фактора од великог значаја.

“Што се тиче захтева да, са једне стране, Приштина укине таксе, а да, са друге стране, Београд прекине кампању повлачења признања, ми смо недвосмислено рекли да не видимо једнакост у те две ствари и да не видимо ни правичност", каже Ђурић.

Ако се, каже, Приштина понаша на начин супротан ЦЕФТА споразуму и међународном праву, а од Београда се тражи да прекине своју кампању, а да се при том од Приштине не тражи да обустави свој талас признавања и захтева за чланство у међународним организацијама, онда би таквом решењу недостајао баланс.

Београд ће, међутим, како је рекао, наставити да разговара са представницима америчке администрације, иако се наши ставови по овој теми делом не поклапају, односно поклапају се у делу у којем САД сматрају да приштинске таксе на робу из централне Србије одмах морају да буду укинуте.

“На нашој страни постоји воља да се у нашој јужној покрајини сачувају мир и стабилност и да се избегне ескалација сукоба, јер видели смо претходних месеци и година да када нема напретка у дијалогу, када нема разговора о томе како да наши односи буду нормални, да има тензија и политичких екстремиста у Приштини који настоје да сталним насртајима на имовину, безбедност и интересе српског народа на КиМ остваре своје политичке циљеве", објаснио је Ђурић.

Осврћући се на процес формирања владе привремених институција самоуправе у Приштини, Ђурић је представницима Срба на КиМ препоручио да се не мешају у међусобне односе албанских странака, и да са онима који се договоре о формирању владе разговарају о обавези да испоштују норме које се тичу положаја и права српског народа.

"Постоји негативан феномен да се лидери албанских странака такмиче ко ће да заузме тврђу и негативнију позицију у односу на Србе на КиМ и у односу на Београд. Онда не чуди што поједини политички лидери и након избора прибегавају реторици на којој су и добили гласове. Међутим, устав и закони који важе у нашој јужној покрајини говоре другачије и обавезују их да обаве разговоре са Српском листом и да са њима имају договор да би могли да формирају владу", навео је Ђурић.

Директор Канцеларије за КиМ говорио је и о процесу суочавања са прошлошћу на КиМ као једном од услова нормализације и помирења, подсетивши да је то што се лидери терористичке ОВК и данас налазе на међународним потерницама последица тога што Србија не одустаје од гоњења оптужених за ратне злочине.

“Ми смо успели да одолимо разним политичким притисцима да укинемо потернице за лидерима ОВК јер стало нам је да правда буде задовољена. Здраво је и за албанско друштво и за српско друштво да то поглавље буде затворено на суду а не у ТВ студијима или за преговарачким столом”, рекао је Ђурић.

Он је међутим нагласио да приштинске правосудне институције на КиМ немају кредибилитет за обављање тог посла, што се види и у начину на који се води процес за убиство Оливера Ивановића и у случају елиминације сведока злочина које су чинили команданти терористичке ОВК.

 

Последње вести