МЕНИ
Насловна » Актуелно » Вести »Ђурић: Споразум из Вашингтона се спроводи муњевитом брзином
Етнички мотивисани инциденти на Косову и Метохији Скок у будућност – Србија 2027 Исказивање интересовања за вакцинисање против COVID-19
Бројеви телефона Сектор за бригу о културном наслеђу и сарадњу са СПЦ Преговарачки процес са Приштином Информатор о раду
Време од преузимања обавезе формирања ЗСО
Година Месец Недеља Дан
11 136 591 4140
Live and work in Serbia Бесплатна правна помоћ Бољи живот за интерно расељена лица и повратнике

Ђурић: Споразум из Вашингтона се спроводи муњевитом брзином

21. септембар 2020. Извор: Танјуг

Долазак представника америчке Међународне развојне финансијске корпорација (ДФЦ) у Београд је показатаљ да се економски споразум из Вашингтона спроводи муњевитом брзином, каже директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.

Канцеларија за Косово и Метохију

Фото: Канцеларија за Косово и Метохију

Он је навео да се отварају врата за ново поглавље америчко-српских односа, пре свега у економији.

"САД ће увек штитити стабилност простора на ком улажу, неће моћи лако да се понављају ситуације пре две или три деценије у нашим односима које желимо да избегнемо по сваку цену", рекао је Ђурић за ТВ Пинк.

Он је нагласио да су економским споразумом, које је председник Србије потписао у Вашингтону, отворена врата Беле куће после 20 година и да су створени предуслови да се са САД-ом вратимо на историјске стазе пријатељства, које је постојало током Првог и Другог светског рата.

"Наша је одговорност према деци да немамо никада за непријатеља једну тако велику земљу, као што је САД", рекао је Ђурић.

Како је рекао, долазак представника ДФЦ је добар и важан сигнал, јер долазе непуне две недеље по потписивању споразума у Вашингтону. Подсећа да ће ДФЦ корпорација, која је "тешка" више од 60 милијарди долара, отворити регионалну канцеларију у нашој земљи, која ће покривати регион.

То, како је навео, отвара простор за долазак америчких инвеститора.

Договор из Вашингтона за Београд има неколико важних елемената, сматра Ђурић и додаје да је то отварање канцеларије ДФЦ у Београду, скинуто је са дневног реда признавање такозваног Косова, обезбеђен је једногодишњи мораторијум на чланство Приштине у мерђународним организацијама.

Веома је важно, како је рекао, што тзв. Косово неће моћи да постане члан Унеска, јер су све гласнији албански историчари који присвајају српске цркве и манастире на КиМ.

Ђурић је рекао да је отварање канцеларије ДФЦ у Приштини била једна од тачака на којој је инсистирала приштинска делегација на састанцима у Вашингтону, али да до тога неће доћи и да ће из канцеларије у Београду бити "покриван" читав регион.

''''Изузетно је значајно што се и са властима у Приштини ради на спровођењу ових договора. Ако треба да добијемо излаз на још једну јадранску луку, највероватније у Драчу, то треба да се потрвди и да се ради на спровођењу тога са Приштином'''', рекао је Ђурић.

Упитан о критикама које се могу чути у албанској јавности да је споразумом из Вашингтона ''''могућа нова српска хегеномија'''' у региону и излазак Србије на море, Ђурић је казао да су критичари споразума у Приштини подсећали тамошње институције на то да је председник Вучић у недељи дана имао разговоре са Трампом, Путином, Меркел, Ердоганом и израелским премијером и поставили питање шта ради албанска страна и моћни албански лоби.

''''Питају се да ли је могуће да се српски лоби после много деценија пробудио и активирао, да Срби буду у Овалној соби, а они не'''', казао је Ђурић.

С друге стране, спољна политичка активност Србије је интензивнија и офанзивнија и праћена тиме да је у претходном периоду обезбеђено 18 повлачења признања косовске независности и спречено чланство у различитим међународним организацијама.

''''Све то не би било могуће да српска економија није кренула озбиљном узлазном путањом претходних година'''', подвукао је Ђурић.

Истиче да са српске стране то нико то није радио за било какву награду, већ за дугорочну стабилност Србије.

"А они који то провлаче кроз блато нису видели Овални кабинет ни на разгледници. Србија озбиљно ради на унапређењу односа са САД и то ''жуља'' део јавности у Србији јер тако нешто нису могли ни да сањају већ су јурили америчке званичнике по ходницима да се сликају", навео је Ђурић.

Ђурић: ЕУ да ради свој посао и утиче на Приштину да формира ЗСО

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић поновио је данас да је формирање Заједнице српских општина (ЗСО) услов за даљи напредак дијалога Београда и Приштине и да остаје да се види да ли ће Европска унија утицати на Приштину да на озбиљан начин приступи преговорима.

Ђурић је казао да је циљ српске делегације на последњој рунди дијалога у Бриселу био да се озбиљно разговора о ЗСО и питању имовине, али да Приштина то није хтела.

''ЕУ је то нотирала, али видећемо да ли ће радити свој посао и на озбиљан начин их вратити за преговорачки сто. Ссто се тиче нас, докле год Приштина не буде спремна да испоручи ЗСО нека заборави на било шта од онога што очекују'', рекао је Ђурић за ТВ Пинк.

Он је нагласио да је ЗСО на столу зато што је председник Србије Александар Вучић Жозепу Борелу и Мирославу Лајчаку, после разговора у Вашингтону, предочио да је за даљи напредак у дијалогу потребно да дође до коначног спровођења ЗСО и да би ти разговори имали кредибилитет.

Ђурић каже да су кососвки премијер Авдулах Хоти и координатор за дијалог Скендер Хисени рекли да нема никаквих проблема и да ће на следећи састанак доћи са пуном делегацијом да дискутују о статуту ЗСО и да раде на њеном оснивању.

''Дан пре састанка добили смо информацију да је у Приштини неко комешање, да су Хотију запретили да не сме да разговара о томе. Ми смо рекли да саштанка може бити, али да ће ЗСО за нас бити прва и суштинска тема разговора'', навео је Ђурић.

Додао је да српска делегација изнела ситуацију везану за ЗСО на основу постигнутих договора, а да су након тога ушли у разговоре о питању имовине.

Српски тим се, каже, озбиљно припремио за так састанка, а у делегацији су били и вицегувернер Народне банке, експерти за приватну, јавну и црквену имовину коју су изнели концепт како да се коначно створе механизми за решавање тог питања.

''Приштинска страна је дошла без иједног папира, а Хисени је причао како Срби дугују Алабнаицма Топлички округ, како смо после 1878. спалили тамо 236 албанских села, како смо 13 векова агресори и окупатори на том простору... Ја сам указао на турске пописе који доказују колико је било Срба и Албанаца, повеље наших средњовековних владара, папире албанских историчара који говоре да су Срби били већина на КиМ'', рекао је Ђурић.

Последње вести

Етнички мотивисани инциденти на Косову и Метохији Скок у будућност – Србија 2027 Исказивање интересовања за вакцинисање против COVID-19
Бројеви телефона Сектор за бригу о културном наслеђу и сарадњу са СПЦ Преговарачки процес са Приштином Информатор о раду
Време од преузимања обавезе формирања ЗСО
Година Месец Недеља Дан
11 136 591 4140
Live and work in Serbia Бесплатна правна помоћ Бољи живот за интерно расељена лица и повратнике