Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Парлић присуствовала парастосу убијеним српским жетеоцима у Старом Грацком

Парастосом који су служили свештеници Епархије рашко-призренске, паљењем свећа и полагањем венаца на спомен обележје, у Старом Грацку обележна је 24. годишњица од убиства 14 српских жетелаца.

Парастосу су присуствовали чланови породица страдалих, мештани Старог Грацка, предстваници Kанцеларије за KиМ, као и политички представници Срба са Kосова и Метохије.

Помоћница директора Kанцеларије за Kосово и Метохију Милена Парлић истакла је да данас присутни тужни и неутешни стоје ипред мермерном плочом на којој су исписана имена пожњевених жетеоца Старог Грацка.

”Немо изговарамо молитву и тугованку и утешитељку неутешнима.Четрнаест жеталаца пошло је да пожање жито, да хлеб са њиве допреми у амбаре, да се бела остругана богача принесе пред кума и старог свата Андрије Одаловића, да у недељно јутро замирише пита из пекаре Љубице Живић која ће поранити да доручкују синови, снахе и седморо унучади, да сестра Славица, младом мученику Новици направи торту за рођендан, а пожњели су их. У атару села Старо Грацко у време жетве, у житу на звесрки и мучни начин, убијено је 14 српских сељака. 14 мушких глава, 14 домаћина, на дан Светих 45 мученика Накопољских, и постало је 14 мученика новокосовксих. У нашој Србији увек је жетву пратила песма, са њом су се славили први снопови, али звери који су имали само људски одблик жетву су претворили у ад на земљи…”, казала је Парлић.

Парлић је додала да се већина злочина, као и у Старом Грацку, десила пред очима међународне заједнице.

“Настављамо и данас даље. Овим селом у косовској питомини, Ситница и даље хучи, тамнина се тешко повлачи, црвени макови у пољима подсећају на мучене старограчане, масакриране и покошане, док црне мараме тужан чвор свију испод брада мајки. Иако се дефетизам шири деценијима у назад, наша држава Србија свим сила се упиње да се песма одржи на Kосову и Метохији”, поручила је она.

Поводом забране иституција у Приштини да директор Kанцеларије за KиМ Петар Петковић присуствује данашњем облежавању и буде данас да својим народом, Парлић каже: “То ће нас само ојачати у даљој борби за истину и правду и што је вековима на овим просторима било наше”.

Градоначелник општине Штрпце Далибор Јевтић казао је да је прошло 24 године, али да још увек не добијамо одговоре на питања ко је одоворан.

“Тешко је да данас говоримо без емоција, тешко је када 24 године чекамо на правду, а да они који правду треба да донесу, на наше питање када ће правда доћи, одговарају да је истрага о овом злочину обустављена. Времена у којима живимо су тешка. Данас, бити Србин на овим просторима је тешко. Данас у овим врменима без доказа, ако само један упре прстом у Србина, бива ухапшен и послат у казамате, док са друге стране, они који су убили 14 жетелаца су и даље на слободи. Ми немамо никаква очекивања од власти у Приштини, али имамо захтев ка међународној зеједници, коју сматрамо одгворном за то што правде нема, и коју сматрамо одговорном јер се злочин десио”, истакао је Јевтић.

Парох липљански Драгиша Јеренић поручио је у беседи да су НАТО војници одговорни за смрт 14 српских жетелаца, јер их, како је рекао, тог дана нису заштитили, већ су им нацртали мету.

“Њих су убили НАТО војници, лично, директно, индиректно. Зашто? Они су дошли да нама донесу мир. Kоји мир? Наоружавали су наше комшије, непријатеље, да би нас убијали. Ти исти НАТО војници, који су били дужни да чувају овај недужан народ, они нису хтели да испрате људе на жетву, на тај начин су им нацртали мету и послали да буду убијени. Жетеоци су отишли да сакупе жито, нажалост, морали су људи да убрзо њих иду да сакупљају. Бог је њих прославио, сигуран сам верујући и надајући се у Бога да нас они сада гледају и подржавају са неба. Само је у нашим људским очима учињена неправда, што се њих тиче, њима није учињена неправда, они су знајући да припадају православној вери, да су православни Срби, тиме што су узели свој крст да носе, знали су да ће страдати. Настрадали су они, остале су тужне и ожалошћене породице, али је нама као дуг остао према њима, да сачувамо та имања на којима су настрадали. Ако се дрзнемо да продама та имања на којима су они пострадали, продаћемо и њихове жртве, њихову крв. А ко има право да прода крв својих предака”, казао је свештеник Јеренић.

У име ожалошћених породица обратила се Славица Јанићијевић Поповић која је у крвавој жетви 23. јула 1999. године изгубила брата, оца и двојицу стричева.

“Двадесет четири године бола. Наш живот иде дугачије сваког дана. Kада прођу комбајни сетимо се масакра, сетимо се шта су им све радили, да је то био масакар, да то није било убиство. Да су људи штројени, да је мом брату велика рана на срцу, зашто не открију починиоце. Бесна сам на Kфор, Еулекса, све је у њиховим рукама, не можемо више да чекамо, и да их изведу пред лице правде. Од сахране нико не долази од стране Kфора”, казала је са сузама у очима Славица Јанићијевић Поповић.

Председница Удружења „Kосовски страдалници“ Наташа Шћепановић подсетила је да за овај злочин нико није кажњен.

“Пре 24 године албански терористи су ово питомо село завили у црно. Са оближњих њива, саклупљаљу летину нису се вратили наши синови, очеви, наша браћа. Знамо, јер делимо исту судбину, да и даље осећате исту бол за својим ближњиима. Да су вам живот у пакао претворили неки зли људи, којим аништа не дугујете. Оно што горчину појачава, јесте чињеница да за овај масакар, као ни за све злочине, нико није праведно кажњен. Убице слободно шетају и тако нам се готово две и по деценије смеју у лице”, поручила је Шћепановић и додала да праведно кажњавање оних који су злочине наредили и починили не би умањили бол, али би знали да је правда задовљена.

На данашњи дан, у атару села Старо Грацко, током жетве, убијени су Милован Јовановић, Јовица и Раде Живић, Андрија Одаловић, Новица, Слободан, Миле и Момир Јанићијевић, Станимир и Бошко Декић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић и Миодраг Тепсић. Њихово убиство сматра се једним од највећих злочина након сукоба на Kосову 1999. године, за који нико није одговарао.

Седам Албанаца било је под истрагом. Унмик је у октобру 2007. године ухапсио Мазљума Битићија из села Велики Алаш, у близини Старог Грацка, због сумње да је учествовао у убиству српских жетелаца, међутим, он је два месеца касније пуштен из притвора услед недостатка доказа.

Специјално тужилаштво у Приштини, заједно са Еулексом је 2017. године обуставило истрагу због недостатка доказа.

Последње вести